Šta dolazak kongresmena Tarnera u Beograd govori o daljem razvoju odnosa SAD sa Srbijom?

Poseta američkog kongresmena Majkla Tarnera Beogradu, gde se juče sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, značajna je sa više aspekta saradnje Srbije i SAD koja je u uzlaznoj putanji, a takođe i kada je reč o stanju u dijalogu Beograda i Prištine, smatraju sagovornici Kosovo onlajna.

S obzirom da je reč o političaru bogate biografije i velikog uticaja, koji u svom portfoliju ima neke od najbitnijih funkcija u obaveštajnom i bezbednosnom sektoru SAD, Tarner je u razgovoru sa predsednikom Vučićem imao priliku da iz prve ruke od srpske strane čuje viđenje o uzrocima krize na severu Kosova, potezima neophodnim za deeskalaciju i izlazak iz potencijalno vrlo zapaljive situacije u kojoj se nalazi region, slažu se profesor Duško Tomić i docent sa Fakulteta političkih nauka Milan Krstić.

Predsednik Vučić je posle sastanka sa Tarnerom naveo da je američkom zvaničniku ukazao da Srbija ulaže veliki napor u dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU, jer to vidi kao jedini pravi put za postizanje održivog dogovora i rešavanje kriznih situacija izazvanih jednostranim potezima prištinskih vlasti. Zahvalio je na naporima koje američka strana ulaže u cilju smirivanja tenzija na Kosovu i istakao da je važno jasnije reći čija je odgovornost za konstantno izazivanje tenzija, umesto što se stalno obe strane pozivaju na deeskalaciju. Teme sastanka bile su i ekonomska saradnja sa SAD, odnosno želja Srbije da se između Beograda i Vašingtona uspostavi i strateški dijalog.

Profesor Duško Tomić sa Fakulteta za bezbednost i globalne studije američkog univerziteta u Ujedinjenim Arapskim Emiratima kaže za Kosovo onlajn da je kongresmen Tarner jedan od najvažnijih ljudi američkog Kongresa.

Navodi, da je Tarner na čelu kongresnog odbora za kontrolu rad obaveštajne zajednice SAD, koju čine 17 raznih agencija, ali i čovek zavidnog političkog bekgraunda. Tomić ističe da Tarner dolazi iz Ohaja, iz Dejtona, i da je jako dobro sarađivao sa pripadnicima mornaričkog korpusa i svih ostalih vojnih snaga. Tarner je i potpredsednik Parlamentarne skupštine NATO, veoma uticajan u SAD, na Kapitol Hilu, čovek koji je jako dobro obavešten i pred kojim je velika budućnost ispred Republikanske partije.

"To što je takav čovek došao u Beograd i sastao se sa predsednikom Srbije je veoma značajno. Tarner svojim znanjem, umećem i obaveštajnim informacijama sa kojima raspolaže može jako dobro da 'hendluje' bilo kakvu situaciju u vezi sa odnosima između SAD i Srbije. U poslednje vreme mnogo toga je urađeno na poboljšanju odnosa između Srbije i SAD, na tome moramo da insistiramo i radimo u budućnosti", smatra profesor Tomić.

Tarnerov dolazak je, po njegovim rečima, posebno značajan u kontekstu bezbednosne saradnje Srbije i SAD, ali i bezbednosti na ovim prostorima, s obzirom na sve što se dešava u regionu, posebno na Kosovu. 

"Kada je reč o segmentu bezbednosti, mi moramo da pođemo od toga da smo svojom neutralnom politikom jasno stavili do znanja da nismo involvirani ni umešani u sukob koji postoji između Rusije i Ukrajine. Srbija je jedna od malobrojnih zemalja koja je jasno rekla u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da osuđuje akt agresije Rusije. Kada je o tome reč, Srbija je jasno definisala svoje pozicije. U odnosu na našu južnu pokrajinu, mi smo nedvosmisleni u stavu da ćemo pregovarati sa našom albanskom zajednicom koja živi na Kosovu i Metohiji i da je razgovor najbolji put u prevazilaženju problema. I da na svaki oblik opstrukcije Beograd nije odgovarao svojom opstrukcijom, nego jasnim prezentovanjem nedvosmislenih stavova da samo dijalogom možemo izaći iz postojeće situacije", napominje Tomić.

On kaže i da je susret Vučića i Tarnera bio prilika da se zvaničniku SAD prenese i opredeljenje Srbije da je otvorena za sve vrste američkih investicija i da je stabilan partner u odnosima i saradnji. 

"Drugo, mi smo sa SAD veliki partner u proizvodnji streljačkog naoružanja koje izvozimo u Ameriku, koje su jedan od najvećih kupaca. Zato što je kvalitet tog našeg naoružanja, time slobodno možemo da se podičimo, najbolji u svetu. Nijedno drugo ne može da se meri sa našim barutnim punjenjem, sa našim zrnom", ističe Tomić. 

Poseta Tarnera, smatra, sigurno će doprineti dodatnom učvršćivanju temelja sve boljih odnosa Srbije i SAD koji se grade poslednjih godina.

"Ovo je u pravcu onoga o čemu govori i američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil, da se izgradi strateško partnerstvo između dve zemlje. Mi te odnose gradimo na bazi realnih, objektivnih i adekvatnih pristupa u stvarnosti u kojoj živimo, ne negirajući lični identitet. Srbija se nijednog trenutka, to je nedvosmisleno, neće odreći Kosova i Metohije, jer je to deo naše teritorije. A, da li ćemo pregovarati koliko god treba sa predstavnicima albanske zajednice, to ćemo i činiti. Ali, dogovor o suživotu je nešto što moraju i jedni i drugi da nauče i na čemu moramo istrajavati", kaže Tomić.

U tome što je Srbiju posetio Tarner, ali ne i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar koji je trenutno u regionu, Tomić ne vidi bilo kakvu posebnu poruku SAD.

"Stejt department ima tačno projektovane svoje tajminge kad Eskobar treba da dođe. Sad je posao na evropskom izaslaniku Miroslavu Lajčaku da odradi tehnički deo, a kada treba da se finiširaju dogovori onda će svo svoje znanje i svoju moć, i preko diplomatskih predstavništva, Eskobar sprovesti. Kada dolazi Eskobar on šalje jasnu poruku Stejt departmenta i šta je to što SAD očekuju", zaključuje profesor Tomić. 

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Milan Krstić takođe ukazuje da je Tarner, nesporno, kongresmen koji ima veliki uticaj u bezbednosnom i obaveštajnom domenu unutar američke politike. Navodi da je Tarner duže od dve decenije u Predstavničkom domu SAD, a da od januara ove godine i formiranja republikanske većine u Kongresu, vodi vrlo važan Komitet za obaveštajne poslove, a član je i drugih bitnih komiteta u domenu politike bezbednosti, ali i drugih tela, kao što je Parlamentarna skupština NATO.

"To je jedan indikator povezivanja sa velikim brojem kadrova unutar SAD, naročito iz Republikanske partije, koje je Srbija poslednjih nekoliko godina prilično uspešno izvršila. Podsetio bih i na značajno jačanje srpskog Kokusa unutar Kongresa, kao i sve učestalije posete senatora i kongresmena, uključujući sada i Tarnera", priča Krstić za Kosovo onlajn. 

Na pitanje koliko je značajan njegov dolazak u kontekstu i dalje izuzetno krhke situacije na severu Kosova, Krstić smatra da se o tome razgovaralo na sastanku s predsednikom Vučićem, s obzirom na funkcije koje Tarner obavlja u obaveštajnom i bezbednosnom sektoru SAD. 

"Bila je to prilika da se sa srpske strane gost iz SAD upozna sa viđenjem Srbije o aktuelnoj situaciji i ko je odgovoran za krizu u kojoj se nalazi Kosovo praktično od prošle godine. Kako da se spreči dalja eskalacija i koji koraci su neophodni da se iz ovog bezbednosnog vakuuma i potencijalno vrlo zapaljive situacije u kojoj se nalazimo izađe što pre. Izuzetno je važno da osoba ovakvog ranga i uticaja čuje i staviove srpske strane. Važno je jer u Americi postoji ozbiljan stepen kontrole nad radom obaveštajnog sektora od strane Kongresa. U tom smislu je vrlo bitna stvar dobiti naklonost, odnosno objasniti svoju poziciju onima koji su zaduženi da nadziru i kontrolišu rad službi bezbednosti", ukazuje Krstić. 

Bitno je, nastavlja, i to što Tarner dolazi iz države Ohajo, sa kojom Srbija ima razvijenu saradnju. Navodi da je Tarner u Ohaju neko ko se tamo doživljava kao jedan od najzaslužnijih zbog toga što je vojno-industrijski sektor ostao u SAD, kod Dejtona, odakle je i ovaj američki kongresmen, čime su sačuvani brojni poslovi. Ekonomski napredak Ohaja može se vezati i za njegovo delovanje, kaže Krstić, i dodaje da je Tarnerova popularnost u toj državi, gde je konstantno biran u svom disktriktu već 20 godina, indikator da ga birači posmatraju kao uspešnog političara.

"Ne samo na kongresnom nivou, Tarnerova poseta važna je i u kontekstu saradnje Srbije sa Ohajom", ističe naš sagovornik. 

Važno je i što je srpska strana na sastanku sa kongresmenom SAD ukazala da želi strateški dijalog sa Vašingtonom. 

"Kongresmen Tarner nije neko ko može o tome da odluči, ali je susret sa njim dobra prilika, zbog pažnje koju će ovaj susret dobiti u javnosti, da se od strane Srbije pošalje poruka da želi unapređenju i strukturisaniju saradnju sa SAD. Naravno, ostaje da se vidi šta bi sve podrazumevao strateški dijalog Srbije i SAD. Mi, na primer, imamo strateški dijalog između ministarstva spoljnih poslova i odbrane Srbije i Velike Britanije, imamo strateška partnerstva koja obuhvataju i više oblasti sa velikim brojem zemalja, na primer sa Rusijom, Kinom, Francuskom, Azerbejdžanom. Znači, tri su osnovne poruke susreta Tarnera i Vučića - prva, što bliža saradnja sa Kongresom i Republikanskom partijom koja tamo ima većinu, drugo, saradnja sa državom Ohajom i bezbednosnom zajednicom SAD, i treće da se pošalje opšta poruka prema Americi, ne samo prema Kongresu i Republikanskoj partiji koju Tarner predstavlja, da Srbija želi viši stepen saradnje u svim domenima", zaključuje Krstić.