Šta stoji iza namere Prištine da otvori glavni most na Ibru i ko zaboravlja Suvi Do?

Most na Ibru
Izvor: Kosovo Online

Kosovska vlada namerila je da tokom leta otvori za drumski saobraćaj glavni most na Ibru koji spaja Severnu i Južnu Mitrovicu, a ova najava direktno se kosi sa sporazumima postigutim u okviru dijaloga Beograda i Prištine koji nalažu da je pre otvaranja mosta potrebno da se jasno razgraniči administrativna nadležnost između Severne i Južne Mitrovice, što u oblasti Suvog Dola još nije urađeno.

Prema oceni sagovornika Kosovo onlajna najavljeni potez doveo bi do još većeg pritiska na ionako uplašen srpski narod, tumači se i kao korak ka ukidanju opštine Severna Mitrovica, ali i kao deo politike provociranja Srba na severu koju vodi vlada Aljbina Kurtija.

Zamenik u Ministarstvu administracije i lokalne samouprave Arber Vokri rekao je danas da nema tačnog datuma kada će most biti otvoren, ali da će to biti ovog leta, a poručio je i da „Evropska unija i druge međunarodne organizacije treba da nauče da upravljanje opštinskim pitanjima na Kosovu pripada njihovim institucijama“.

Iz Misije EU na Kosovu našem portalu juče je preneto da sve odluke u vezi sa mostom u Mitrovici treba da se odvijaju u okviru dijaloga uz učešće zvaničnih delegacija i Kosova i Srbije.

"Uprkos naporima EU u pružanju pomoći tokom godina, most je i dalje zatvoren za saobraćaj. EU nastavlja da poziva strane da bez odlaganja implementiraju sve sporazume iz dijaloga koji su na čekanju, uključujući i Sporazum o mostu – i bez ikakvih preduslova ili veza sa nepovezanim pitanjima. EU ostaje spremna da olakša razgovore. EU takođe poziva sve da se uzdrže od bilo kakvih provokativnih radnji", naveli su iz Misije EU na Kosovu.

Prema sporazumu iz 2014. godine, podsetimo, pre otvaranja mosta, potrebno je da se jasno razgraniče administrativna nadležnost između Severne i Južne Mitrovice nad oblastima Brđana i Suvog Dola, koje su mešovitog etničkog sastava. Strane su se saglasile da se oblast Brđana nesumnjivo nalazi na teritoriji opštine Severna Mitrovica, pa je kao problem do danas ostalo razgraničenje Severne i Južne Mitrovice u oblasti Suvog Dola.

Prema slovu tog sporazuma, tek nakon što se na pitanje razgraničenja stavi tačka, mogu da se stvore uslovi da srpska strana i EU usaglase datum istovremenog otvaranja mosta. I EU posrednici su tokom 2018. godine u dijalogu u Briselu potvrdili da i EU smatra da razgraničenje Severne i Južne Mitrovice u oblasti Suvog Dola mora da bude obavljeno pre istovremenog otvaranja mosta i pešačke ulice Kralja Petra u Severnoj Mitrovici. Oni su tada zauzeli stav da to razgraničenje treba da bude izvršeno u skladu sa članom 3.3 kosovskog Zakona o administrativnim granicama opština, u kom je navedeno da će granica između dve opštine biti „linija koja će biti iscrtana preko katastarske zone Suvi Do“, a koja se prema tom zakonu nalazi u sastavu Južne Mitrovice.

Međutim, Priština je zauzela stav da je važeći zakon "pogrešan" i da celi Suvi Do administrativno pripada opštini Južna Mitrovica, tako da je od 2018. godine, kada su završeni svi građevinski radovi na mostu i pešačkoj ulici odbijala da razgovara o pitanju razgraničenja Severne i Južne Mitrovice, navodeći da je to njena unutrašnja stvar.

Bivši gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević smatra da je najava otvaranja glavnog mosta na Ibru korak ka konačnom cilju vlasti u Prištini da se ukine opština Severna Mitrovica.

„Ovakva i slične najave imaju za cilj dalji pritisak na srpsku zajednicu na severu Kosova i Metohije. Mislim da je krajnja namera ukidanje opštine Severna Mitrovica, a otvaranje glavnog mosta je samo jedan potez ka tom krajnjem cilju koji imaju Albanci u Prištini i premijer Aljbin Kurti“, rekao je Radojević za Kosovo onlajn.

On je istakao da je taj most simbol mnogih sukoba i da nisu bez razloga na tom mostu stacionirani pripadnici Kfora od 1999. godine.

„Od 1999. godine bilo je mnogo incidenata i napada sa juga na severni deo Kosovske Mitrovice. Mnogo krvi je proliveno na tom mostu i sigurno da postoji opravdan razlog zašto je on zatvoren. Moram da napomenem da je taj most zatvoren samo za vozila, za pešački saobraćaj nije, a između južnog i severnog dela Kosovske Mitrovice postoji mnogo mostova koje ljudi koriste za saobraćaj“, napominje Radojević.

Podseća da je na mostu koji deli dve opštine u prošlosti bilo više od 1.000 međuetničkih incidenata koji su zabeleženi od strane Kfora i Kosovske policije. On je apelovao na međunarodnu zajednicu da prestane da izdaje saopštenja, već da se na terenu uveri u kakvim uslovima žive Srbi na severu Kosova.

Bivši predsednik skupštine Opštine Severna Mitrovica Nemanja Biševac kaže za Kosovo onlajn da su prve informacije koje se mogu čuti kod građana, nakon najave otvaranja mosta na Ibru, bojazan i strah .

„Ljudi su uznemireni zbog tih najava. Građani ne bi imali ništa protiv kada bi situacija bila normalna, ali ako pre dve godine kada smo imali svoje predstavnike u Kosovskoj policiji i u opštinama nisu stvoreni uslovi za otvaranje mosta, sada tek ne postoje. Mislim da je ovo još jedan oblik pritiska, slobodno mogu da kažem terora koji se sprovodi nad našim narodom na Kosovu i Metohiji“, kaže Biševac.

Biševac navodi da se unazad nekoliko godina sprovode nekakve inicijative za spajanje opština Severna i Južna Mitrovica i da bi ova odluka imala katastrofalne posledice po srpski narod.

„Verovatno je otvaranje mosta korak ka tom cilju. Mislim da bi to bio još jedan korak unazad u pogoršanju odnosa između dve zajednice“, kazao je Biševac.

Sam trenutak u kojem se ponovo pokreće tema otvaranja glavnog mosta na Ibru ne iznenađuje politikologa Ognjena Gogića, jer, kako kaže ovo pitanje ima ogroman simbolički značaj i za jednu i za drugu zajednicu, a neki spor oko otvaranja mosta mogao bi da bude početak izborne kampanje Aljbina Kurtija za predstojeće parlamentarne izbore.

“Deluje kao da bi taj most bio mesto sa kog bi on započeo svoju kampanju”, kaže Gogić za Kosovo onlajn.

On kaže da u programu Samoopredeljenja svakako postoji objedinjavanje severne i južne Mitrovice, ali i da Kurti uporno vodi politiku provociranja Srba na severu Kosova.

„On stalno traži teme za koje zna da mogu da izazovu revolt, u nadi da Srbe pobuni i da ih navede da preduzmu neki možda radikalniji korak“, kaže Gogić.

Kako ističe, Srbi „apsolutno treba da budu pitani“ o ovoj temi, ali podseća da je njihov stav poznat i da oni nikada nisu bili naklonjeni ideji da se taj most otvori za saobraćaj.

„Za albansku stranu nema nekog posebnog značaja otvaranje mosta za saobraćaj, osim toga da se provocira srpska strana. Dakle, jedina funkcija i razlog da se on otvori jeste da bi se napravila nova provokacija prema Srbima, zato što su uspostavljene druge saobraćajne veze između severa i juga. Tako da taj most ne bi ništa značio u tom pogledu, osim neke vrste simboličke pobede albanske strane nad srpskom“, ocenjuje Gogić.

Ako se pita srpska zajednica na severu Kosova, kako kaže, nikada ne bi bio pravi momenat za otvaranje mosta za drumski saobraćaj jer to kod njih otvara stare rane, pre svega u Severnoj Mitrovici.

„Taj most je svojevremeno predstavljao neku vrstu granice koja je delila Mitrovicu na severni i južni deo, odnosno na srpski i albanski i bilo je poprište raznih barikada i sukoba u prošlosti kada su Srbi sprečavali Albance da prodru na sever Kosova. Srbi pre svega vezuju most za te događaje, a kada je reč o bezbednosti njegovo otvaranje sada ne bi imalo neki veliki značaj kada već sasvim slobodno na severu Kosova postoje baze specijalne policije i kada specijalna policija ordinira severom. Tako da most sada ne bi olakšao prolaz nekih oružnih snaga i bezbednosno situacija ne bila gora nego što već jeste“, smatra Gogić.

On podseća da je Sporazum o revitalizaciji mosta postignut 2015. godine i da su neki koraci učinjeni, tako što je otvoren za pešake, ali da je stvar zastala zato što su se Srbi uporno tome protivili.

Glavni most na Ibru, podsetimo, bio je zatvoren za saobraćaj od okončanja sukoba 1999. godine i od tada je bio poprište  incidenata, koji su uključivali napade na Srbe i njihovo zastrašivanje od strane Albanaca. Zbog toga su lokalni Srbi na mostu postavili barikade, o čijem uklanjanju su 2014. godine započeti razgovori pregovaračkih timova Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Barikada sa mosta je uklonjena 17. juna 2014, a u organizaciji Kancelarije za KiM i lokalne srpske samouprave, izgrađen je zeleni pojas oivičen betonskim žardinjerama ili takozvani „Park mira“.