Susret u SAD uzburkao Prištinu: Da li je sastanak Hamze i Kasanofa upozorenje Kurtiju?

Kandidat za premijera iz redova DPK Bedri Hamza nedavno se, kao prvi političar sa Kosova, ali i sa Balkana, zvanično sastao sa Aleksandrom Kasanofom, novim zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan. Ovaj sastanak izazvao je brojne spekulacije o mogućim posledicama po političku scenu u Prištini, ali su analitičari u jednom saglasni - SAD su ovim potezom poslale jasnu poruku Aljbinu Kurtiju.

Piše: Petar Rosić

Hamza je nakon sastanka izrazio nadu da će "greške i konfuzija vlade u Prištini biti revidirane". Mnogi su se zbog toga zapitali da li je ovaj sastanak poruka aktuelnom premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju i šta bi moglo biti njeno stvarno značenje.

Naznake su samo dan ranije stigle iz Stejt departmenta. Portparol Metju Miler izjavio je da je Kosovo svojim jednostranim potezima dovelo u opasnost podršku SAD.

Za Marka Milenkovića iz NVO "Nova društvena inicijativa" nema sumnje da bi, ako ne dođe do promene u političkom pristupu Prištine, američke vlasti mogle tražiti druge partnere, pa čak i da se umešaju u izbore.

„Sastanak koji je imao gospodin Hamza sa američkim izaslanikom za Evropu i Zapadni Balkan, tumačim kao jednu poruku koja je poslata vlastima u Prištini, pre svega imajući u vidu prethodne nesuglasice koje je vlada imala sa američkom administracijom, koje su više nego evidentne i kroz saopštenja koje smo imali od Stejt departmenta. Dakle, u ovom trenutku nema konstruktivnog dijaloga i saradnje i mislim da je ovaj sastanak poruka pre svega za vlasti u Prištini, da ukoliko ne dođe do promene odnosa političkog pristupa, da će Sjedinjene Američke Države pokušati da nađu druge partnere“, kaže Milenković za Kosovo onlajn.

Podseća da je i u prethodnom periodu bivši izaslanik SAD Gabrijel Eskobar slao poruke da će, ukoliko SAD trenutno nema partnera u Prištini, oni pokušati da pronađu adekvatnog.

„I zaista mislim da je to jedna poruka. Sad, koliko će ona biti shvaćena od vlasti u Prištini, koliko će se taj pristup promeniti, nisam siguran, ali svakako to tumačim kao jasnu poruku i očekujem da u narodnom periodu, ukoliko ne dođe do nekih promena iz Prištine, da će se ove poruke dodatno ojačati i da će se na neki način Sjedinene američke države umešati u predizborni proces i možda potpomognuti nekog kandidata“, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, postoji vidna politička tenzija između Hamze i stranke Samoopredeljenje koja se ogleda i kroz nedavne događaje, poput pitanja otvaranja mosta na Ibru.

“Hamza pokušava da bude partner međunarodnoj zajednici dok Samopredeljenje gura tu neku svoju priču i kroz neko političko postupanje, kroz jednostrane poteze, pokušava da ostvari dodatne poene u nekim glasačkim krugovima, ali i na neki način da ospori protivkandidate“, kaže Milenković.

Kada je reč o predstojećim izborima, Milenković ističe da su izbori na Kosovu ključni za odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. Veruje da bi, ako Samoopredeljenje ponovo dođe na vlast, moglo doći do daljeg pogoršanja odnosa sa SAD, naročito nakon američkih izbora.

“Čini mi se da u ovom trenutku građani na Kosovu ne prepoznaju tu opasnost, ali ta opasnost postoji, pogotovo ako dođe do promena u američkoj administracijii. Jednostavno, nismo imali do sada konstruktivni pristup i odatle vidim taj značaj koji SAD pridaju potencijalnim kandidatima za prestojeće izbore na Kosovu“, zaključuje on.

Analitičar iz Prištine Arbnor Sadiku smatra da će SAD sarađivati sa bilo kim ko pobedi na sledećim izborima na Kosovu, a sastanak Hamze i Kasanofa ocenjuje kao izbornu kampanju DPK, a ne podršku SAD.

“Mislim da je sastanak gospodina Hamze sa gospodinom Kasanofom rezultat lobiranja DPK da se organizuje sastanak između njih dvojice radi unutrašnjih izbornih potreba, a ne na zahtev SAD. Ne mislim da je SAD putem ovog sastanka želela da pošalje neku poruku Aljbinu Kurtiju, jer je prošlost pokazala da su SAD bile uz bilo koju stranku koja pobedi na izborima”, navodi Sadiku za Kosovo onlajn.

Ocenjuje da će, prema sadašnjim prilikama, Kurtijeva stranka Samoopredeljenje napraviti koaliciju sa DPK.

“Sam verovatno neće moći da pobedi na izborima i čini se da će SAD sarađivati sa onim ko pobedi na izborima”, kaže naš sagovornik.

S tim, međutim, nije saglasan politikolog Ognjen Gogić koji podseća da su se SAD već jednom umešale u izbore na Kosovu.

On navodi da nije neobično da američki zvaničnici održavaju kontakte sa raznim političkim liderima na Kosovu zato što su oni generalno odnegovali tamošnju političku elitu, izuzev pokreta Samopredeljenja. Međutim, ocenjuje za Kosovo onlajn, jeste neobično to što se Hamza susretao s nekim zvaničnicima s kojima Kurti nije.

“Dakle, ta poseta u Americi je na višem nivou nego što je imao Kurti kad je odlazio u Ameriku. I to jeste već neobična stvar, zato što se preskače onaj ko govori u ime Kosova, a razgovara se sa opozicionim liderima”, kaže Gogić.

Smatra da to može biti poruka Kurtiju da će naći nekog ko želi da bude kooperativan i podseća da su Amerikanci to jednom već uradili, upravo na Kosovu.

“Američki izaslanik Ričard Grenel je 2020. godine na neki način imao udela u toj promeni vlasti na Kosovu, takođe uz podršku DPK, kada je pala prva Kurtijeva vlada. Tako da to zapravo može da bude poruka Kurtiju, a može da bude i viša od poruke. Može da bude pravljanje nekih operativnih dogovora i planova za neko dalje delovanje”, ocenjuje politikolog.

Podvlači da se Hamza suprotstavio Kurtiju i oko pitanja mosta na Ibru i izneo stavove koje Amerikanci “žele da čuju”.

“Hamza je možda i pozvaniji od Kurtija da govori o mostu na Ibru, budući da je gradonačelnik Južne Mitrovice, i on je zapravo rekao ono što Kurti ne govori, a to je da se na taj način zapravo ruše mostovi sa saveznicima, pre svega Amerikancima. Tako da, na neki način, Hamza govori stvari koje Amerikanci žele da čuju”, navodi Gogić.

Ocenjuje da je indikativno to što je Kasanof prvi susret od svih lidera na Balkanu i šefova države vlada, imao upravo sa jednim opozicionim liderom.

“To jeste zapravo vrlo snažna poruka. Posebno zato što se na Kosovu odlazak Eskobara i dolazak Kasanofa posmatra kao prilika za Kosovo. Neka inicijalna reakcija je bila da će Kasanof biti povoljniji kao posrednik u dijalogu za samo Kosovo, a onda, opet, nije se susreo sa Kurtijem nego sa Hamzom. To, kažem, može da bude mnogo više od samo poruke, budući da predstoje izbori na Kosovu i to je na neki način uključivanje u izbornu kampanju, budući da će to opozicija koristiti u svoje svrhe, a možda su na delu bili i konkretni dogovori o tome na koji se način može podržati DPK u predstojećim izbornim procesima”, navodi naš sagovornik.

Na pitanje kako se to može odraziti na Srbiju, odgovara da je Kurtijeva politika ambivalentna za Beograd. S jedne strane, diplomatski Beogradu odgovara da Kurti bude prepoznat kao ekstremista, ali s druge strane ne odgovara budući da to direktno ugrožava položaj Srba na Kosovu.

“S jedne strane Kurti se sam izoluje od zapada, a onda uzvratno i zapad njega takođe preskače, nekako ga marginalizuje. Međutim, da li je to dobro za Beograd ili ne, to je pitanje. S jedne strane je dobro što nije Beograd prepoznat kao uzručnik kriza, već se Kurti vrlo jasno vidi. Most opet pokazuje da niko ne govori o dve strane, niko ne poziva dve strane na uzdržanost, nego se govori samo Kurtiju. S druge strane, što više Kurti postaje izolovaniji i ekstremniji, to se više negativno odražava na položaj Srba na Kosovu, pre svega na severu. Tako da je to sad veliko pitanje da li Beogradu odgovara generalno da je Kurti ekstremniji ili manji ekstremniji”, ocenjuje Gogić.