„Torov čekić“ u rukama Berbok: Šta članice Ujedinjenih nacija mogu da očekuju od nje?

Obećala je da će kao predsednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija služiti i velikim i malim članicama ove organizacije i da će njena vrata biti otvorena. Sudeći prema političkoj biografiji ove Nemice, sagovornici Kosovo onlajna ipak sumnjaju da će Analena Berbok biti neutralna kada joj pod ruku dođu teme koje se tiču Rusije, ali i ukazuju da će se eventualno radikalnije rezolucije koje bi uz njenu pomoć stigle na dnevni red GS UN, tu verovatno i zadržati, bez velikih šansi da prođu Savet bezbednosti i dobiju obavezujuću snagu.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Bivša ministraka spoljnih poslova Nemačke preuzeće „Torov čekić“ i funkciju predsedavajuće Generalnom skupštinom UN 9. septembra, na godinu dana. 

U tih dvanaest meseci pripremaće se i obaviti izbor novog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, pošto Portugalcu Antoniu Guterešu drugi mandat ističe 31. decembra 2026. godine. Za njenog mandata biraće se i nove nestalne članice Saveta bezbednosti za 2027-2028 godinu, pri čemu je bivši nemački kancelar Olaf Šolc odavno najavio kandidaturu Nemačke za mesto u SB u tom periodu. 

Sa primarno protokolarnog mesta predsedavajućeg GS UN, Berbok ne može da ima presudan uticaj na ove procese, ali uz podršku dovoljnog broja zemalja mogla bi da stavlja na dnevni red određena pitanja. 

Krojenje dnevnog reda ne znači i da će Nemica uspeti da bude „ujedinjujuća snaga“, kako je sama proklamovala, jer treba uskladiti mišljenja 193 države. Da to nije lak posao dovoljno govori to što unutar GS UN ovog proleća jedinstvo nije moglo da se postigne ni prilkom proglašenja Međunarodnog dana nade, već je i po tom pitanju zabeležen jedan glas protiv (SAD), uz četiri uzdržane članice.   

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić, povodom izbora Analene Berbok za predsedavajuću 80. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kaže da će s jedne strane, normativno, ona imati ceremonijalnu ulogu, dok sa druge strane Berbok ima veliku političku ambiciju.

„Njen glas će biti jak ukoliko ima čvrstu podršku Berlina jer njen izbor podgreva priču koja tinja već decenijama o mestu Nemačke u Savetu bezbednosti, pošto ona nije stalna članica. Pričalo se o različitim modalitetima, o nekoj vrsti rotacije, o mestu za Evropsku uniju... Iako će imati ceremonijalnu ulogu, Berbok će suštinski želeti da predstavi sebe kao glas Nemačke i da kroz svoju ulogu reformiše dosadašnji sistem Ujedinjenih nacija“, naveo je Surlić za Kosovo onlajn.

On ističe da će Berbok insistirati da Ujedinjene nacije napuste platformu neutralnosti i pozivanja više strana na kompromise i da će želeti pre svega da ruska strana bude predstavljena kao agresivna.

„Razumljiva je reakcija Rusije koja je bila zdušno protiv njenog izbora i koja je tražila tajno izjašnjavanje, očekujući da će neke zemlje tajno ipak biti protiv nje, međutim, ipak je pobedila“, dodaje naš sagovornik. 

Napominje da su procedure u Ujedinjenim nacijama vrlo striktne, ali da će Berbok kao predsedavajuća imati pravo da odredi prioritete i da u tom kontekstu može da se očekuje da će biti fokusirana i na Balkan.

„Ako se neke teme predstave tako da je to neki kancerogeni uticaj ruske, kineske ili druge strane, u tom pogledu će ona biti i te kako senzitivnija za balkanske prilike, a da ne govorimo o jasnoj politici Nemačke protiv Milorada Dodika i na strani zašite institucija koje su do sada uspostavljene u BiH. Pretpostavljam da će to biti tema u okviru Ujedinjenih nacija i ako dođe do nekih diplomatskih inicijativa da će ona vrlo rado odgovoriti na njih i to postaviti kao prioritet“, navodi Surlić.

Sam izbor Berbok, prema oceni istoričara Vukana Markovića je interesantan, pošto u međunarodnoj zajednici, kako kaže, manje-više postoji konsenzus da je bila izrazito loš ministar spoljnih poslova Nemačke.

Ogromni izazovi sa kojima se Nemačka susretala od njenog izbora za šeficu diplomatije, kada je Olaf Šolc postao kancelar i katastrofalni poraz na izborima koji su doživeli početkom ove godine, kako navodi, ukazuju na to da ni nemački građani nisu naročito zadovoljni njenim delovanjem. 

Marković napominje da predsedavajući Generalnom skupštinom UN nema velike ingerencije niti ima ovlašćenja koja su relevantna za velike geopolitičke događaje i za velike odluke koje donosi najveća međunarodna organizacija i da će ingerencije Berbok biti u domenu formiranja dnevnog reda i redosleda na dnevnom redu Generalne skupštine. 

„Svaka odluka Ujedinjenih nacija koja postaje međunarodno pravno obavezujuća za ostale članice Ujedinjenih nacija, donosi se u Savetu bezbednosti. U poslednjih godinu dana videli smo nekoliko rezolucija Generalne skupštine po pitanju Ukrajine, Izreala, Gaze, od kojih nijedna nije došla do Saveta bezbednosti ili je bila blokirana u Savetu bezbednosti vetom jedne od pet velikih sila. Ukoliko Berbok pokuša na neki način da nešto radikalnije provuče kroz Generalnu skupštinu, te rezolucije će doživeti istu sudbinu bilo na Savetu bezbednosti, bilo pre Saveta bezbednosti ukoliko velike sile ne budu htele da to stave na dnevni red“, kaže Marković za Kosovo onlajn.

Takvo ustrojstvo UN, kako dodaje, nije nužno dobro i mnogi bi želeli da se Savet bezbednosti proširi tako da velike zemlje globalnog juga postanu deo SB UN. 

„Ali za to se svakako neće pitati Analena Berbok, što je verovatno bolje za međunarodnu zajednicu, imajući u vidu njen ne tako slavni mandat kao šefice nemačke diplomatije. U slučaju bilo kojih rezolucija ona može računati na minimalno dva veta, a sudeći po skorašnjim glasanjima, može računati i na američki veto u Savetu bezbednosti. Tako da smo bezbedni što se tiče njene nesposobnosti“, navodi Marković.

Izbor Berbok za predsedavajuću GS UN je prema oceni političkog analitičara iz Prištine Artana Muhadžirija dobrodošla vest.

Berbok je, dodaje on, bila veoma aktivna dok je bila ministarka spoljnih poslova, čak i u našem regionu. 

„Ovo je dobrodošla vest jer sam uveren da će ona imati politički interes za dijalog i da će preduzeti sve što je u njenoj moći da unapredi dijalog kako bi se ubrzao. Znamo da su Ujedinjene nacije veoma spora i veoma komplikovana institucija, ali ako jedan važan političar ima volju da pozitivno utiče, to može da se učini, tako da mislim da je to veoma dobrodošla vest“, rekao je Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Berbok je za predsedavajuću 80. zasedanja Generalne skupštine UN izabrana u ponedeljak. Bila je jedini kandidat, a prema diplomatskim izvorima, Rusija je tražila da glasanje bude tajno. Za nju je glasalo 167 država članica UN od 193, a 14 je bilo uzdržano.