Analena Berbok izabrana za predsednicu Generalne skupštine UN

Bivša nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izabrana je danas za predsednicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Berbok je izabrana u tajnom glasanju, na kojem je, prema pisanju nemačkih medija, pozivajući se na diplomatske izvore, insistirala Rusija.

Predsednik Generalne skupštine UN se najčešće bira aklamacijom, ali je ovog puta za Berbok glasalo 167 zemalja, dok je 14 bilo uzdržano, prenosi Bajriše rundfug.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš čestitao je Berbok na izboru za predsednicu 80. zasedanja Generalne skupštine i zahvalio se dosadašnjem predsedniku Filemonu Jangu iz Kameruna na obavljanju te dužnosti.

Ukazao je da će Analena Berbok voditi Generalnu skupštinu UN u teškom i neizvesnom trenutku za multilateralni sistem.

„Sukobi, klimatske katastrofe, siromaštvo i nejednakost i dalje predstavljaju izazov za ljudsku porodicu. Nepoverenje i podele su rasprostranjeni. Ciljevi održivog razvoja zabrinjavajuće kasne. Finansiranje pomoći i razvoja presušuje. A, naše institucije i strukture i dalje odražavaju svet od juče, a ne viziju sutrašnjice. Ovo je trenutak da se ujedinimo, da smislimo zajednička rešenja i da preduzmemo akcije kako bismo se suočili sa ovim izazovima“, poručio je Gutereš.

Dodao je da je vizija Analene Berbok „Bolje zajedno“ inspirativan poziv za današnji svet i globalni sistem rešavanja problema koji oličavaju UN kako bi se rešili ovi izazovi.

Naveo je i da se prioriteti Berbok kreću od mira i razvoja do reformi i transparentnosti u Ujedinjenim nacijama, te da ona donosi bogato iskustvo u vladi i diplomatiji.

Ukazao je i na istorijski značaj činjenice da je Berbok tek peta žena izabrana za predsednicu Generalne skupštine UN.

Podsetio je da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 80 godina igrala nezamenljivu ulogu u postizanju konsenzusa, pronalaženju rešenja i preduzimanju akcija za izgradnju boljeg, mirnijeg i ravnopravnijeg sveta.

„Dok se spremamo za kraj 79. sednice i pripremamo se za početak 80, trudimo se da živimo u skladu sa vrednostima solidarnosti i saradnje koje su definisale ovu organizaciju od samog početka“, dodao je Gutereš.

Berbok je predstavljajući prioritete u maju rekla da kao predsednica Generalne skupštine UN želi da zastupa „kako velike, tako i male“ i da bude posrednik i snaga koja ujedinjuje.

Ona će funkciju preuzeti na inauguraciji 9. septembra, neposredno pre početka godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN.

Mandat predsednika GS UN traje godinu dana. 

Pre par meseci Berlin je ozvaničio kandidaturu Berbok za mesto predsednice Generalne skupštine UN, a analitičari su već tada procenjivali da je njen izbor sasvim izvestan, ali i da se od bivše šefice nemačke diplomatije ne može očekivati ništa dobro.

Nekadašnji ambasador SRJ pri Ujedinjenim nacijama Vladislav Jovanović rekao je tada za  Kosovo onlajn da će Analena Berbok sa pozicije predsedavajućeg Generalne skupštine UN moći da afirmiše Nemačku u svetu Ujedinjenih nacija na pozitivan način, s obzirom na ambiciju te zemlje da bude stalni član Saveta bezbednosti. 

Sa druge strane, bivši ambasador SRJ u Berlinu Zoran Jeremić kazao je tada da ne veruje da je bilo ko spreman da na takav način reformiše Ujedinjene nacije, uprkos želji Nemačke da sebi izbori mesto u Savetu bezbednosti.

Ukazao je i da prema Berbok postoji veliki animozitet u međunarodnim krugovima.

Od Berbok, uveren je generalno se ne može očekivati ništa dobro.

I istraživač Instituta za evropske studije u Beogradu Petar Ćurčić ukazao je za Kosovo onlajn da će imenovanje na mesto predsednice GS UN biti značajno za i njen „si-vi“, ali da će biti zanimljivo videti kakav će biti njen odnos prema svetskim žarišnim temama.   

Verovao je i da pri izboru Berbok na mesto predsedavajuće neće biti otpora, jer je došao red na zapadnoevropske zemlje, uz ocenu da se od prisustva Berbok u UN  mogu očekivati teme koje se tiču zelenih politika, zelene transformacije, potrebe da se uradi više u okvirima multilateralnih organizacija, podsticaja da se radi na bržoj dekarbonizaciji privrede i napuštanju fosilnih goriva, a da če biti „vrlo zanimljivo videti njen odnos prema Bliskom istoku i temama koje su žarišne, ne samo oko pitanja odnosa Gaze i Izraela, Palestine, već i po pitanju Huta u Jemenu i uopšte pitanjima bezbednosti“.