Trka za novog generalnog sekretara UN - šta će prevagnuti pri izboru?

U Ujedinjene nacije do sada su stigle četiri kandidature za naslednika generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, koji će preuzeti ovu dužnost u januaru 2027. godine. Iako se pri izboru prvog čoveka svetske organizacije pažnja pridaje regionalnoj rotaciji, po kojoj bi sada na ovu poziciju trebalo da dođe predstavnik Latinske Amerike, pre šest dana stigao je i jedan zvaničan predlog iz Afrike - Burundi je nominovao bivšeg predsednika Senegala Makija Sala. Izbor usložnjavaju i snažna zalaganja da prvi put na čelo UN dođe žena.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Na jednoj strani rastuća zabrinutost da svet ide ka globalnom sukobu i licitiranja da li je treći svetski rat formalno i počeo, na drugoj se notiraju prijave za budućeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, organizacije čiji je cilj održavanje međunarodnog mira i bezbednosti. 

Lista bi trebalo da se zaokruži do 1. aprila, a na njoj su trenutno Rafael Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju i nekadašnji diplomata, kog je predložila Argentina, Mišel Bašele Herija, bivša predsednica Čilea, koju su kandidovali Čile, Brazil i Meksiko, Rebeka Grinspan Majufis, generalna sekretarka Konferencije UN za trgovinu i razvoj, na predlog Kostarike i Maki Sal, bivši predsdnik Senegala, koga je kandidovao Burundi.  

Sa njima, i eventualnim kandidatima koji budu prijavljeni do kraja marta, kako je najavljeno, obaviće se razgovori u nedelji od 20. aprila 2026. godine.

Diplomata u penziji i bivši ambasador pri UN Branko Branković naveo je za Kosovo onlajn da se generalni sekretar bira tako što svoje kandidate pet svetskih regiona daju u krug i da je ove godine došao red na Latinsku Ameriku. Oko izbora ličnosti koja će obavljati ovu funkciju, kaže, do sada nikada nije bilo problema, osim kada je svojevremeno Kurt Valdhajm tražio obnavljanje mandata. 

Regionalna zastupljenost se, navodi on, jako poštuje i ukoliko se zemlje Latinske Amerike budu dogovorile ko će biti kandidat tog regiona, po dosadašnjoj praksi izbor bi trebalo da ide glatko. 

Predlog daje Savet bezbednosti, a glasa se na Generalnoj skupštini UN dvotrećinskom većinom prisutnih i glasalih. 

„Retko je neko postavljao pitanja: 'zašto taj, a ne ovaj kandidat', jer svaki region ne bi voleo da pravi probleme drugom, pošto sutra ti isti mogu da prave njemu problem u vezi sa kadrovskom politikom. Koja će zemlja dati sekretara veliki je znak pitanja. U diskusijama krajem prošle godine ozbiljno se postavilo pitanje da je krajnje vreme da generalni sekretar konačno bude i žena, jer od rata naovamo na tom mestu nikad nije bila žena, i Latinska Amerika ima takve ideje. Mislim da će ostali regioni da poštuju ono šta Latinska Amerika kao grupacija odredi i ne očekujem neke lomove“, navodi naš sagovornik. 

Istočna Evropa preskočena

Jedna od najpopularnijih kandidatkinja trenutno, prema rečima istraživača na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Gorana Sandića, je bivša predsednica Čilea Mišel Bašele Herija koja je bila i visoka komesarka UN za ljudska prava. 

„Ona je sa te pozicije kritikovala određene prakse koje se tiču ljudskih prava, kako one koje potiču iz Pekinga, tako i one koje potiču iz Moskve i iz Vašingtona. I s tim u vezi verovatno ima određen prtljag sa sobom koji nosi u tom političkom smislu. Drugi kandidati ili kandidatkinje od kojih su neki već formalno nominovani, neki još nisu, takođe imaju svoje pluseve i minuse. Izbor će zasigurno pasti na onog ko je najmanje neprihvatljiv za pet stalnih članica Saveta bezbednosti“, stakao je Sandić za Kosovo onlajn.

On dodaje da su se pojavile spekulacije o ponovnoj kandidaturi ličnosti iz Istočne Evrope jer se smatra da je ovaj region preskočen u prethodna dva kruga izbora generalnog sekretara. 

„Za sada su to samo spekulacije. Srbija još uvek nije nikoga zvanično podržala kao kandidata ili kandidatkinju i s tim u vezi se verovatno čeka da se lista kandidata do aprila zatvori“, kaže Sandić.

Kada je aktuelni generalni sekretar Antonio Gutereš izabran 2016. godine za svoj prvi mandat, po regionalnom ključu, podseća Sandić, ovo mesto je trebalo da pripadne Istočnoj Evropi, ali Savet bezbednosti nije uspeo da se dogovori oko kandidata iz tog regiona pa je izbor pao na Gutereša, odnosno region Zapadna Evropa i ostatak sveta. 

Na pitanje da li je neobično što je Burundi nominovao kandidata, ako po principu rotacije mesto treba da pripadne Latinskoj Americi, Sandić kaže da je izbor generalnog sekretara vrlo malo formalno uređen. 

„Povelja UN, kao glavni dokument UN, posvećuje jedan član tom izboru i kaže da ga imenuje Generalna skupština na predlog Saveta bezbednosti. Sve ostalo se uređuje rezolucijama i najvećim delom praksom koja se poslednjih 80 godina stvarala. Po običaju rotacije, očekuje se da ovo mesto ove godine pripadne Latinskoj Americi i Karibima, ali to nije i pravna obaveza UN, pa s tim u vezi vidimo i kandidata iz Afrike“, objašnjava on. 

Uveren je, dodaje, da će izbor biti prevashodno zasnovan na prihvatljivosti konkretne osobe za pet stalnih članica Saveta bezbednosti koje imaju pravo veta i koje mogu da odluče da bilo koji od kandidata ili kandidatkinja ne bude predlog Saveta bezbednosti. 

Rezolucija 1244 i princip teritorijanog integriteta

Za Srbiju, kako napominje Branković, biće važno da li je konkretna zemlja iz koje će biti novi generalni sekretar priznala Kosovo ili nije, ali istovremeno on ističe da se do sada nije pokazalo da je generalni sekretar svetske organizacije na neki način bio jednostran ili neobjektivan, jer je njegova dužnost da se zalaže za sve članice UN podjednako. 

Kao jedno od ozbiljnih pitanja, i za Srbiju najvažnije, prema njegovoj oceni je da li će novi generalni sekretar da bude aktivniji nego aktuelni u vezi sa primenom Rezolucije 1244, što bi moglo da se ogleda u aktiviranju Saveta bezbednosti kako bi se videlo šta je ispunjeno, a šta ne iz ovog dokumenta. 

„Do sada se nikad nije pokazalo da je bilo ko bio neobjektivan u odnosima ovako ili onako, jer generalni sekretar i ne može to da bude, zato što su korektiv Generalna skupština i Savet bezbednosti. Šta god on eventualno uradio, za njega uvek postoji opasnost da može da bude smenjen, o čemu raspravljaju Savet bezbednosti i Generalna skupština“, ukazuje Branković.

O tome da li će se pri odabiru kandidata na Savetu bezbednosti gledati koliko je on privržen principu zaštite teritorijalnog integriteta država članica, Sandić kaže da verovatno nijedan od kandidata i kandidatkinja neće konkretno potencirati teritorijalni integritet kao pravo država, već će govoriti o poštovanju Povelje Ujedinjenih nacija, a koja, naravno, sadrži i princip teritorijalnog integriteta. 

„Formalna uloga generalnog sekretara je da odslikava stav UN a ne države iz koje dolazi ili država koje su ga, ili je, nominovale. U tom smislu formalno možemo da očekujemo da se odnos UN prema Srbiji i njenom teritorijalnom integritetu neće menjati. Ono što ne smemo da izgubimo iz vida je da države čine Ujedinijene nacije i da su države te koje zapravo rukovode radom UN. Generalni sekretar ima ingerencije u postavljanju određenih osoba i upravljanju određenim multinacionalnim vojnim snagama, ali su ipak države te koje imaju završnu reč“, ističe Sandić.

Izazovna uloga - ko ju je obavljao? 

Pre Gutereša, koji privodi kraju drugi mandat, generalni sekretari UN bili su (redom na slici): Ban Ki-mun (Republika Koreja), 2007-2016, Kofi Anan (Gana) 1997-2006, Butros Butros-Gali (Egipat) 1992-1996. godine, Havijer Perez de Kueljar (Peru) 1982-1991. godine, Kurt Valdhajm (Austrija) 1972-1981, U Tant (Mjanmar) 1961-1971, Dag Hamaršeld (Švedska) 1953-1961 i Trigve Li (Norveška) 1946-1952. godine.

Mesto generalnog sekretara UN, prema rečima Brankovića, po pravilu je uvek bilo i ostaje izazovno mesto. 

„Ne za bilo kakve privatne aražmane, nego u vezi sa suštinom Ujedinijenih nacija i za ono za šta su UN i stvorene, a to je očuvanje mira i međunarode bezbednosti. Generalni sekretar ima vrlo važnu ulogu i jako je važno kako se on u svemu tome postavlja“, ukazuje naš sagovornik. 

Generalni sekretar UN, kako navodi Sandić, nije samo prva osoba UN administrativno govoreći, već je vremenom to postala osoba koja je u poziciji da bude epicenter multilateralne diplomatije, iako možda nije bila baš tako i zamišljena.

„Uloga generalnog sekretara je vremenom rasla. Ona je uvek bila izazovna, ali je to naročito sada u ovakvoj konstelaciji snaga jer je multilateralni svet, kakav danas poznajemo, ovaj svetski poredak posle Drugog svetskog rata, koji ujedno pripada svetskom poretku UN, izazvan sa različitih strana. Da li su to nove međunarodne organizacije, poput, recimo, Odbora za mir ili je to prosto odbijanje finansiranja UN, a što je obaveza svih država članica“, kaže on. 

Novi generalni sekretar, dodaje, imaće mnoge izazove, kako unutar organizacije u smislu smanjenja broja plata, finansiranja od strane država. I Srbija je, kaže, čak, kasnila ove godine sa uplatom, ali najviše kasne SAD koje UN daju najveći deo budžeta.   

„To je unutrašnji deo kompleksnosti ovog posla, a imamo i spoljašnji deo, gde generalni sekretar ili možda generalna sekretarka treba da predstavlja taj epicentar svetske diplomatije i da strane, da li su one zaraćene ili ne, dovede za jedan sto i ponudi im dobre usluge svoje kancelarije“, navodi Sandić.