Sandić: Među najpopularnijim kandidatima za generalnog sekretara UN bivša predsednica Čilea

Istraživač na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Goran Sandić izjavio je za Kosovo onlajn da mesto generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji se bira ove godine, po običaju rotacije treba da pripadne Latinskoj Americi i Karibima i da je jedna od najpopularnijih kandidatkinja bivša predsednica Čilea Mišel Bašele Herija koja je bila i visoka komesarka UN za ljudska prava.

„Ona je sa te pozicije kritikovala određene prakse koje se tiču ljudskih prava, kako one koje potiču iz Pekinga, tako i one koje potiču iz Moskve i iz Vašingtona. I s tim u vezi verovatno ima određen prtljag sa sobom koji nosi u tom političkom smislu. Drugi kandidati ili kandidatkinje od kojih su neki već formalno nominovani, neki još nisu, takođe imaju svoje pluseve i minuse. Izbor će zasigurno pasti na onog ko je najmanje neprihvatljiv za pet stalnih članica Saveta bezbednosti“, ističe Sandić. 

On dodaje da su se pojavile spekulacije o ponovnoj kandidaturi ličnosti iz Istočne Evrope jer se smatra da je ovaj region preskočen u prethodna dva kruga izbora generalnog sekretara. 

„Za sada su to još uvek samo spekulacije. Srbija još uvek nije nikoga zvanično podržala kao kandidata ili kandidatkinju i s tim u vezi se verovatno čeka da se lista kandidata do aprila zatvori“, kaže Sandić.

Kada je aktuelni generalni sekretar Antonio Gutereš izabran 2016. godine za svoj prvi mandat, po regionalnom ključu, podseća Sandić, ovo mesto je trebalo da pripadne Istočnoj Evropi, ali Savet bezbednosti nije uspeo da se dogovori oko kandidata iz tog regiona pa je izbor pao na Gutereša, odnosno region Zapadna Evropa i ostatak sveta. 

Na pitanje da li je neobično što je Burundi, afrička zemlja, nominovala kandidata, ako po principu rotacije mesto treba da pripadne Latinskoj Americi, Sandić kaže da je izbor generalnog sekretara vrlo malo formalno uređen. 

„Povelja UN, kao glavni dokument UN, posvećuje jedan član tom izboru i kaže da ga imenuje Generalna skupština na predlog Saveta bezbednosti. Sve ostalo se uređuje rezolucijama i najvećim delom praksom koja se poslednjih 80 godina stvarala. Po običaju rotacije, očekuje se da ovo mesto ove godine pripadne Latinskoj Americi i Karibima, ali to nije i pravna obaveza UN, pa s tim u vezi vidimo i kandidata iz Afrike“, objašnjava on. 

Kako ističe, čini se da je generalno osećanje država članica, ili barem onih najuticajnijih, da je vreme za kandidata ili kandidatkinju iz dela Latinske Amerike i za prvu ženu generalnu sekretarku UN. 

„Uveren sam, međutim, da će izbor biti prevashodno zasnovan na prihvatljivosti te konkretne osobe za pet stalnih članica Saveta bezbednosti koje imaju pravo veta i koje mogu da odluče da bilo koji od kandidata ili kandidatkinja ne ide dalje, odnosno ne bude predlog Saveta bezbednosti. Verovatno će biti izabran onaj koji je najmanje neprihvatljiv svim stalnim članicama“, navodi naš sagovornik.

O tome da li će se pri odabiru kandidata na Savetu bezbednosti gledati koliko je on privržen principu zaštite teritorijalnog integriteta država članica, Sandić kaže da verovatno nijedan od kandidata i kandidatkinja neće konkretno potencirati teritorijalni integritet kao pravo država, već će govoriti o poštovanju Povelje Ujedinjenih nacija, a koja, naravno, sadrži i princip teritorijalnog integriteta. 

„Formalna uloga generalnog sekretara je da odslikava stav UN a ne države iz koje dolazi ili država koje su ga, ili je, nominovale. U tom smislu formalno možemo da očekujemo da se odnos UN prema Srbiji i njenom teritorijalnom integritetu neće menjati. Ono što ne smemo da izgubimo iz vida je da države čine Ujedinijene nacije i da su države te koje zapravo rukovode radom UN. Generalni sekretar ima ingerencije u postavljanju određenih osoba i upravljanju određenim multinacionalnim vojnim snagama, ali su ipak države te koje imaju završnu reč“, ističe Sandić.

Generalni sekretar UN, kako navodi, nije samo prva osoba UN administrativno govoreći, već je vremenom to postala osoba koja je u poziciji da bude epicenter multilateralne diplomatije, iako možda nije bila baš tako i zamišljena.

„Uloga generalnog sekretara je vremenom rasla. Ona je uvek bila izazovna, ali je to naročito sada u ovakvoj konstelaciji snaga jer je multilateralni svet, kakav danas poznajemo, ovaj svetski poredak posle Drugog svetskog rata, koji ujedno pripada svetskom poretku UN, izazvan sa različitih strana. Da li su to nove međunarodne organizacije, poput, recimo, Odbora za mir ili je to prosto odbijanje finansiranja UN, a što je obaveza svih država članica“, kaže on. 

Novi generalni sekretar, dodaje, imaće mnoge izazove, kako unutar organizacije u smislu smanjenja broja plata, finansiranja od strane država. I Srbija je, kaže, čak, kasnila ove godine sa uplatom, ali najviše kasne SAD koje UN daju najveći deo budžeta.   

„To je unutrašnji deo kompleksnosti ovog posla, a imamo i spoljašnji deo, gde generalni sekretar ili možda generalna sekretarka treba da predstavlja taj epicentar svetske diplomatije i da strane, da li su one zaraćene ili ne, dovede za jedan sto i ponudi im dobre usluge svoje kancelarije“, navodi Sandić.

Globalno civilno društvo je, napominje Sandić, 2016. godine pokrenuo kampanju „1 za 7 milijardi“, koja je prerasla u „1 za 8 milijardi“, i koja zahteva mnogo transparentniji proces izbora generalnog sekretara, a naziv kampanje ukazuje da je ideja da se čuje glas svih ljudi, odnosno šta žele građani svih 193 članica UN, a ne samo diplomate pet stalnih članica Saveta bezbednosti. 

Oni su, objašnjava, uspeli da dođu do malog otklona od  netransparentnosti jer od 2016. godine postoji javno predstavljanje kandidata i intervju kandidata u GS UN. Zahtev je takođe da SB da barem dve preporuke jer je praksa bila da SB daje jednu preporuku koju onda Generalna skupština ceremonijalno usvoji.