Gutereš: Sve članice se moraju uzdržati od pretnje suverenitetu i teritorijalnom integritetu država

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je večeras, na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN povodom eskalacije sukoba na Bliskom istoku, da sve članice Svetske organizacije treba da se u svojim međunarodnim odnosima uzdrže od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države.

Citirajući Povelju UN, Gutereš je upozorio da svet svedoči ozbiljnoj pretnji međunarodnom miru i bezbednosti.

Obraćajući se Savetu bezbednosti, istakao je da se međunarodno pravo i međunarodno humanitarno pravo moraju poštovati u svim okolnostima. On je svoje izlaganje usmerio na, kako je rekao, principe, činjenice i „izlaz iz krize“.

Generalni sekretar osudio je masovne vojne udare Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, kao i kasnije napade Irana, ocenivši da se njima krši suverenitet i teritorijalni integritet više država u regionu.

„Svedočimo ozbiljnoj pretnji međunarodnom miru i bezbednosti“, upozorio je Gutereš i dodao da ne postoji alternativa mirnom rešavanju međunarodnih sporova.

Generalni sekretar opisao je situaciju na terenu kao „veoma fluidnu“.

Prema njegovim rečima, oko 20 gradova širom Irana – uključujući Teheran, Isfahan, Kom, Šariar i Tabriz – navodno je napadnuto, dok su u Teheranu prijavljene velike eksplozije u distriktu koji obuhvata predsedničku palatu.

Gutereš je napomenuo da su američki i izraelski napadi usledili nakon trećeg kruga indirektnih razgovora između SAD i Irana, uz posredovanje Omana.

„Duboko žalim što je ova prilika za diplomatiju protraćena. Region i svet sada trebaju izlaz iz krize“, rekao je on.

On je pozvao sve strane na hitnu deeskalaciju i povratak diplomatskim rešenjima kako bi se sprečilo dalje širenje sukoba na Bliskom istoku. Zahtevao je i da se sve strane odmah vrate pregovaračkom stolu, naročito kada je reč o iranskom nuklearnom programu.

Ambasador Irana: Ovo nije samo čin agresije, već i ratni zločin

„Jutros je režim Sjedinjenih Država zajedno i u koordinaciji sa izraelskim režimom po drugi put u poslednjih nekoliko meseci pokrenuo ničim izazvanu i unapred smišljenu agresiju protiv Islamske Republike Iran“, rekao je ambasador Irana pri UN Amir Saeid Iravani.

On je SAD i Izrael za namerni napad na civilno naseljena područja u više velikih gradova Irana.

„Ovo nije samo čin agresije, to je ratni zločin i zločin protiv čovečnosti“, naglasio je Iravani.

On jeistakao da su, verni žalosnom obrascu SAD pokušale da iskrive činjenice i oslone se na dezinformacije kako bi opravdale očiglednu agresiju.

Iravani je rekao da su takva opravdanja „nezakonita i potpuno lišena pravnog osnova“, bez ikakvog osnova po međunarodnom pravu.

„Pozivanje na 'preventivni napad', tvrdnje o neposrednoj pretnji ili druge neosnovane političke tvrdnje su neosnovane pravno, moralno i politički“, poručio je iranski diplomata.

On je odbacio i tvrdnje predstavnika Francuske, Velike Britanije i drugih zapadnih članica u vezi sa iranskim mirnodopskim nuklearnim programom.

Odgovarajući na agresiju, Iran ostvaruje svoje „urođeno i zakonito“ pravo na samoodbranu prema Članu 51 Povelje UN, naglasio je on i istakao da će nastaviti to da čini „bez oklevanja“ dok agresija ne prestane.

Doda je da je Teheran čvrsto posvećen poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta svojih suseda.

Volc: Trenutak za moralnu jasnoću po pitanju Irana

Ambasador SAD Majk Volc kazao je da je „ovo trenutak u istoriji koji zahteva moralnu jasnoću“, naglašavajući da je predsednik Donald Tramp odgovorio na trenutnu situaciju.

On je insistirao da je operacija bila usmerena na „specifične i strateške“ ciljeve: razaranje raketnih kapaciteta koji prete saveznicima, slabljenje mornaričkih objekata koji destabilizuju međunarodne vode i uništavanje mehanizama koji naoružavaju proksi milicije.

Cilj je, prema njegovim rečima, da „iranski režim nikada, nikada ne može da preti svetu nuklearnim oružjem“.

„Masovna podrška Irana nasilnim proksi grupama - uključujući Houthis, Hezbolah i Hamas – dovela je do krvi i haosa na Bliskom istoku predugo. Nijedna odgovorna država ne može da ignoriše stalnu agresiju i nasilje“, kazao je Volc.

„Neprekidno razvijanje naprednih raketnih kapaciteta od strane Irana, uz odbijanje da odustane od nuklearnih ambicija – uprkos diplomatskim prilikama predstavlja ozbiljnu i rastuću opasnost. Savet je više puta reagovao na ovu pretnju“, rekao je on, naglašavajući da je Rezolucija 1696 (2006) zahtevala da Iran suspenduje sve aktivnosti vezane za obogaćivanje i preradu urana.

Dodao je da kada Iran nije ispunio obaveze, Savet je usvojio rezolucije 1737 (2006), 1747 (2007), 1803 (2008), 1835 (2008) i 1927 (2010), koje predstavljaju „kolektivnu presudu sveta“ da iranske akcije predstavljaju pretnju međunarodnom miru i bezbednosti.

Ambasador SAD, odgovarajući na izlaganje predstavnika Irana, odbacio je da je američka vojna akcija bila suprotna međunarodnom pravu.

„Takozvanom predstavniku iranskog režima poručujem da odbacujemo snažno da je američka akcija bila suprotna međunarodnom pravu. Iranski režim 47 godina nije hteo da sluša, već je govorio o uništavanju SAD i Izraela, odgovoran je za sediju neprovociranih napada na SAD i Izrael i kršio je Povelju UN. Čak su, preko svojih produženih ruku, pokušali da ubiju predsednika SAD Donalda Trampa. Dok javno tvrde da su žrtve Iran je svojim delovanjem direktno bio pretnja SAD, ugrožavao američke vojnike i saveznike. SAD su pokušale sve da se postigne diplomatsko rešenje, ali je Iran odbio da prihvati tu mogućnost. U bliskoj saradnji sa Izraelom sproveli smo akciju koja je bila u skladu sa Članom 51“, objasnio je on.

Volc je istakao da jedini koji se večeras nisu žalili na kršenje međunarodnog prava i Povelje UN i na intervenciju jesu građani Irana, koji će, kako je kazao, možda konačno biti slobodni.

Volcu je na to odgovorio ambasador Irana savetujući mu da u svojim istupanjima bude ljubazan, kako zbog sebe, tako i zemlje koju predstavlja.

Na to je američki diplomata rekao da ne želi da odgovara čovelu koji predstavlja režim koji je ubijano više desetina hiljade ljudi koji su tražili slobodu.

Izrael pravda vojnu akciju protiv Irana „egzistencijalnom pretnjom“

Ambasador Izraela pri UN Deni Danon istakao je da je 47 godina islamski režim u Iranu predvodio mase koje su skandirale smrt Izraelu, smrt Americi i da se nije radilo o besu radikalne margine, već mržnje koju je država podsticala.

„Dok su skandiranja odjekivala, uranijum je obogaćen, centrifuge su se okretale, projektili su građeni, a objekti su skrivani duboko pod zemljom. Danas, zajedno sa SAD Izrael je delovao da zaustavi „egzistencijalnu pretnju pre nego što postane nepovratna“, poručio je on.

Ambasador Izraela istakao je da je delovanje bilo iz nužnosti jer iranski režim nije ostavio razumnu alternativu.

„Zajednički napori će se nastaviti sve dok pretnja postoji. Režim je proizveo nuklearno oružje, u očiglednom nepoštovanju međunarodnog prava, ubijao je sopstvene građane i gušio protivljenje, proširio je raketne arsenale i naoružane posrednike širom regiona i javno ispoljavao svoju nameru da izbriše Izrael sa mape. Diplomatija je iscrpljena“, rekao je on dodajući da se od Irana zahtevalo da prestane sa obogaćivanjem uranijuma i da dozvoli potpune inspekcije.

„Iran nije ništa od toga uradio. Oni su gradili sredstva da nametnu nepovratnu stvarnost dok smo mi priterani uz zid. To nije budućnost koju će Izrael prihvatiti“, naglasio je Danon.

Nebenzja: Udari na Iran „izdaja diplomatije“

Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja čvrsto je odbacio tvrdnju da je današnji sastanak sazvan zbog „situacije na Bliskom istoku“.

Njegova zemlja i Kina tražile su da sastanak bude održan povodom pretnji međunarodnom miru i bezbednosti, što je zahtev koji je takođe sadržan u relevantnom pismu iz Irana.

On je osudio pokušaje predsedništva Saveta da „veštački umanji“ stepen opasnosti kao „neprihvatljive“, napominjući da je zahtev Ruske Federacije i Kine da se pozove profesor sa Univerziteta Kolumbija Džefri Saks takođe odbijen.

„Sjedinjene Američke Države i Izrael izvele su masivne vojne udare na Iran, sa ciljanjem iranskog rukovodstva i nuklearnih objekata“, rekao je on.

„Akcije Vašingtona i Zapadnog Jerusalima predstavljaju još jedan neizazvan akt oružane agresije protiv suverene i nezavisne države članice UN, u suprotnosti sa Poveljom UN i međunarodnim pravom“, dodao je i istakao da je ovaj „nepromišljeni korak“ doveo do oštrog zaoštravanja u regionu, koji je opisao kao „izdaju diplomatije“.

Velika Britanija: Regionalna stabilnost „prioritet“

Ambasador Velike Britanije pri UN, čija zemlja je u februaru predsedavala Savetu bezbednosti Svetske organizacije, Džejms Karijuki istakao je da se Bliski istok trenutno nalazi u krhkom trenutku.

On je ukazao da njegova država nije učestvovala u napadima na Iran, ali i da nema iluzija o prirodi iranskog režima, koji je, kako je podvukao, ubio hiljade svojih građana samo zato što su koristili svoja osnovna prava i slobode, i ignorisao pozive da se pronađe prihvatljivo rešenje za nuklearno pitanje.

„Regionalna stabilnost ostaje prioritet“, naglasio je Karijuki.

On je ukazao da je vojska Ujedinjenog Kraljevstva aktivna, i da su borbeni avioni podignuti kao deo „koordinisanih regionalnih odbrambenih operacija“, kako bi zaštitili svoj narod i regionalne partnere, u skladu sa međunarodnim pravom.

„Iranu nikada ne sme biti dozvoljeno da razvije nuklearno oružje“, podvukao je Karijuki dodajući da je to razlog zbog kojeg je London dosledno podržavao napore da se postigne rešenje diplomatskim putem.

„Želimo da vidimo najbrže moguće rešenje koje osigurava bezbednost i stabilnost regiona. Pozivam Iran da se uzdrži od daljih udara i „užasnog“ ponašanja kako bi se omogućio povratak pregovorima“, rekao je on.

Pakistan upozorio na dalekosežne posledice

Ambasador Pakistana Asim Ahmad rekao je da će američko-izraelski napadi potkopati bezbednost celog regiona „sa dalekosežnim posledicama“.

Osudio je, istovremeno, iranske napade na Saudijsku Arabiju, Bahrein, Jordan, Kuvajt, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate, ističući da je Pakistan solidaran sa tim zemljama.

Ambasadort Ahmad rekao je da je diplomatija još jednom „iskliznula iz koloseka“ usred napora da se postigne diplomatsko rešenje, što je dodatno potkopalo poverenje „koje je već bilo oskudno“.

Bahrein osuđuje „besmislene“ iranske napade

Ambasador Bahreina Džamal Fares Alrouaiji rekao je da njegova zemlja nije očekivala da bude meta „besmislenih agresija bez ikakvog opravdanja“.

On je snažno osudio raketne napade Irana na vitalne objekte i stambena područja u njegovoj zemlji, opisujući udare kao kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bahreina.

Napadi su, prema njegovim rečima, drsko prekršili međunarodno pravo i Povelju UN.

Ambasador je obećao da će Bahrein zauzeti čvrst stav protiv takve agresije, koju je nazvao napadom na kolektivnu bezbednost celog regiona.

Francuska: Regionu potreban mir

Ambasador Francuske Žerom Bonafon izjavio je da je francuski predsednik Emanuel Makron zatražio da se Savet danas sastane.

„Ovom regionu je potreban mir“, rekao je i dodao da je potrebno da „Iran poštuje svoje međunarodne obaveze.“

„Poštovanje međunarodnog prava je uslov za dugoročnu bezbednost u regionu i svetu“, kazao je Bonafon.

Ambasador je „odlučno“ osudio napade Irana na više zemalja, naglašavajući da je Francuska spremna da rasporedi sredstva za njihovu zaštitu ukoliko to bude zatraženo.

Kina: Teritorijalni integritet Irana mora biti poštovan

Ambasador Fu Cong iz Kine opisao je američko-izraelske napade kao „drske“, osuđujući pretnju upotrebom sile u rešavanju međunarodnih odnosa.

„Suverenitet, bezbednost i teritorijalni integritet Irana i drugih zemalja u regionu moraju biti poštovani“, rekao je on.

Ambasador je izrazio duboku žalost zbog velikog stradanja civilnih žrtava tokom subotnjih udara, pozivajući sve strane da ispune svoje obaveze prema međunarodnom pravu.

Istakao je da upotreba sile nije način za rešavanje međunarodnih sporova i da ne služi interesima nijedne strane.

„Dijalog i pregovori su jedini način za prevazilaženje razlika. Kina poziva na hitnu obustavu vojnih akcija kako bi se sprečili dalji ciklusi eskalacije“, kazao je on.

Ocenio je kao „šokantno“ da su američko-izraelski napadi usledili usred diplomatskih pregovora između SAD i Irana.

Kolumbija: Vojna akcija predstvalja kršenje Povelje UN

Nijedna država ne može jednostrano polagati pravo da napadne drugu, podvukla je ambasadorka Kolumbije Leonor Zalabata Tores.

Istakla je da je Povelja UN obavezujuća za sve države.

„Kada sila zameni zakon, međunarodni poredak je oslabljen i varvarstvo zauzima njegovo mesto. Prvi koji gube su civili“, objasnila je Tores.

Dodala je da Kolumbija smatra da iranski nuklearni program mora biti isključivo mirnodopski.

Arapska liga: Arapsko-izraelski konflikt proširio se u regionalni rat

Ambasador Arapske lige, koja ima status posmatrača u UN, Madžid Abdulaziz istakao je da se Savet bezbednosti UN sastao u važnom trenutku po Svetsku organizaciju, u kojoj se vidi da je multilateralni sistem neuspešan.

„Nalazimo se u trenutku u kojem se arapsko-izraelski konflikt proširio u pun regionalni rat, preko kojeg Izrael pokušava da izbegne okončanje okupacije Gaze i spreči uspostavljanje nezavisne države Palestine i prijem u UN u skladu sa implementacijom sporazuma o dve države“, rekao je on.

Abdulaziz je kazao da arapske zemlje odbacuju izraelsku hegemoniju na Bliskom istoku uz korišćenje vojnih sredstava.

On je ukazao da Izrael kao razlog navodi sprečavanje Irana da razvija nuklearno naoružanje, dok istovremeno Tel Aviv odbija da se podvrgne kontroli Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) i učešće na konferenciji o uspostavljanju zone bez nuklearnog naoružanja na Bliskom istoku.

„Iran je učestvovao na sednicama te konferencije, dok ih je Izrael bojkotovao. Poruka tog bojkota je jasna, jer time Izrael pokazuje da želi da bude jedina zemlja u regionu koja može zadržati i proizvoditi nuklearno naoružanje, što za države regiona nije prihvatljivo“, poručio je predstavnik Arapske lige.

Istovremeno je osudio napade Irana na članice Arapske lige, upozorivši da to može dovesti do proširenja rata.

Pozvao je sve zemlje da poštuju međunarodno pravo, uključujući Povelju UN, koja, kako je podvukao, zabranjuje pretnje i primenu sile protiv suvereniteta i teritorijalnog integriteta država.