U pritvoru u Hagu mogu da igraju i tenis, kako će optuženima pred Specijalnim sudom biti ako budu osuđeni na zatvor?

Bivši pripadnici OVK kojima se sudi pred Specijalnim sudom u Hagu i koji budu pravosnažno osuđeni na zatvorske kazne, služiće ih, kako trenutno stoje stvari, u zatvorima u Belgiji. To je jedina država koja je zasad sa Specijalizovanim većima Kosova potpisala sporazum o izvršenju kazni, a ukoliko joj se pridruže i neke druge, osuđeni neće moći da biraju gde će služiti kaznu, već će o tome odlučivati sud. Inače, na osnovu utisaka osuđenika pred Haškim tribunalom, Finska i Danska slove za zemlje u čijim zatvorima su uslovi najbolji.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Belgijski zatvorski sistem jedan je od najprenatrpanijih u Evropi, i uprkos preduzetim merama u zatvorima je rekordan broj ljudi, pisali su briselski mediji prošle jeseni.

„Hronični nedostatak kapaciteta u belgijskim zatvorima doveo je do nehumanih uslova“, preneo je Brisel tajms.

I Francuski „L'Mond“ bavio se uslovima u belgijskim zatvorima, pa je tako pre dve godine zabeležio da su zgrade oronule i da postoji nedostatak osoblja, ali i zdravstvenih usluga.

Belgija je prva, i trenutno jedina, zemlja koja je sa Specijalizovanim većima Kosova sa sedištem u Hagu 12. juna potpisala Sporazum o izvršenju kazni. 

Prema Zakonu o Specijalizovanim većima koji je kosovska skupština usvojila 2015. godine zatvorska kazna se izdržava u državi koju odredi predsednik Specijalizovanih veća iz niza država koje izraze spremnost da prihvate osuđene osobe, a shodno zaključenim dogovorima.

Ako zatvorski uslovi nisu u skladu sa međunarodnim standardima, osuđeni koji izdržava kaznu može da se obrati Specijalizovanim većima. Prema zakonu iz 2015. godine, najstroža kazna koja može da se izrekne je doživotni zatvor, a isključivo su Specijalizovana veća nadležna da menjaju dužinu trajanja kazne. 

Posle postizanja sporazuma sa Belgijom, predsednica Specijalizovanih veća Ekaterina Trendafilova pozvala je i druge države da slede primer te zemlje i da podrže Specijalizovana veća u izvršavanju kazni tako što će sklopiti slične sporazume.

Advokat Artan Ćerkini izjavio je za Kosovo onlajn da je bilo očekivano da se ovakva vrsta ugovora potpiše sa nekom zemljom jer je to predvideo Zakon o Specijalizovanim većima, ali kaže da ostaje da se vidi da li će se neko pridružiti Belgiji jer niko nije obavezan da ulazi u takvu vrstu aranžmana.

„To je stvar zemalja. Ugovor nikad nije obaveza. To je dvostrana saglasnost, volja stranaka koje potpisuju ugovor“, navodi Ćerkini.

Zemlje u kojoj će se služiti kazne, kako napominje, treba da poštuju ljudska prava i konvenciju Ujedinjenih nacija oko prava pritvorenika.

„Dok nema pravosnažne sudske odluke optuženi ostaju u pritvoru u Hagu. Posle pravosnažnosti sudske odluke, svako ko je osuđen, prema trenutnim okolnostima, moraće da služi kaznu u Belgiji, ako u međuvremenu Specijalizovana veća ne zaključe ugovor i sa nekom trećom zemljom“, kaže Ćerkini.

Pred Specijalnim sudom tokom deset godina njegovog postojanja započeti su procesi u šest predmeta od kojih su tri po optužbama za ratne zločine, a tri za krivična dela protiv pravosuđa, odnosno zbog povrede tajnosti postupka ili nepoštovanja suda.

Pažnju javnosti najviše privlači postupak u slučaju „Hašim Tači i drugi“, u kom su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti optužena četvorica bivših visokih zvaničnika OVK - Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Najdalje je odmakao slučaj Saljiha Mustafe kome je prošlog septembra Apelacioni sud odredio kaznu od 15 godina zatvora, ali na proces još nije stavljena tačka, jer ima još neiscrpljenih pravnih lekova.

Sporazum koji su potpisali Belgija i Specijalizovana veća Kosova sa sedištem u Hagu, po kom pravosnažno osuđeni pred ovim sudom kaznu mogu da služe u Belgiji, prema rečima advokata Zorana Živanovića, odraz je nepoverenja prema kosovskim vlastima, jer se veruje da kazne koje bi se izdržavale na Kosovu ne bi bile efikasno izvršavane.

„Sud koji radi u Hagu je u stvari kosovski sud, koji radi pod specijalnim režimom zbog nepoverenja međunarodne zajednice koje je postojalo dok nisu odlučili da taj sud vode strane sudije i strani tužioci pošto se pokazalo da su domaće sudije dosta pristrasne i da ne rade ono što bi trebalo. Odluka da se kazne izdržavaju u Belgiji takođe je odraz nepoverenja jer se smatra da bi kosovske vlasti verovatno davale takve privilegije osuđenicima da bi se oni praktično osećali kao kod kuće, a ne u zatvoru“, navodi Živanović za Kosovo onlajn.

On dodaje da ne znači da će Belgija biti jedina zemlja koja će prihvatiti osuđenike Specijalnog suda i da postoji mogućnost da to budu i neke druge, zbog čega se sada kaže da oni „mogu da izdržavaju kaznu u Belgiji“.

Živanović objašnjava da je u slučaju Haškog tribunala, suda koji su osnovale Ujedinjene nacije, Holandija imala jednu ogradu i da je rekla da okrivljeni mogu biti u pritvoru u Holandiji, ali samo do pravosnažnosti presude, a da posle Holandija nije spremna da osuđenici izdržavaju kazne u toj zemlji.

„Onda su Ujedinjene nacije, preko svojih članica, pretežno iz Evrope, privolele određene zemlje da prihvate da osuđenici Haškog tribunala izdržavaju kazne u njihovim zatvorima. Veliki broj zemalja je to prihvatio, recimo sve skandinavske zemlje, zatim Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Austrija, Španija, Italija, Portugalija, kao i Češka, Poljska, Estonija, tako da osuđenici tamo izdržavaju kazne. Treba, međutim, znati da osuđenici ne mogu sami da biraju gde će izdržavati kaznu, već to određuje sud preko svog sekretarijata, u dogovoru sa državama, jer neke zemlje nekoga neće da prihvate, nekoga hoće, imaju neke svoje uslove“, kaže ovaj advokat.

Ratko Mladić, koji je osuđen pred Haškim tribunalom, je, kako kaže, u Hagu, jer je u jako teškom zdravstvenom stanju i nijedna država neće da ga prihvati u svoj zatvor.

„Postoje i države koje neće da prime osuđenika koji je osuđen na kaznu koja u njihovom zakonodavstvu ne postoji. Ili, kažu: 'primiću ga do određene granice kada bi trebalo da ga pustim po mojim propisima, ako vi hoćete da se on pusti pre isteka kazne koju ste mu izrekli, ako nećete mi ga vraćamo vama pa tražite gde ćete dalje da ga smestite'“, navodi naš sagovornik.

Kada je reč o uslovima u zatvorima, kako kaže, oni su, prema pričama osuđenika, u principu najbolji u skandinavskim zatvorima, Finskoj i Danskoj.

„Prema mojim saznanjima najlošiji uslovi su u Estonji i u Velikoj Britaniji. Tamo je bilo dosta neprijatnih situacija, čak i pokušaja ubistava“, kaže Živanović.

Inače, kakvi su uslovi u pritvoru u kom se nalaze optuženi kojima se sudi pred Specijalnim sudom u Hagu, nedavno je saopštio sam sud.

„Pritvorenici u Hagu imaju svakodnevni pristup svežem vazduhu i fizičkoj aktivnosti, mogućnost da se bave sportovima poput tenisa, stonog tenisa, fudbala i košarke, kao i da se bave baštovanstvom. Imaju pristup umetničkoj sobi gde mogu da se bave kreativnim aktivnostima poput slikanja i muzičkoj sobi sa instrumentima. Imaju mogućnost da kuvaju i dele obroke zajedno i da se druže. Pritvorenici mogu da učestvuju u verskim službama. Imaju pristup materijalu za pisanje. Takođe imaju pristup radio i televizijskim programima na albanskom jeziku, kao i knjigama, časopisima i dnevnim novinama“, navedeno je iz ovog suda.