Veštačka inteligencija na Zapadnom Balkanu: Između troškova, zakona i digitalne (ne)pismenosti

Upotreba veštačke inteligencije u regionu je u porastu, ali se taj potencijal još ne koristi u punoj meri, posebno u privredi, gde prepreke, prema rečima sagovornika Kosovo onlajna, predstavljaju nedovoljna digitalna pismenost, visoki troškovi i izostanak sistemskog pristupa primeni, dok podaci ukazuju i na različite nivoe prihvaćenosti ove tehnologije među stanovništvom i preduzećima.

Piše: Jelena Novakov

Istraživač Dominik Kanbah rekao je da na Kosovu 45 odsto stanovništva koristi veštačku inteligenciju, što je znatno iznad proseka EU, koji je, prema podacima Eurostata od prošle godine, iznosio 32,7 odsto.

„U Evropskoj uniji oko trećine stanovništva često koristi veštačku inteligenciju. Na Kosovu, prema najnovijim statistikama, taj procenat iznosi gotovo 45 odsto. Dakle, znatno je iznad proseka Evropske unije. To pokazuje koliko je Kosovo okrenuto budućnosti i koliko je stanovništvo naklonjeno tehnologiji. Očigledno je da je reč i o mladom stanovništvu koje je veoma okrenuto budućnosti. To je prednost“, rekao je Kanbah na konferenciji „Prajm“.

Anketa Kosovo onlajna u Prištini pokazala je slične rezultate, te se većina mlađih građana izjasnila da koristi veštačku inteligenciju za posao i školu, ali i za pretragu informacija.

Jedna građanka Prištine kaže za Kosovo onlajn da veštačku inteligenciju koristi povremeno.

„Kada sam previše lenja da tražim nešto na internetu, ponekad koristim ChatGPT, jer je tako lakše doći do informacija“, priznaje ona.

Njen sugrađanin veštačku inteligenciju koristi za kodiranje, dok jedan tinejdžer potvrđuje da je najčešće koristi za školske zadatke.

Advokat Franklin Sedaj rekao je da njegova generacija koristi veštačku inteligenciju, iako je ne razume u potpunosti.

„Veštačka inteligencija je veoma moderna pojava. Koristimo je, ali moja generacija malo teže sve to shvata, tako da možemo svakodnevno da usavršavamo veštačku inteligenciju“, kazao je advokat.

Ima i onih koji savremene tehnologije, pa i veštačku inteligenciju, koriste u „svakoj situaciji“.

„Najčešće za posao. Kada ne mogu da uradim neke stvari, koristim veštačku inteligenciju, kao i svi drugi danas“, kazao je jedan Prištevac.

Srbija prednjači u regionu

Prema rečima stručnjaka za digitalnu transformaciju i veštačku inteligenciju Aleksandra Mastilovića, upotreba veštačke inteligencije veoma je zastupljena i u Srbiji, ali njena primena u privredi uglavnom ostaje na individualnom nivou, bez sistemskog i strateškog pristupa kompanija, zbog čega je neophodno raditi na unapređenju digitalne pismenosti stanovništva i zaposlenih.

„Očekivano je da veštačku inteligenciju najviše prihvataju mlađi ljudi, studenti i učenici, koji je koriste kako bi sebi olakšali zadatke u formalnom obrazovanju. I kompanije su počele da je koriste, ali uglavnom na individualnom nivou, kao ličnog asistenta zaposlenima, a ne za optimizaciju poslovnih i proizvodnih procesa“, objasnio je Mastilović za Kosovo onlajn.

Govoreći o položaju Srbije u poređenju sa drugim evropskim zemljama, ocenio je da je zemlja značajno napredovala u prihvatanju veštačke inteligencije i da, iako i dalje zaostaje za prosekom Evropske unije, u regionalnim okvirima zauzima vodeću poziciju.

„Mnogo smo bolji nego što smo bili pre pet, deset ili petnaest godina i možemo reći da ne zaostajemo značajno. Ipak, zaostajemo za prosekom Evropske unije, ali smo sigurno ispred pet do sedam njenih članica, posebno onih sa kojima se neposredno graničimo. U regionalnom poređenju, sa zemljama bivše Jugoslavije i neposrednim susedima, definitivno spadamo među lidere“, rekao je on.

Mastilović je upozorio da veštačka inteligencija, kao i druge tehnologije, može da se koristi za unapređenje kvaliteta života, ali i za manipulacije i zloupotrebe.

Ukazao je na mogućnost generisanja lažnih video-snimaka, izjava i glasova, pa čak i telefonskih poziva u kojima se imitira glas člana porodice ili druge bliske osobe kako bi se neko naveo na pogrešnu odluku.

Mastilović je naglasio i značaj odgovarajuće regulative, navodeći da očekuje da Srbija do kraja ove godine usvoji zakon o veštačkoj inteligenciji usklađen sa evropskim pravilima.

„Zakon će nas generalno štititi i omogućiti našim kompanijama da budu kompatibilne sa evropskim tržištem, ali odgovornost za pravilnu upotrebu veštačke inteligencije počinje od nas samih, kroz etičko i odgovorno korišćenje“, zaključio je Mastilović.

Upotreba u Albaniji raste

Upotreba veštačke inteligencije raste i u Albaniji, ali je i dalje ispod evropskog proseka, i koristi je oko 27,3 odsto pojedinaca, a 12,4 odsto preduzeća, rekao je stručnjak za računarske programe i veštačku inteligenciju Said Dulević, osnivač i direktor kompanije „Impakt edjukejšn“.

„To znači da 87,6 odsto preduzeća ne prijavljuje upotrebu generativne veštačke inteligencije. Vidimo da preduzeća u Albaniji i dalje imaju ljudsko osoblje, jer je infrastruktura slabo razvijena. Korisnička podrška i dalje se pruža telefonom, imejlom ili na sastancima. Još nismo stigli do faze u kojoj nam odgovara robot, a ni sami klijenti ne prihvataju uvek takav način komunikacije“, rekao je Dulević za Kosovo onlajn.

On je ukazao na razliku između načina na koji pojedinci i kompanije koriste veštačku inteligenciju, navodeći da je upotreba za generisanje fotografija, pretraživanje informacija i izradu školskih zadataka samo mali deo mogućnosti.

Prema njegovim rečima, preduzeća mogu da integrišu veštačku inteligenciju u finansijske sisteme, veb-stranice i korisničku podršku, kao i da je koriste za izradu i uređivanje video-sadržaja i planiranje objava na društvenim mrežama. Dulević je dodao da u svom svakodnevnom radu primećuje sve veće interesovanje za obuku iz oblasti veštačke inteligencije, automatizaciju i njenu primenu u poslovne i lične svrhe.

Govoreći o troškovima, naveo je da korišćenje veštačke inteligencije za mala preduzeća može da košta između 400 i 500 dolara mesečno, što može biti povoljnije od angažovanja zaposlenog za obavljanje istih poslova, posebno kada se uzmu u obzir i troškovi obuke.

Međutim, kako je objasnio, za velike kompanije koje svakodnevno primaju veliki broj poruka troškovi mogu biti znatno viši.

„Ako govorimo o preduzeću koje prima 20.000 poruka dnevno, kao što su veleprodajni centri, mesečni troškovi korišćenja veštačke inteligencije za odgovaranje svakom kupcu mogu dostići između 10.000 i 15.000 evra“, naveo je Dulević.