Dulević: Upotreba veštačke inteligencije u Albaniji raste, ali i dalje ispod proseka EU

Upotreba veštačke inteligencije u Albaniji raste, ali je i dalje ispod proseka Evropske unije, dok je u poslovnom sektoru njen potencijal nedovoljno iskorišćen – generativnu veštačku inteligenciju koristi tek 12,4 odsto preduzeća, kaže stručnjak za računarske programe i veštačku inteligenciju Said Dulević, osnivač i direktor albanske kompanije „Impakt Edukejšn“.

Dulević je naveo da je, prema podacima nadležnih institucija, veštačku inteligenciju u Albaniji tokom 2025. godine koristilo 27,3 odsto pojedinaca, dok je prosek Evropske unije iznosio 32,7 odsto.

Kada je reč o upotrebi veštačke inteligencije u preduzećima, istakao je da je ona prošle godine bila na nivou od tek devet odsto, dok je, prema istraživanju sprovedenom u septembru ove godine, taj udeo porastao na 12,4 odsto.

„To znači da 87,6 odsto preduzeća ne prijavljuje upotrebu generativne veštačke inteligencije. Preduzeća u Albaniji i dalje imaju ljudsko osoblje, jer je infrastruktura slabo razvijena. Korisnička podrška i dalje se pruža telefonom, mejlom ili na sastancima. Još nismo stigli do faze u kojoj nam odgovara robot, a ni sami klijenti ne prihvataju uvek takav način komunikacije“, rekao je Dulević za Kosovo onlajn.

On je ukazao na razliku između načina na koji pojedinci i kompanije koriste veštačku inteligenciju, navodeći da je njena upotreba za generisanje fotografija, pretraživanje informacija i izradu školskih zadataka samo mali deo njenih mogućnosti.

Prema njegovim rečima, preduzeća mogu da integrišu veštačku inteligenciju u finansijske sisteme, veb-stranice i korisničku podršku, kao i da je koriste za izradu i uređivanje video-sadržaja i planiranje objava na društvenim mrežama.

Dulević je dodao da u svom svakodnevnom radu primećuje sve veće interesovanje za obuku iz oblasti veštačke inteligencije, automatizaciju i njenu primenu u poslovne i lične svrhe.

Govoreći o troškovima, naveo je da za mala preduzeća korišćenje veštačke inteligencije može da košta između 400 i 500 dolara mesečno, što može biti povoljnije od angažovanja zaposlenog za iste poslove, posebno kada se uzmu u obzir troškovi obuke.

Međutim, kako je objasnio, za velike kompanije koje svakodnevno primaju veliki broj poruka troškovi mogu biti znatno viši.

„Ako govorimo o preduzeću koje prima 20.000 poruka dnevno, kao što su veleprodajni centri, mesečni troškovi korišćenja veštačke inteligencije za odgovaranje svakom kupcu mogu dostići između 10.000 i 15.000 evra“, naveo je Dulević.

Istakao je da je sisteme veštačke inteligencije potrebno obučiti da razumeju poslovanje kompanije i način na koji kupci komuniciraju, što zahteva vreme i dodatne resurse. Dodao je da u situacijama u kojima sistem ne može adekvatno da odgovori na zahteve ili reakcije klijenata i dalje mora da interveniše ljudsko osoblje, čime se povećavaju ukupni troškovi.

Dulević je ukazao i na visoke troškove upotrebe veštačke inteligencije u medijskoj produkciji, posebno za generisanje video-sadržaja i glasova na albanskom jeziku, kao i za montažu i obradu materijala.