Za Prištinu non-pejper, za EU važeći dokument: Koja je sudbina evropskog nacrta ZSO?

Taman se činilo da je pazla zvana Zajednica srpskih opština sklopljena sa evropskim nacrtom njenog statuta, a vlasti u Prištini poručile su prošle nedelje da ova slagalica još nije ni počela da se sastavlja. Sagovornici Kosovo onlajna su uvereni da nova evropska administracija ipak neće tako lako odustati od predloženog nacrta statuta ZSO, ali upozoravaju da je još mnogo prepreka do njegove realizacije.

Piše: Arsenije Vučković

“Nazivanje nacrta statuta 'non-pejperom' predstavlja zanemarivanje poziva Saveta Evropske unije da na osnovu njega, bez novih odlaganja, deluje u pravcu osnivanja ZSO”, izjavio je u utorak portparol EU Peter Stano.

Samo dan ranije je naveo da evropski nacrt ZSO ne samo što nije non pejper već je iza njega stalo svih 27 država članica EU.

„Evropski savet je u zaključcima iz decembra 2023. pozdravio spremnost Srbije i Kosova da prihvate nacrt statuta koji je stranama predstavio izaslanik EU. Ovo je formalno priznanje dokumenta od strane svih 27 država članica EU”, kazao je Stano.

Bila je to reakcija na izjavu portparola Vlade Kosova Perparima Krieziua da je evropski nacrt ZSO samo jedan od mnogobrojnih predloga i da Priština nema obavezu da ga sprovede.

"Nacrt statuta EU nema potpis ni visokog predstavnika EU Borelja, ni njegovog izaslanika Lajčaka, a još manje premijera Kurtija. Status nacrta statuta je samo non-pejper, jedan od nekoliko predloga koji su nuđeni proteklih godina", poručio je krajem prošle nedelje Krieziu.

Suštinski, samo je ponovio ranije stavove zvaničnika Prištine, ali i Samoopredeljenja da je pitanje formiranje ZSO - stvar institucija Kosova.

"Ja sam premijer demokratske republike, premijeri ne formiraju Asocijacije opština. Imamo jednu Asocijaciju kosovskih opština. Ako žele još jednu, to pitanje moraju da asociraju opštine. Kada bih ja to uradio to bi bilo nametanje", rekao je Kurti pre nedelju dana.

Poslanica Samoopredeljenja Fitore Pacoli je ubrzo otišla korak dalje i rekla da nacrt ZSO treba da napiše Vlada Kosova.

"Smatramo da nacrt o kome treba da razgovaramo i koji treba da implementiramo treba da napiše Vlada Kosova, u skladu sa Ustavom i Zakonom o lokalnoj samoupravi", poručila je Pacoli. 

Očekivanja i strahovi

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović smatra da je Peter Stano jasno poručio da EU nije odustala od svog predloga nacrta ZSO, ali da on ipak nije optimista na koji način će se ovom temom baviti nova evropska administracija.

„Možemo da očekujemo da kada dođe nova administracija u punoj meri da će to da bude na dnevnom redu. Nisam optimista oko sudbine samog predloga“, kaže Vujinović u razgovoru za Kosovo onlajn.

Ističe da je tvrdnja Krieziu tačna i da je evropski nacrt ZSO jedan od mnogobrojnih predloga kako bi ova Zajednica trebalo da izgleda, ali i da će odgovor na to pitanje umnogome zavisiti od pristupa nove šefice evropske diplomatije Kaje Kalas.

„To je jedan od mnogih predloga koji se nalaze na stolu pregovora oko ZSO. Dolaskom gospođe Kalasa možemo da očekujemo da će to ponovo biti tema, ali da će ovog puta biti mnogo negativnija prema Srbiji. Kalas je jedan od najvećih anti-ruskih jastrebova u Evropskoj uniji, a činjenica da Srbija odbija da uvede sankcije će za nju biti crvena marama kojom će onda tražiti razne instrumente kako bi nas pritisla što je moguće više“, ističe Vujinović.

Smatra da je formiranje ZSO od početka bilo „izgovor“ i za Prištinu i za EU.

„Suštinski, oni se plaše nove Republike Srpske. A mi vidimo kako RS uprkos svojim malim ovlašćenjima, stalnim napadima, pokazuje jedan jasan politički identitet. Toga se boje kosovski Albanci, pre svega zato što bi to onda pokazalo da elita, politička elita gospodina Kurtija i uopšte vlast gospodina Kurtija nije baš toliko ni demokratska, nije toliko ni stabilna. Možda sam pesimista, ali ne vidim da će se u budućnosti formirati ZSO. Ako se i oformi, onda će biti samo neko mrtvo slovo na papiru, koje će zavisiti od Aljbina Kurtija“, naglašava Vujinović.

Politička volja

S druge strane, profesor evropskog prava iz Prištine Avni Mazreku kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da nije problem u evropskom ili nekom drugom predlogu ZSO zato što će o tome konačnu odluku dati Ustavni sud, već u političkoj volji Beograda i Prištine, odnosno stavu Srbije da ni posle formiranja Zajednice neće priznati Kosovo.

„Srbija je otvoreno rekla da ni nakon uspostavljanja ZSO neće priznati Kosovo kao državu. Ovo pitanje je izazvalo burnu političku debatu na Kosovu da li će ga Srbija priznati ili ne, ako se formira ZSO“, ističe Mazreku.

Podseća da je Ustavni sud svojevremeno doneo odluku po ovom pitanju, a da su tumačenje odluke o statutu ZSO podstakle EU, Nato i drugi međunarodni faktori.

„Ni Vlada Srbije se ne protivi slanju na tumačenje statuta ZSO Ustavnom sudu kao glavnom organu koji odlučuje da li je taj pravni akt u skladu sa njenim ustavnim sistemom. Sve dok ne postoji takva prepreka, nema razloga da se ne nadamo stvaranju ZSO.

„Prepreka je, po meni, politička volja Srbije i Kosova u pogledu dnevnog reda koji je imao primedbe“, naglašava Mazreku.

Dodaje da je Srbija kroz pismo nekadašnjeg premijera Srbije Ane Brnabić da ne priznaje aneks Ohridskog sporazuma - proizvela reakciju Prištine.

„S obzirom na to, reakcija Vlade Kosova bilo je protivljenje, ali još uvek ne znamo da li Kosovo ima neku drugu obavezu da napreduje u skladu sa onim što je postignuto u aneksu Ohridskog sporazuma. Dakle, ova pitanja imaju veze sa onim što se zove politička volja u obe zemlje“, smatra Mazreku.

Prema njegovim rečima različita tumačenja dogovorenog je trenutno u interesu i srpske i kosovske vlade da imaju otvorena pitanja.

„Mislim da se radi samo o onome što se zove politički populizam. Dakle, priznanje nezavisnosti Kosova od strane bilo koje političke partije u Srbiji nije prihvatljivo za srpski narod, bez obzira na to koliko su opozicija i pozicija u Srbiji svesni da će epilog biti priznanje nezavisnosti Kosova, pošto nema povratka. Takođe, opozicija na Kosovu zna da je novo političko i institucionalno organizovanje Srba kroz ZSO imperativ“, naglašava Mazreku.

Ističe da su razlozi zbog kojih se ne preduzimaju koraci u normalizaciji odnosa na štetu i srpskog i kosovskog naroda.

„Što se dve vlade budu brže kretale to će biti veća korist od fondova EU, to će biti bezbedniji. Zemlje koje nisu članice Natoa su Srbija, BiH i Kosovo. Članovi 4 i 5 Statuta Natoa jasno stimulišu odnose između njegovih zemalja članica. Dakle, da su ove zemlje deo EU i Natoa, onda ne bi trebalo da govorimo o izveštaju gospodina Gutereša da je sever Kosova potencijalno žarište za eskalaciju situacije. Obe strane znaju da je to jedini i najbolji način. Ali zašto se to ne dešava? To ne dešava zbog populizma srpske i kosovske, i pozicije i opozicije“, zaključuje Mazreku.

Sudbina iz Skadra

Samo desetak kilometara od Prištine, u Gračanici, razmišlja se sasvim drugačije.

Istoričar Aleksandar Gudžić kaže da albanske političke elite, i pozicija i opozicija, ne žele bilo kakvu autonomiju za Srbe, uključujući i formiranje ZSO, već sudbinu sunarodnika iz Skadra.

„Politički elite kosovskih Albanaca, kako ovi koji su danas na vlasti, tako i onih koji su ranijih godina bili na vlasti, prethodne garniture političara, ne žele da formiraju Zajednicu srpskih opština i ne žele da daju garancije srpskim crkvama i manastirima. Iako i jedan i drugi zahtev, zahtev za ZSO i garancije za srpske crkve i manastire nisu nepoznati evropskom i svetskom zakonodavstvu, evropskim i svetskim državama“, kaže Gudžić za Kosovo onlajn.

Naglašava da su uprave države na koje se vlasti u Prištini ugledaju pravno regulisale ova pitanja.

„Kada predstavnici Srpske pravoslavne crkve insistiraju na nekim garancijama, zakonskim garancijama, oni se uvek pozivaju na primere nekih drugih zemalja. Zašto Kosovo ne želi da da garancije srpskim crkvama i manastirima? Pa zato što kosovsko društvo, kosovske političke elite, naučne elite grade uporno jedan narativ o nekakvom istorijskom Kosovu gde postoji isključivo i samo kosovsko kulturno nasleđe, a da su srpske crkve i manastiri zapravo kosovske, odnosno albanski i da su srpski vladari u Srednjem veku u nekom trenutku na temeljima crkava i manastira gradili te crkve i manastire. Iz tog nekog razloga oni ne žele da daju garancije za srpske crkve i manastire jer dugoročno njihova namera je da prisvoje srpsko kulturno nasleđe“, tvrdi Gudžić.

Kada je reč o formiranju ZSO, odnosno mogućnosti da srpska zajednica ostvari neki oblik autonomije, ovaj analitičar tvrdi kosovska strana stalnim odbijanjima šalje jasnu poruku.

„Žele da pritiskom na Srbe, provokacijama, jednostavno zagorčaju život Srbima i da u perspektivi Srbi na Kosovu i Metohiji dožive sudbinu Srba u Skadru, da postanu nivo statističke greške ili da ih praktično nema. Šta danas mi znamo o nekadašnjem prisustvu Srba u Skadru? Pa znamo iz toponima i naziva mesta i sela iz okoline Skadra. Znamo iz nekih istorijskih dokumenta, ali danas Srba u Skadru ima vrlo malo. Tako da bojim se da je želja i namera političkih elita na Kosovu da Srbi na KiM dožive sudbinu Srba u Skadru i okolini“, zaključuje Gudžić.