Avramovska Nuškova: Problem nasilja nad ženama je sistemski, presudna uloga institucija i medija

Anа Avramovska Nuškova, koordinator projekta u Izvršnoj kancelariji Nacionalne mreže protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kaže da je femicid jedan od najtežih oblika, ali da ne treba zaboraviti i druge vidove nasilja nad ženama kao što su seksualno, ekonomsko i najzastupljenije - psihičko nasilje.

Ubistvo 14- godišnje Vanje Đorčevske u Skoplju i prethodno ubistvo Ljiridone Murselji u Prištini potresli su region, a Ana Abramovska Nuškova ističe za Kosovo onlajn da je u ovakvim događajima, a posebno kada je reč o nasilju nad ženama, uloga medija od presudnog značaja. To su događaji o kojima ne sme da se izveštava senzacionalistički.

„Senzacionalizam se mora ostaviti po strani. Takav način izveštavanja je nedopustiv i uvek treba poći od žrtve, odnosno videti njen život i njen put. Da se ne nađe izgovor za izvršioca, jer je prevarila, jer ga je napustila, ili da se predstavi kao nemoralna osoba da bi opravdala postupke ubistva“, kaže Nuškova i objašnjava da stručne organizacije na ovaj problem ukazuju već dugo jer su posledice nesagledive.

„Bilo je članaka gde se umesto izveštaja o ubistvu žene govori o ’ljubavnoj drami“ ili je naslov ’od svađe do ubistva“ ili „ubio je zato što ga je prevarila’. Mnogo toga treba uraditi i biti oprezan jer mediji ne samo da imaju obavezu da tačno iznesu činjenice, već imaju i obavezu da, u skladu sa međunarodnim standardima i našim zakonima, preventivno deluju na sprečavanju budućeg nasilja i porodičnog nasilja“, naglašava Nuškova i navodi da je femicid jedan od najtežih oblika fizičkog nasilja nad ženama, a da je u Severnoj Makedoniji ove godine zabeleženo šest takvih slučajeva ubistava.

„Kada govorimo o femicidu, moramo znati da je to jedan od najtežih vidova fizičkog nasilja koji može biti počinjen protiv žene, zbog činjenice da su žene. Samo u januaru imali smo tri slučaja femicida, u avgustu je još jedan femicid propraćen u medijima, a u septembru još jedan. Ove godine je bio još jedan pokušaj femicida. Kada su brojke u pitanju, nadamo se da ćemo tu stati, šest žena ubijenih u Makedoniji, zbog činjenice da su žene“, kaže Anа Avramovska Nuškova.

Prema njenim rečima, Severna Makedonija je jedna od zemalja u Evropi sa najmanje prijava nasilja, odnosno nasilja u porodici, ali je stvarnost potpuno drugačija i razloge treba tražiti u patrijahalnim vrednostima, sramoti i stigmi iz okruženja, ali i problemima sistemske prirode, odnosno nedelovanje ili nedovoljno delovanje institucija, kao i specijalizovane usluge koje država treba da ponudi da bismo zaštitili ženu.

„Taj problem je sistemski, ne odnosi se samo na femicid, na sve oblike nasilja koji se mogu pojaviti. Fizičko, seksualno, ekonomsko, psihičko kao jedan od najzastupljenijih oblika nasilja. Dva su razloga, možda i više. Jedan aspekt su naši tradicionalni, patrijarhalni aspekti, sramota i pitanja ’šta će drugi reći’ i ’da li mi se to zaista može desiti’. A druga stvar je odgovor institucija, šta i kako se može preduzeti.

Nuškova kaže da Severna Makedonija ima odlične zakone kada je reč o sprečavanju i zaštitu od nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koji takođe predviđa i unapređuje mere zaštite iz prethodnog zakona. Postoje hitne i privremene mere koje centri za socijalni rad i policijski službenici mogu predložiti sudu i pružiti prvu zaštitu kada prijavimo slučaj bilo kog oblika nasilja.

„Pretpostavljam da nedovoljna svest ili znanje ili nedovoljan broj obuka od strane profesionalaca iz dotičnih institucija znaju da daju tačan odgovor. I zato moramo da radimo. Jedno je imati zakone, ali je njihova primena veoma važna. Kada žrtvi kažemo da treba da ode u Centar za socijalni rad ili da se obrati najbližoj policijskoj stanici, oni su ti koji su na prvoj liniji fronta i koji treba da mu pruže početnu zaštitu. Dakle, u prvom trenutku treba uraditi procenu rizika i videti u kakvoj se situaciji žrtva nalazi i koje mere treba preduzeti da joj se pruži adekvatna zaštita“, kaže Nuškova i navodi da je Severna Makedonija februara ove godine izmenila Krivični zakonik i time ga usaglasila sa Istambulskom konvencijom.

Kaže da je Severna Makedonija jedna od retkih zemalja Zapadnog Balkana koja je uvrstila i novo krivično delo - „uhođenje“, kojim bi mogla da se spreče teža krivična dela, posebno femicid, ali da je za konkretnije podatke potrebno da prođe najmanje dve godine od početka primene.

Naša sagovornica ističe da je sajber uznemiravanje i dalje tema o kojoj se malo zna i razgovara, ali da je urađeno mnogo toga kada je reč o prepoznavanju seksualnog nasilja preko interneta.

"Ovo je odlično pitanje, jer se o tome mnogo pričalo. Znate da smo imali nekoliko slučajeva kao što su Javna soba, Đevđelija Hub, a onda se na Fejsbuku pojavio slučaj Romkinja. Reč je o slučajevima sa fotografijama žena i devojaka, preuzetim sa njihovih društvenih mreža na kojima su javne, snimljene i prosleđene u grupama sa seksualnom konotacijom i njihovim ličnim podacima (gde žive, brojevi telefona), prilično visok oblik seksualne uznemiravanje i nasilje. Urađeno je mnogo posla na prepoznavanju seksualnog nasilja u svim oblicima gde se ono može počiniti, ne samo u sajber prostoru, već I u javnom prostoru i javnoj akciji. Naši zakonodavci su prepoznali potrebu da kriminalizuju ovaj čin. Iako još nismo pratili slučaj, mislim da statistika govori, imam najnovije podatke iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Statistika pokazuje da počinje da se prijavljuje kao krivično delo i da se isto počinje procesuirati. Kada govorimo o oblicima nasilja, načini izvršenja se menjaju sa načinima promene tehnologije i to se mora shvatiti veoma ozbiljno. S obzirom na to da su najveći broj korisnika društvenih mreža maloletnici, odrasla osoba ne može uvek da ima uvid u ono što se dešava", kaže Anа Avramovska Nuškova - koordinator projekta u Izvršnoj kancelariji Nacionalne mreže protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici Severne Makedonije.