Hasani: Brojne nepravilnosti tokom popisa, opravdana sumnja u validnost rezultata

Sociolog iz Prištine dr Ismailj Hasani ocenio je da je Vlada Kosova u potpunosti promašila sa popisom stanovništva zato što je on obilovao brojnim nepravilnostima i da neprimenjivanje elementarnih naučnih standarda i kriterijuma budi opravdanu sumnju u validnost rezultata.

“Mislim da je vlada potpuno promašila sa ovim popisom stanovništva. Popis stanovništva bi trebalo da se obavi, i svaka država je dužna da to uradi, ali u drugim okolnostima. Prvo, Vlada Kosova je trebalo da se vrati Ohridskim sporazumima i sprovođenju zadataka koje je preuzela na ostvarivanju zajednice u opštinama sa većinom stanovništva Srba kao delom tog sporazuma, da završi sve zadatke koji proizilaze iz njega”, kaže Hasani za Kosovo onlajn.

Navodi i da je pre popisa bilo potrebno da se započne dijalog sa srspkom zajednicom.

“Da počne dijalog sa lokalnim Srbima jer u enklavama gde su Srbi prinuđeni da žive ili su se sami opredelili, ne može se smatrati uspešnim popis stanovništva gde postoji jedna opština, ne bih je spominjao, sa 457 stanovnika, što nije tačno. To na kraju krajeva onda i nije opština. Kako će onda ta opština iscrpeti fondove, kako će biti deo sistema plaćanja poreza ili korišćenja fondova vlade sa 400 stanovnika? Znači, tu su promašili”, navodi Hasani.

Ističe da proces popisa ima i druge ključne propuste zbog čega se opravdano može sumnjati u validnost podataka.

“Kada je reč o brojkama, sumnjam sa naučnog aspekta u neke elementarne standarde i kriterijume koji su primenjivani. Na primer, a ne pričam sada o istoriji, 1851. godine je uvedeno pitanje nacionalne pripadnosti u procesu popisa, pre toga nije postojalo. Sada, kada pogledamo pitanja koja su postavljana, ima i Albanaca i Srba da su odbili popis iz objektivnih razloga. Za srpsku stranu možemo da kažemo da su bojkotovali jer im je neko rekao da ne izađu. Ali, šta sa Albancima ili drugim nacionalnostima koje su takođe odbile popis?”, kaže Hasani.

Prema njegovom mišljenju ogroman problem je što su na popis poslati neobučeni - nespremni popisivači.

“Poslali su svoje ljude koji su politički kontigent Pokreta Samoopredeljenja, političke partije Aljbina Kurtija, a nisu ih obučili”, kaže Hasani i to argumentuje primerom da na osnovu rezultata popisa Severna Mitrovica ima manje stanovnika nego neke druge opštine na severu.

“To su brojke pokazale”, poentira Hasani.

Dodaje da je problem i u činjenici da u mnogim mestima nije ni bilo popisivača.

“Ne znam koliko su bili plaćeni, ali slali su decu. Negde nisu išli uopšte. Znam puno, i u naselju gde živim, nisu dolazili. Ne znam odakle su uzeli te brojke. Totalno sam protiv popisa na način na koji je održan na Kosovu”, ističe Hasani.

Na pitanje kako ocenjuje činjenicu da će dijaspora moći da se popiše sve do sredine avgusta, ovaj sociolog kaže da je reč o političkom problemu zato što premijeru Kurtiju ona služi zbog glasova.

“To je ipak problem političke prirode. Predsedniku vlade Kosova treba dijaspora, treba mu zbog glasova. Nije on sklon da čeka dijasporu kada ona ima vremena da dođe da se popiše, nego on insistira da drži sve konce kako bi ih upotrebio kada mu bude odgovaralo za glasanje”, smatra Haziri.

Navodi i da navođenje pogrešnog, većeg podatka o broju stanovnika Kosova nije politički, već problem u neznanju onih koji su sprovodili proces popisa.

“Kada mi je došao popisivač pitao sam ga šta je cenzus, nije znao da odgovori. Dakle, nije problem političke prirode nego neznanja. Ostaje da, kada konačni rezultati budu objavljeni, vidimo gde su promašili. Od početka sam bio protiv ovog popisa stanovništva. Ne bi nam popis pobegao, živeli smo i bez njega. Kada je država konsolidovana do te mere da joj je ostao još samo popis stanovništva onda znači da je rešila sve svoje probleme”, naglašava Hasani.