Đurović: Migranti zloupotrebljavaju bezvizni režim sa Srbijom

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je da su na hiljade izbeglica zloupotrebile bezvizni režim koje njihove zemlje imaju sa Srbijom da bi došle u Srbiju, a zatim ilegalnim putevima pokušale da uđu u EU, prenosi RTV.

Đurović je rekao da je teško je reći o kojem broju ljudi je reč, ali da, prema onome što čujemo od zemalja poput Austrije i Nemačke, radi se o hiljadama ljudi i ti brojevi stalno rastu.

"Reč je o ljudima koji preko aerodroma ulaze u Srbiju i dalje nastavljaju ka Zapadnoj Evropi i to beleže zemlje kao Austrija u svom sistemu prihvata. Broj tih ljudi na smeštaju se povećava, samim tim kapaciteti su prenapregnuti u zapadnim zemljama i one neće moći da odgovore na priliv izbeglica iz Ukrajine, ako se ovo pitanje ne reši u dogledno vreme", naveo je Đurović za Tanjug.

On dodaje da je reč o ljudima poreklom iz Indije, Burundija, Tunisa i još nekih drugih zemalja, koji se slabo zadržavaju u Srbiji, gde, po pravilu, imaju boravak od 30 dana bez vize.

Ono što mi možemo da uradimo, ističe Đurović, jeste da usaglasimo viznu politiku, pre svega u odnosu na zemlje čiji građani dolaze i koje su sada problem i to je moguće uraditi uvođenjem viza zemljama koje su problematične.

"To znači da se naša vizna politika ujednači sa viznom politikom EU u konkretnom slučaju, a sem toga, usaglašavanje vizne politike je cilj kome stremimo kroz proces pridruživanja", poručuje Đurović.

On dodaje da bi to bio samo prvi korak sa viznom usaglašavanju sa EU, a da ostali poput sporazuma o readmisiji ne zavisi potpuno od nas.

"Zaključivanje sporazuma o readmisiji sa nizom zemalja sa kojima ga Srbija još uvek nema, zahtevno je i komplikovano jer podrazumeva saglasnost i volju obe strane. Niz zemalja poput Avganistana, Pakistana, Maroka, Alžira, Iraka nema tu volju, i pored inicijative Srbije", ističe Đurović.

Sem toga, dodaje, to podrazumeva i ojačani sistem upravljanja granicama i niz drugih pitanja koja nisu laka i zahtevaju vreme.

Što se tiče broja ljudi koji prolazi Balkanskom rutom ka EU, Đurović kaže da se on povećava iz godine u godinu i da je situacija slična onoj iz 2016.

"Još uvek nismo u scenariju iz 2015. godine, ali ljudi konstantno dolaze tako da imamo dupliranu migraciju u odnosu na prošlu godinu", konstatuje direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

On navodi da su razlozi za povećan broj izbeglica komplikovani, ali da je jako bitno, a čemu migranti svedoče, pojačano nasilje prema migrantima u Turskoj, koja ima više od četiri miliona izbeglica.

"Tamo su inflacija i teški uslovi života povezani od strane političkih elita sa zbrinjavanjem izbeglica. Izbeglice su postale izgovor i to stvara tenzije i nasilje prema izbeglicama. Tako da ljudi koji su planirali da dođu u Evropu u nekom dugom vremenskom periodu ili nisu uopšte planirali da dođu, sada su podstaknuti da to ubrzaju", navodi Đurović.

S druge strane, dodaje, tenzije između Turske i Grčke ispoljavaju se na polju kontrole migracije, tako da sve više izbeglica prelazi u Grčku i Bugarsku.

On ističe da je talas izbeglica pokrenut uz pomoć krijumčara, a da je krijumčarenje ljudi unosnije od krijumčarenja oružja ili droge.

"Jedne iste ljude možete da prokrijumčarite više puta i da im uzmete podjednako novca. Kada se ljudi suoče sa ogradom na severu, sa mađarskim nasiljem i vraćanjem u Srbiju, onda oni odlaze kod krijumčara koji im obezbede efikasan prelazak za velike količine novca", kaže direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.