EU ima plan da spreči ulazak ilegalnih imigranata sa Balkana

Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog porasta talasa ilegalnih imigranata, koji u EU ulaze preko teritorije zemalja Zapadnog Balkana, i predstavila plan za njihovo rešavanje. Prema podacima kojima raspolaže Evropska komisija, samo u oktobru ove godine je preko 22.000 ilegalnih imigranata ušlo u EU preko ove rute, prenosi Radio Slobodna Evropa.

U poređenju sa istim periodom prošle godine, cifra predstavlja povećanje od 300 odsto.

Statistika "Fronteksa" ,evropske agencije za čuvanje granica, pokazuje da je u prvih deset meseci ove godine preko Zapadnog Balkana u EU ušlo preko 281.000 ilegalnih imigranata.

Kako bi se suočila sa ovim fenomenom, Evropska komisija je predstavila akcioni plan za zapadni Balkan.

Prema ovom planu, koji su predstavili potpredsednik EK Margaritis Šinas i komesar za unutrašnje poslove Ilva Johanson, trebalo bi da bude pojačano upravljanje granicama sa zemljama regiona Zapadnog Balkana.Takođe, treba obezbediti brz pristup sistemu azila, kapacitet za prihvatanje izbeglica, zatim se boriti protiv trgovine migrantima, sprovesti sporazume o readmisiji i repatrijaciji, a vizni režim zemalja regiona Zapadnog Balkana prilagoditi ono Evropske unije.

U EU kažu da je ozbiljan problem to što u zemlje poput Srbije pojedini državljani trećih zemalja mogu da uđu bez viza, a zatim nastavljaju ilegalni put ka Evropskoj uniji.

Srbija je pre nekoliko nedelja obećala da će vratiti vize građanima nekih zemalja, poput Burundija i Tunisa, dok Evropska komisija očekuje da će Beograd ovaj korak preduzeti i protiv nekih drugih zemalja.

Evropska komisija pozvala je sve zemlje zapadnog Balkana da se prilagode viznoj politici EU. Upozorili su da je u opasnosti liberalizacija viza koju EU ima sa većinom zemalja ovog regiona.

"Nije prihvatljivo da zemlje regiona, koje uživaju viznu liberalizaciju sa EU, dozvole da se njihova teritorija koristi za ilegalni dolazak imigranata u EU", rekao je Šinas i dodao da se moraju ojačati kakaciteti zemalja regiona Zapadnog Balkana da kontrolišu granicu, pomažući im i kroz prisustvo EU na terenu i kroz napad na mreže trgovine ljudima.

Šinas je, konkretno, pomenuo kontrolu granice između Srbije i Mađarske - zemlje članice EU.

EU trenutno ima oko 500 službenika agencije Fronteks raspoređenih na granicama između EU i zemalja Zapadnog Balkana. Međutim, Evropska komisija je zatražila da Fronteks pomogne i u kontroli granica između zemalja regiona.

Johanson zahteva da sve zemlje Zapadnog Balkana, ali i zemlje članice Evropske unije, registruju imigrante koji ulaze na njihove teritorije.Ona je rekla da je broj tražilaca azila mnogo veći od broja ulazaka registrovanih na spoljnim granicama EU.

Ona je navela i potrebu da Srbija što pre prilagodi vizni režim onima iz Evropske unije.

"Srbija menja politiku sa Tunisom i Burundijem, obećala je da će to učiniti i sa Indijom. Većina onih (ilegalnih imigranata) koji su stigli u EU došla je preko Srbije", rekla je Johanson, podsećajući da je obaveza prilagođavanje viznog režima režimu koji važi i u drugim zemljama u regionu.

Na pitanje novinara da li ima slučajeva zloupotrebe bezviznog ulaska iz drugih zemalja, van Srbije, Johanson je rekla da su se "što se tiče masovnih dolazaka, dešavali samo u slučaju Srbije" ali, dodala je, da EU treba da bude budna prema drugim zemljama u budućnosti, kada Srbija vrati vize za pojedine zemlje, a dolasci budu vršeni preko drugih zemalja Zapadnog Balkana.

Od šest zemalja ovog regiona, koje nisu članice EU, viznu liberalizaciju sa evropskim blokom imaju Albanija, Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Kosovo je jedino koje ga nema, ali su prošle nedelje zvaničnici EU odobrili odluku da vizna liberalizacija za građane Kosova bude izvršena najkasnije do 1. januara 2024. godine.

Balkansku rutu godinama koriste ilegalni imigranti. EU se 2015. suočila sa najvećim prilivom imigranata u poslednjih nekoliko decenija.Preko milion ljudi koji su bežali, uglavnom od ratova i siromaštva na Bliskom istoku i delovima Afrike, ušlo je u zemlje evropskog bloka koristeći različite rute morem i kopnom.