Proširenje saradnje Fronteksa i Albanije neophodno zbog ilegalne migracije balkanskom rutom

Fronteks
Izvor: Albanianpost.com

Kada su u julu 2022. godine objavljene brojke o ilegalnim prelazima sa zapadnobalkanske rute u zemlje Evropske unije, mnogi su počeli da dižu uzbunu da je potrebno nešto preduzeti. Tada su se u odnosu na prethodnu godinu utrostručili slučajevi ilegalnih imigranata koji su se opredelili za balkansku rutu, prenosi Albanijan post. 

Ista stvar je potvrđena i tokom avgusta, kada su podaci koje je objavila Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu, Fronteks, ukazali na činjenicu da je balkanska ruta postala najposjećenija za ilegalne migrante tokom prve polovine 2022. godine. 

Njihov broj je iznosio 70.770 ljudi, što predstavlja najveći porast, sa 205 odsto. Ovo, u vreme kada je put kroz istočnu Evropu ili Mediteran pretrpeo pad od oko 30 odsto.

Uprkos ovoj činjenici, u avgustu su zemlje članice EU i Fronteks rekli da je posao koji su obavili Albanija i drugi partneri zadovoljavajući.

Naime, Albanija i Srbija, među zemljama regiona, snose glavnu težinu ilegalnih prelazaka.

Takođe, dve zemlje su prve potpisale sporazum sa Fronteksom 1. maja 2021. godine o saradnji.

Međutim, ovi dogovori su, mimo rezultata, morali biti produbljeni i to je postignuto tek 18. novembra.

Ovo je najavio ministar unutrašnjih poslova Češke (predsedavajući EU) Vit Rakušan, ističući da će deo ovlašćenja biti i Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija kako bi se suočili sa nedavnim izazovima migracija na Zapadnom Balkanu i balkanskim rutama prelaska ilegalnih imigranata.

Tada su čak i izveštaji Evropske komisije po tom pitanju bili takvi, gde je u brojkama, tokom 2022. godine, bilo 86.581 prelazaka.

Većina njih, preko puta Albanija-Crna Gora-Srbija. 

Kako se pod takvim uslovima sporazum dalje širi i šta se time postiže?

Prva tačka, povećanje pomoći u direktnoj kontroli migratornog toka, odnosno izvođenje velikih operacija protiv ilegalnog prelaska granice u okviru zaštite teritorije.

Zahvaljujući novom sporazumu, osoblje Fronteksa imaće priliku da obavlja i izvršne funkcije, poput vršenja kontrola na graničnim prelazima ili vršenja biometrijske identifikacije osoba koje prelaze granične prelaze ovih zemalja.

Ovaj poslednji aspekt je još važniji, jer omogućava osoblju agencije da vrši finije provere i još dublje prodre u balkansku rutu koju emigranti biraju.

Ali, pre svega, čitavo pitanje ide u prilog zemljama EU, koje su se zbog rata u Ukrajini suočile sa protokom imigranata, čak i sa porastom ilegalnih prelazaka doseljenika sa balkanskih ruta.

Uz to, proširenje saradnje sa celim regionom, ali posebno sa Albanijom i Srbijom, moglo bi da oživi novi front saradnje, koji bi mogao dodatno da obuzda priliv imigranata u EU.