Fidanovski: Porezi na samce nisu pravo rešenje, Poljska primer dobre populacione politike

Demograf iz Skoplja Kristijan Fidanovski koji je doktorirao na populacionoj politici Poljske kaže da ceo region beleži negativni trend prirodnog priraštaja koji je u Severnoj Makedoniji počeo tokom Korona virusa. Umesto poreza na samce i neženje trebalo bi primeniti poljski model populacione politike, ističe ovaj stručnjak.

„Svuda u regionu prirodni priraštaj je negativan već duže vreme“, kaže Fidanovski.

Objašnjava da je Severna Makedonija do 2019. beležila blagi pozitivan trend prirodnog priraštaja.

„Pandemija je pogoršala stanje, a negativni trend ostao je i nakon nje."

Ključni problem, ističe ovaj stručnjak, ne leži samo u niskom natalitetu, već i u kontinuiranoj emigraciji, koja dodatno smanjuje broj stanovnika i ubrzava starenje populacije.

U pokušaju da preokrenu trendove, mnoge zemlje regiona sprovode različite pronatalitetne politike, ali rezultati su, prema mišljenju ovog demografa - često skromni.

Kao dobar primer populacione politike apostrofira Poljsku.

„U Poljskoj, na primer, imamo primer progresivne politike koja je, iako započeta od konzervativne vlade, kasnije prihvaćena i unapređena i promenom vlasti. Glavna vrednost te politike nije bio direktan porast nataliteta, već značajno smanjenje siromaštva među decom“, kaže Fidanovski.

Suština populacione politike u ovoj zemlji je, naglašava, da se porodicama, bez obzira na njihove prihode daju „izdašni dečji dodaci“.

Za razliku od toga, Mađarska i Srbija sprovode pronatalitetne politike sa snažnim naglaskom na treće i četvrto dete.

„To može imati regresivne efekte, jer koristi najviše donose bogatijim porodicama, naročito kroz poreske olakšice“, ističe Fidanovski.

Navodi da je populaciona politika u Mađarskoj fokusirana na poreski sisem i da ima neke regresivne implikacije.

„Roditelji ne plaćaju porez do trećeg deteta sve dok su im deca maloletna. A, ako imate četvoro dece, oslobođeni ste plaćanja poreza do kraja radnog veka kao roditelj“, kaže Fidanovski.

U praksi roditelji u ovoj zemlji su oslobođeni 15 odsto od ukupnog poreza.

„To je u praksi mnogo više novca za bogatije porodice. Dakle, iz tih razloga, meni se lično taj pristup uopšte ne sviđa. Srbi imaju manje regresivnu politiku“, precizira ovaj stručnjak.

Kao manu ovakve populacione politike ističe „zanemarivanje realnosti“ da većina roditelja želi jedno ili dva deteta.

„Politike koje se fokusiraju na velike porodice neće značajno uticati na ukupan natalitet“, uveren je Hidanovski.

Komentarišući nedavnu izjavu premijera Severne Makedonije Hristijana Mickoskog o mogućem uvođenju dodatnih poreza za samce i neženje, Fidanovski smatra da bi takva mera bila kontraproduktivna.

„Bio sam odmah protiv takve ideje. Takve kaznene politike ne rešavaju problem. Naprotiv, potrebno je poboljšati životne uslove roditelja, a ne kažnjavati one koji to nisu“, ističe Fidanovski.

Dodaje da je pogrešno praviti direktnu vezu između braka i nataliteta. „U savremenim društvima deca se rađaju i van braka, često u stabilnim, zrelim vezama. Brak jeste važna institucija, ali ne sme biti uslov za roditeljstvo“, precizira ovaj demograf.

Poručuje da je problem demografije ozbiljan, ali ne i nerešiv.

„Potrebna je kombinacija socijalnih, ekonomskih i zdravstvenih politika koje će pomoći roditeljima da ostvare broj dece koji zaista žele. Ne postoje brza rešenja, ali kroz pametno osmišljene mere možemo usporiti pad i ublažiti posledice“, zaključuje Fidanovski.