Upozoravajući demografski podaci: Depopulacija Zapadnog Balkana

Za demografe je „crvena lampica“ odavno upaljena: sve veći broj starih, sve manje beba i sve više mladih koji odlaze za boljom srećom. Za sagovornike Kosovo onlajna, stručnjake iz ove oblasti od Tirane do Beograda, poražavajući rezultati nedavnog popisa stanovništva na Kosovu predstavljaju „trend“ i lako se mogu preslikati i na druge delove Zapadnog Balkana.

Piše: Arsenije Vučković

„Kosovo veoma brzo propada, zbog smanjenja nataliteta i migracija. To su dva negativna faktora, zbog kojih je pad brži od očekivanog. Opstanak Kosova je, dugoročno, u opasnosti“, ukazao je vršilac dužnosti direktora Agencije za statistiku Avni Kastrati.

Da je reč o upozoravajućem trendu ne samo za Kosovo već i za ceo Zapadni Balkan pokazuju i mnoga evropska istraživanja.

U istraživanju češkog Zavoda za statistiku sa stopom od 0,1 odsto ova zemlja je u 2023. godini bila sumorni rekord sa najnižim rastom stanovništva na svetu

Ali, Albanija i Severna Makedonija na tom spisku su među pet zemalja sa najnižim rastom stanovništva na svetu.

Albanija je, prema rezultatima popisa iz 2023. za 12 godina izgubila oko 400.000 stanovnika.

Rezultati popisa iz 2023. godine ukazuju da je zbog negativnog prirodnog priraštaja i visoke stope emigracije Albanija jedna od zemalja u svetu čija se populacija najbrže smanjuje.

Na sajtu statističke agencije Vlade Albanije navodi se da je broj rođenih u ovoj zemlji svoj vrhunac imao 1990. godine i da od tog trenutka svake godine opada, na šta utiču negativan prirodni priraštaj i bela kuga, koja je zahvatila Albaniju u prethodnih 30 godina.

Emigracija je drugi veliki problem, a njom je posebno pogođen najpotentniji i najproduktivniji deo stanovništva, tj. generacija milenijalaca, koja čini više od polovine emigranata, kada se uporede rezultati popisa stanovništva 2011. i 2023. godine.

Ništa bolja situacija nije ni u Crnoj Gori.

Uprava za statistiku (Monstat) u oktobru je saopštila da prosečna starost stanovništva 39,7 godina, što je dve i po godine više nego na prethodnom popisu.

Evropski trendovi

Sociolog Instituta za evropske studije Marija Marsenić smatra da  Kosovo prati evropski trend depopulacije.

„Mi svedočimo trendu depopulacije, i to ne samo na takozvanom Kosovu, već i u čitavoj Evropi. To je opšti trend“, naglašava Marsenić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Ključni razlozi su loša ekonomska situacija, nizak životni standard i glavni „okidač“ za mlade - neizvesnost.

„Jedan od glavnih problema i uzroka zbog čega je demografski pejzaž na tzv. Kosovu ovakav, jesu svakako migracije, odnosno veliki odlazak mladog, radnog, sposobnog stanovništva sa ove teritorije. Te emigracije su uzrokovane najčešće ekonomskim faktorima, niskim nivom životnog standarda, velikom stopom nezaposlenosti i generalno velikim ekonomskim neprilikama. Ali, još jedan veoma važan faktor zbog kojeg mladi napuštaju ovu teritoriju je svakako izuzetno loša i neizvesna bezbednost. Dakle, vlada jedno opšte stanje neizvesnosti na ovoj teritoriji, pa je to razlog zbog čega se mladi masovno iseljavaju“, kaže Marsenić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Komentarišući podatak da je na Kosovu udvostručen broj starijih od 65 godina u odnosu na prethodni popis, ovaj stručnjak naglašava da ta činjenica nosi i određene posledice.

„Najveće od tih posladica su svakako ekonomske. Videćemo da će se u narednom periodu dešavati veliki pritisci na penzione fondove i zdravstvene sisteme. Takođe, ovaj veliki odlazak mladog, radno sposobnog stanovništva će uticati na manjak radne snage na tržištu rada“, smatra Marsenić.

Dodaje da će odlazak visoko kvalifikovane radne snage, poput lekara, inženjera, naučnika uzrokovati ne samo manjak stručnog kadra.

„Doći će i do manjka investicija i razvoja, a samim tim i opšteg pada nivoa životnog kvaliteta i životnog standarda“, upozorava ovaj stručnjak.

Komentarišući nedavno objavljene rezultate popisa stanovništva na Kosovu, Marsenić kaže da su pokazali da je izgubilo gotovo 200.000 stanovnika.

„To je jedan čitav grad poput Prištine“, precizira.

Uz depopoluciju, na Kosovu je primetan i sve veći udeo starijeg staništva koji se udvostručio u odnosu na popis iz 2011. godine.

„Razlozi za to su različiti. To mogu biti ekonomski, politički, socijalni i kulturni faktori“, naglašava Marsenić.

Objašnjava da ovom trendu doprinosi produženi životni vek i smanjenje stope smrtnosti što su rezultat napretka medicine i sve većem pristupu zdravstvenoj nezi.

Ukazuje da na pad stope nataliteta utiče učešće žena na tržištu rada i produžetak školovanja.

Egzodus stanovništva

I ekonomski stručnjak iz Prištine Mustafa Kadriaj smatra da su rezultati popisa na Kosovu očekivano pokazali trend egzodusa stanovništva na Zapad, ali da to nije posledica samo ekonomskih faktora.

„Rezultati koje je saopštila Agencija za statistiku Kosova bili su očekivani jer je ne samo zbog ekonomske situacije došlo do egzodusa stanovništva na Zapad“, kaže Kadriaj za Kosovo onlajn.

Prirodni priraštaj ne dovodi u vezu sa ekonomskim razlozima i objašnjava da uzroci rasta stanovništva mnogu da budu razni.

„Manji prirodni priraštaj se uglavnom vezuje za emancipovane kategorije društva, odnosno obrazovanu klasu“, objašnjava ovaj stručnjak.

Apostrofira da su prema rezultatima popisa Aškalije kao manjinska zajednica zabeležili porast. Međutim, upozorava da su oni suočeni sa ozbiljnim izazovom na Kosovu.

„Nažalost, ova populacija nema zdravstvenu zaštitu“, ističe Kadraj.

Ovaj problem apostrofira kao ključan za Kosovo.

„Cilj je kvaliteno zdravlje stanovništva, a ne samo njegov rast bez obzira da li je reč o albanskoj većini ili za manjine, uključujući i srpsku. Mora postojati zdravstveno osiguranje i optimalna zdravstvena usluga kako bi građani mogli da žive zdravo. Porast stanovništva ne sme da trpi zbog nedostatka zdravstvenih usluga“, zaključuje Kadriaj.

Migracioni saldo

Da su demografski podaci sa Kosova zabrinjavajući potvrđuje i profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu Petar Vasić.

Ukazuje da bez obzira na visok prirodni priraštaj, Kosovo beleži trend smanjena stanovništva u obimu egzodusa.

To potkrepljuje podatkom da negativni migracioni saldo iznosi 340.000 ljudi.

„Broj stanovnika na Kosovu i Metohiji se za ovih 13 godina od 2011 -2024. smanjio za nekih 140.000. Sada iznosi nešto više od 1.600.000. Međutim, prirodnim putim se stanovništvo još uvek uvećava. Dakle, broj rođenih je još uvek veći od broja umrlih i putem prirodnog priraštaja stanovništvo i Kosova je u plusu 200.000 za ovih 13 godina. Međutim, uzimajući u obzir ukupno smanjenje broja stanovnika, to nam ukazuje na negativan migracionih saldo od minus 340.000 stanovnika što su praktično neke razmere egzodusa“, ističe Vasić za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je stopa negativnog migracionog salda na Kosovu, na godišnjem nivou, veća od 15 promila.

„Poređenja radi u ostatku Srbije: centralna Srbija i Vojvodina, ta stopa negativnog migracionog salda iznosi oko dva promila godišnje“, poentira Vasić.

Ovaj demograf apostrofira ekonomske razloge i spajanje porodica kao dva ključna uzroka naglašene migracije.

„Međutim, u biti je to ekonomski razlog u oba slučaja jer kada stanovništvo dugi niz decenija migrira u određene zemlje inostranstva, onda se stvaraju neke srodničke mreže, odnosno migranske mreže, onda migracija postaje lakša za sve one naredne koji požele da napusti Kosovo i Metohiju“, navodi ovaj demograf.

Upitan da prokomentariše i mnogo manji broj Srba na Kosovu od očekivanog, odnosno tek nešto iznad dva odsto građana koji su se iznasnili da su pravoslavne vere, ovaj stručnjak smatra da ne postoji pravolinijska veza i da je broj Srba potcenjen.

„Mislim da nije baš pravolinijska veza između broja pravoslavaca i broja Srba na Kosovu i Metohiji. Rekao bih da je ta njihova procena izuzetno potcenila broj Srba na Kosovu i Metohiji“, smatra Vasić.

Analiza statističkh podataka: od Drugog svetskog rata do danas, daje i objašenjenje za prekompoziciju albanskog i srpskog stanovništva na Kosovu.

„Nakon Drugog svetskog rata Srpkinje i Albanke na Kosovu i Metohiji su rađale približno isti broj dece. To je bilo oko šestoro dece po jednoj ženi. Nakon toga Srpkinje započinju tranziciju fertiliteta, odnosno smanjuje se taj prosečan broj dece, da bi Albanke ostale na istom nivou, a do osamdesetih godina taj prosek se popeo čak na sedam. A istovremeno Srpkinje su spustile na tri. Ako taj disparitet u natalitetu traje dugi niz decenija, onda se dobija neka prekompozicija etničke strukture koja se i desila na Kosovu i Metohiji“, analizira Vasić.

Ali, ukazuje na još jedan fenomen.

„U ovom trenutku stanovništvo srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji beleži značajno više stope rađanja u odnosu na srpsko stanovništvo u ostatku naše zemlje. U suštini, to nije toliko ni iznenađujuće kada stanovništvo u nekom statusu neposredne ugroženosti reaguje na takav način po pitanju rađanja“, naglašava Vasić.

Nestanak sela u Severnoj Makedoniji

Da demografski problemi ne muče samo Kosovo objašnjavaju i sagovornici Kosovo onlajna iz regiona.

Bivši direktor Državnog zavoda za statistiku Severne Makedonije i demografski analitičar Dončo Gerasimovski ocenjuje da ova zemlja poslednju deceniju beleži drastično smanjenje nataliteta, ali i odliv stanovništa zbog čega je hitno potrebna strategija kako bi se taj proces zaustavio.

„Već desetak godina natalitet u našoj zemlji je u opadanju. On je, recimo, pre deset godina bio oko 27.000, sada je negde oko 16.000. To znači da je reč o drastičnom smanjenju nataliteta. Ukoliko se pogledaju i brojke na godišnjem nivou, prosečno se oko 700 dece rađa manje svake godine“, kaže Gerasimovski za Kosovo onlajn.

Navodi dva ključna razloga: prvi je činjenica da se parovi sve manje odlučuju na veći broj potomaka, a drugi je proces iseljavanja.

„To je ono reproduktivno stanovništvo, mlado stanovništvo od koga se očekuje sklapanje brakova“, ističe ovaj stručnjak i dodaje da je broj dece rođene u inostranstvu sve veći i da sada iznosi oko 6.000.

„U pojedinim opštinama i regionima imamo veći broj živorođene dece i veći natalitet nego u samoj zemlji“, naglašava Gerasimovski.

Ovaj demograf objašnjava da je sve veća stopa odlaska stanovništva iz Severne Makedonije uslovljen uslovima života, ali i socijalno-ekonomskim statusom, obrazovanjem, kao i nizom drugih razloga koji se mogu opisati „traženjem boljeg života“.

Upozorava da je od osam regija i 60 opština, u Severnoj Makedoniji u sedam zabeležen negativni prirodni priraštaj.

„Od osam regiona u sedam je smanjen natalitet, odnosno beleži se negativni prirodni priraštaj. U 60 opština imamo negativan prirodan priraštaj, odnosno broj živorođenih je manji u odnosu na broj umrlih“, precizira Gerasimovski.

Dodaje da su slični podaci i za Zapadni Balkan.

„U susednim zemljama, poput Bugarske ta pojava je još karakterističnija. U Srbiji imamo situaciju da je natalitet svake godine viši da li 0, 1 ili jedan procenat u odnosu na prethodne godine. Slične pojave su i na Kosovu i Crnoj Gori. U svim zemljama su demografski procesi loši“, naglašava.

Rešenje za Severnu Makedoniju vidi u izradi ozbiljne demografske strategije.

„Formiranje koordinacionog tela u sklopu nadležnih državnih institucija koji bi izradili ozbuljnu, stručnu, profesionalnu strategiju za naredni period bio bi prvi korak. Drugi je angažovanje stručnih ljudi nezavisno od verske, etničke ili partijske pripadnosti. Potrebni su nam ljudi koji dovoljno dobro znaju ove pojave i probleme jer do sada je izrađeno nekoliko takvih strategija koje nisu urodile plodom. Ali, ima predloga i mera koje mogu da pomognu posebno kako da mlade zadržimo u zemlji, od poboljšanja životnih uslova, boljih uslova studiranja, obezbeđivanja posla i stanova... U suprotnom neće biti dobro. Od 1.769 naseljenih mesta 205 su pusta. U 300 naseljenih mesta ima po desetak stanovnika. Računajte da će, posebno kada je reč o seoskim, ruralnim sredinama, jedna četvrtina ostati prazna“, upozorava Gerasimovski.

Dugoročne posledice

Albanija u mnoga evropska istraživanja apostrofiraju kao neslavni rekorder po pitanju nataliteta

Profesor na Fakultetu socijalnih nauka Univerziteta u Tirani Zihbi Derviši kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da pad stope rađanja - ferlititeta jedan od najozbiljnijih sa kojima se ova država danas suočava.

“Imam utisak da čak ni brojke koje je naveo albanski institut za statistiku (Instat) nisu tačne. Stopa fertiliteta u Albaniji bi trebalo da bude niža od one koju daje Instat, jer nije obuhvatila mnogo ljudi koji ne žive u Albaniji, ali su Albanci. Pad fertiliteta jedan je od najozbiljnijih problema sa kojima se naše društvo suočava“, izjavio je Derviši za Kosovo onlajn.

Upozorava da su za to ključna dva faktora koji, ukoliko se ne promene, za 50 ili 60 godina mogu da potpuno promene demografsku sliku Albanije.

Prvi je dramatičan stepen iseljavanja stanovništva, a drugi neodlučnost bračnih parova da imaju decu.

„To donosi probleme koje ćemo kao društvo osetiti za pet do šest decenija“, naglašava.

Razloge sve manjeg nataliteta vidi pre svega u opštoj neizvesnosti, posebno među mladom populacijom koja je u strahu od dobijanja potomstva.

„Nema sigurnosti kada je reč o poslu i normalnom životu. Zato je neophodno preduzeti da se mladi, buduće majke i očevi, osećaju sigurnije. Takođe, država treba da ulaže u sistem osiguranja dece i majki u slučaju razvoda ili smrti supružniga. Drugo, potrebno je stvoriti duh, svest kod ljudi da je rađanje dece veoma važno za dobrobit ne samo društva, već i majki. Majke koje rađaju dvoje ili više dece su boljeg zdravlja, duže žive i izbegavaju niz bolesti”, naglašava Derviši.

Ovaj stručnjak upozorava i da je ništa manji problem odluka mladih parova da odlažu dobijanje potomstva.

„Mladi koji misle da napuste zemlju svesno odlažu venčanja i dobijanje dece ne shvatajući da što se to više odlaže to je veći rizik od rađanja dece sa fizičkim i mentalnim smetnjama“, navodi Derviši.

Upozorava da je to fenomen vezan za mlade devojke koje smatraju da bi ovakav problem mogao da proizvede katastrofalne posledice za njihov dalji život zbog čega se i ne odlučuju na rađanje.

„Međutim, ova situacija može da se promeni i poboljša ukoliko se preduzmu ekonomske i socijalne mere. Tu mislim na prednost u zapošljavanju mladih, ali i omogućavanje mladim bračnim parovima dobijanje stanova u vlasništvu opština koji ne koštaju mnogo. Dakle, potrebno je državno ulaganje u stanovanje, kako se mladi ne bi opterećivali finansijskim troškovima”, smatra Derviši.