Demografska kriza: Kako starenje stanovništva i odlazak mladih oblikuju sudbinu regiona

Starenje stanovništva i emigracija predstavljaju dva ključna demografska izazova s kojima se suočava Zapadni Balkan. Poslednjih decenija mnoge zemlje u regionu pogodile su drastične promene u strukturi stanovništva, jer se sve više mladih odlučuje za odlazak u potrazi za boljim životnim prilikama. Ova migracija dovodi do starenja stanovništva i depopulacije, a stručnjaci iz čitavog regiona za Kosovo onlajn upozoravaju da to urušava i ekonomski razvoj jer su od svih resursa na planeti ljudski resursi najbitniji.

Piše: Petar Rosić

U redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan navodi se da svaka četvrta osoba sa Zapadnog Balkana trenutno živi u inostranstvu.

Prema izveštaju, imigracija može stvoriti jasne mogućnosti u vezi s korišćenjem imigracije za dobijanje ekonomske koristi.

„Doznake mogu poboljšati finansijska sredstva za porodice imigranata. Drugo, povratak kvalifikovanih migranata može dovesti do odliva mozgova u njihove zemlje porekla, dok privlačnost viših plata u inostranstvu može motivisati obrazovanje i usavršavanje za one koji odluče da ostanu", navodi se u izveštaju.

Ipak, stručnjaci iz Beograda, Tirane, Prištine i Skoplja, za Kosovo onlajn kažu da emigracija zasad donosi samo izazove, od kojih je najveći nedostatak radne snage.

Na to upozorava i analiza Republičkog zavoda za statistiku (RZS) koji je prošle nedelje objavio rezultate projekcija stanovništva za period od 2022. do 2052. godine. Prema srednjem, od ukupno 32 scenarija, broj stanovnika 2052. godine će biti 5.224.762, što predstavlja pad od oko 1,5 miliona stanovnika u odnosu na 2022. godinu.

IZ RZS su naveli da se najmanji gubitak stanovništva očekuje u slučaju varijante visokog fertiliteta bez migracija, prema kojoj bi u 2052. godini bilo 5.542.956 stanovnika. 

U slučaju konstantne varijante, koja podrazumeva demografske uslove zadržane kao na početku projekcionog perioda, broj stanovnika bi bio ispod pet miliona i iznosio 4.755.444.

Slične projekcije već pogađaju Albaniju koja je jedna od zemalja u svetu čija se populacija najbrže smanjuje.

Albanija je prema popisu 2011. godine imala 2.800.138 stanovnika, pokazuju podaci statističke agencije Vlade Albanije, dok je 2023. godine taj broj smanjen na 2.402.113.

Pad broja stanovnika od oko 400.000 ljudi predstavlja gubitak više od 14 odsto sveukupne populacije, što je jedan od najdrastičnijih podataka ove vrste u celom svetu.

Šefica Katedre za pedagogiju i psihologiju na Fakultetu socijalnih nauka Univerziteta u Tirani, profesorka dr Arjana Mučaj upozorava za Kosovo onlajn da prema podacima albanskog Instituta za statistiku (INSTAT), albansko stanovništvo stari veoma velikom brzinom, a da je glavni problem emigracija.

“Imamo nekoliko glavnih faktora zašto se to dešava. Prvi faktor je pad nataliteta, drugi faktor je broj umrlih, a treći faktor je emigracija stanovništva, odnosno odlazak iz zemlje ljudi najpogodnije starosti za tržište rada, od 24 do 39 godina. To je glavni problem, koji ima veoma veliki uticaj na starenje stanovništva. Ljudi koji odlaze iz zemlje su u godinama kada se stvaraju porodice, ali više ne žive u Albaniji. Njihov odlazak povećaće i procenat starijih ljudi u zemlji, u odnosu na broj stanovnika, što govori da se starenje stanovništva odvija velikom brzinom. To se ne dešava samo u Albaniji, već u celom našem regionu”, kaže Mučaj.

Navodi da stopa iseljavanja stanovništva u inostranstvo iznosi oko 14-15 odsto u poslednjih 12 godina i da je vlada izradila strategije za stvaranje povoljnih uslova za mlade ljude, da ih podstakne da ne napuštaju zemlju.

Međutim, nagrade porodicama za rođenje dece, povoljni uslovi za porodice za kupovinu stana i mere za stručno osposobljavanje mladih same po sebi nisu dale dovoljno dobre rezultate.

Kao jedan od načina da se spreči odlazak mladih ljudi je, kako kaže, davanje poslova zasnovanih na meritokratiji. To bi im pomoglo da pokažu puni potencijal koji stiču obrazovanjem.

“U Albaniji moramo odustati od prakse da mnogi mladi ljudi moraju da postanu deo političkih organizacija, političkih partija, da bi dobili posao. Mislim da albanska država treba da vodi računa o tome da mladi ljudi treba da se osećaju cenjeno i sigurno. Iako je nekoliko mera preduzeto, mladi ne osećaju promenu. Njima su potrebne zdravstvene usluge, sigurnost za budućnost, značajna finansijska primanja. Pojedinci sa dobrim profesionalnim veštinama treba da budu plaćeni na osnovu onoga što daju na poslu. Time bi se povećalo zadovoljstvo mladih da ostanu u zemlji”, kaže profesorka iz Tirane.

Ekonimski stručnjak iz Prištine Safet Grdžaljiu kaže da od ovog problema nije izuzeto ni Kosovo. Ukazuje da se na Balkanu više priča o ratu, nego o prosperitetu, zbog čega mladi na ovim prostorima ne vide svoju perspektivu.

“Ako vi analizirate zadnji popis stanovništva, vidite da je tu jednostavno manji broj ljudi, oko 200.000, a ako pogledate strukturu stanovništva, onda vidite da jednostavno taj stub razvoja, kada su u pitanju mladi ljudi, nije više ono što je bio nekada. Danas raste starost i danas ima manje mladih”, kaže za Kosovo onlajn.

Ukazuje da sama činjenica da se stanovništvo iseljava i da mladi odlaze mora biti prioritet vlade da uradi nešto po tom pitanju.

“Ne možemo naterati mlade da ostanu na Balkanu ako nemamo političku stabilnost, ne možemo mi naterati mlade da grade perspektivu ako oni nemaju podršku. Činjenica je da se na Balkanu daleko više priča o ratu, o sukobima, a ne o prosperitetu i ekonomskom razvoju i šta drugo onda da se očekuje”, kaže Grdžaljiu.

Kako navodi, da bi mladi ostali na Kosovu, mora se vratiti “izgubljena nada da će biti boljih dana”.

“Ali, nažalost, ovo što se događa u zadnje vreme ne miriše na nešto što može da bude motivacija za mlade da ostanu ovde”, ocenjuje on.

Nacionalni koordinator za demografiju, mlade i ljudske resurse u Vladi Severne Makedonije Vlatko Gjorčev upozorava da je depopulacija pogodila sve aspekte društva i u ovoj zemlji i navodi za Kosovo onlajn da smanjenje radne snage izaziva “kaskadu negativnih posledica”.

“Činjenica je da sve zemlje na Balkanu imaju proces depopulacije, da veliki broj ljudi, uglavnom iz socio-ekonomskih razloga, emigrira i odlazi u Nemačku, Skandinaviju, Beneluks, a neki od njih odlaze i u udaljenije zemlje kao što su Kanada, SAD i Australija. Dakle, posledica svega toga je smanjena radna snaga, smanjen broj učenika u školama, smanjen broj ljudi dostupnih na tržištu rada, manje dece u vrtićima... Dakle, ne postoji oblast koju ti procesi depopulacije ne dotiču, jer je činjenica da bez ljudi nema ništa”, kaže Gjorčev.

Objašnjava da smanjenje radne snage utiče i na broj potrošača, odnosno manju potrošnju i da je zbog toga demografija među ključnim pitanjima.

“Nastaje spirala ili kaskada negativnih posledica, smanjuje se privreda, smanjuje se produktivni deo ljudi i to se jednostavno odražava na poreze, na stabilnost penzionog sistema i na sve ostalo. Mislim da je demografija apsolutno među ključnim i najvažnijim pitanjima i da će tako biti u godinama i decenijama koje su pred nama. Jer svi resursi su važni, ali ljudski resursi su najvažniji. Bez ljudi nema ništa”, upozorava on.

S njim se slaže i profesorka na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Danica Šantić. Ona za Kosovo onlajn ukazuje da povećanju starosti stanovništva u regionu doprinose i emigracije mladog i radno sposobnog stanovništva i da je proces starenja sada postao toliko brz da države prosto nisu pripremljene na to.

Naglasila je da je prosečna starost u EU, kao i u Srbiji oko 43 godine i da je u odnosu na prošli popis koji je u Srbiji realizovan 2011. godine broj starosnih godina povećan za dva.

Ocenjuje da to ne izgleda mnogo, ali da kada se uzme udeo tih lica, on sada iznosi 23 odsto ukupne populacije centralne Srbije i Vojvodine na kojoj je izvršen popis.

Sa druge strane, dodaje, udeo lica od 0 do 14 godina iznosi svega 14 odsto, što znači da Srbija postaje zemlja starih.

„To, ponavljam, jeste evropski trend. Evropu smo uvek zvali ’stara dama’ ona sada zaista i postaje ’stara dama’ i nekako mi idemo u pravcu razvoja tih zemalja koje su već dostigle određene nivoe starosti. Sada ono što je trebalo uraditi i ranije, a nije kasno ni sada, jeste kreirati neke dokumente koji bi adresirali taj povećani broj starih ljudi u Srbiji“, rekla je Šantić.

Zapaža da posledice starenja stanovništva pre svega utiču na ekonomsku perspektivu, odnosno stvaraju pritisak na penzioni sistem.

„S obzirom na to da je penzioni sistem kakav mi poznajemo kreiran 60-ih godina u Americi, tada je očekivano vreme trajanja života ljudi bilo dosta kraće nego danas. Na osnovu tog očekivanog trajanja života određuje se broj godina kada se ide u penziju. Međutim, kako se ukupno trajanje života ljudi u pojedinim zemljama produžilo do 80 ili čak 90 godina, kao što je to slučaj u Japanu, shvatilo se da u savremenom periodu ni najbogatija ekonomija sveta ne može da izdrži toliki pritisak na penzioni system”, ukazala je ona.

U tom smislu, kako kaže, Srbija se našla pred jednim velikim izazovom, a to je da se godine na poslu, odnosno radni vek, ne završava kada zakon kaže.

Upozorila je da odlazak stanovništva u inostranstvo dosta utiče na starenje ako se uzmu u obzir godine u kojima ljudi najviše emigriraju.

Ljudi najčešće, ukazuje, napuštaju zemlju u svojim tridesetim godinama – kada su radno i fertilno sposobni.

„Kada se jedne teritorije iseljava mlado, reproduktivno stanovništvo, jasno je da u tom samom zbiru ostaje starije stanovništvo koje nije toliko mobilno i ostaju deca koja su na školovanju. Ako pogledamo nivo rađanja on je najniži u odnosu na 20. vek i nije dovoljan da popuni praznine na tržištu rada niti će biti dovoljan u narednih 15 godina i onda se postavlja pitanje kako će funkcionisati naš i penzioni sistem i tržište rada i ekonomija ako ne iznađemo neke hitne mere koje će dati rezultate“, upozorava ona.

Govoreći o merama koje bi eventualno sprečile posledice starenja stanovništva, profesorka ističe da bi Srbija trebalo da se ugleda na primere dobre prakse, kao na primer Velike Britanije.

Velika Britanija je, pojašnjava, pre 20 godina počela da radi na kreiranju zdravog i aktivnog starenja.

„Prosto, kada ljudi odu u penziju da na neki način na njih ne zaboravimo. Da im pružimo neke mogućnosti da i dalje aktivno doprinose društvu u skladu sa svojim mogućnostima. Velika Britanija je to prva prihvatila, onda i druge zemlje Zapadne Evrope, a to nekako polako dolazi kod nas u ovaj deo sveta“, rekla je Šantić.

Navodi da je u Evropi vrlo čest slučaj da stari ljudi rade u muzejima, kulturnim ustanovama ili po četiri sata, te se, kako ocenjuje, osećaju bolje sa jedne strane, dok i dalje, sa druge, doprinose društvu i budžetu.

Međutim, Šantić ocenjuje da i pored primera dobre prakse, zemlje regiona, Albanija i Srbija, ne primenjuju u svom sistemu konkretno mere koje su zaživele i daju rezultate u Evropi.

„Nivo iseljavanja mladog stanovništva uz Albanije zaista je veliki. Kada vam se iseljava mlado stanovništvo, bez obzira što će popis reći da ih ima puno, stvarna situacija jeste da je proces starenja tamo izuzetno intenzivan“, objašnjava ona.

Izrazila je uverenje da će zemlje regiona pokušati da odgovore na te izazove na sličan način.

„Stari su nam potrebni, oni nam ne smetaju u autobusima kako često mislimo i u redovima. Oni zaista mogu da budu jako korisni članovi ovog društva i treba da računamo na njih“, zaključila je Šantić.