Glamočlija: Srbija u velikom delu očišćena od kasetne municije, velikih avio-bombi na 150 lokacija

Bojan Glamočlija, direktor Centra za razminiranje kaže za Kosovo onlajn da je Srbija u velikom delu očišćena od kasetnih bombi zaostalih od Nato bombardovanja i da je preostalo da se sprovedu projekti deminiranja u Bujanovcu i na aerodromu Ponikve kod Užica gde ima kasetnih bombi, ali i da na 150 lokacija i dalje postoje velike avio-bombe.

„Do sada je očišćena površina od 66 miliona kvadratnih metara i uništeno je skoro 50.000 komada eksplozivnih ostataka rata - mina, kasetnih bombi, velikih avio-bombi. Do sada smo imali više od 300 uspešno realizovanih projekata“, navodi Glamočlija.

Kako ističe, postoji evidencija površina na kojima postoje zaostala eksplozivna sredstva, ali i da uvek može da se pojavi informacija za neku novu lokaciju i da nikada ne može da se kaže da je posao završen u potpunosti jer se dešava da se na terenu pronađu eksplozivna sredstva čak i iz Balkanskih ratova.

„Velikih avio-bombi iz 1999. godine ima na više od 150 lokacija. Takođe, imamo problem sa magacinima civilne zaštite ili vojske koji su bombardovani ili koji su se samozapalili nakon bombardovanja. Ogromne površine su i dalje zagađene nakon tih eksplozija. U Paraćinu se desila eksplozija pre skoro 20 godina, a taj problem još nismo rešili“, kaže Glamočlija.

U skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, kako ističe, teritorija Kosova je pod ingerencijom Unmika, zbog čega ovaj Centar nema podatke o situaciji sa zaostalim eksplozivnim sredstvima na tom području.

Centar je, ističe njegov direktor, pokrenuo projekat netehničkog izviđanja Bujanovca koji će trajati godinu dana, posle čega će biti jasniji uvid u to gde na područuju ove opštine i dalje postoje protivpešadijske mine.

„To su grupe mina koje su postavljali teroristi i ne mogu lako da se pronađu jer ne postoje zapisnici o njihovom postavljanju. Zbog toga smo angažovali jednog stručnjaka iz Velike Britanije“, navodi on. 

Da negde postoje mine, u protekle dve, tri godine, kako kaže, otkrivalo se kada su izbijali šumski požari, jer se dešavalo da na jednoj lokaciji bude i do 50 detonacija.

„Nismo jedini koji imaju ove probleme, sa njima se susreće dosta zemalja u kojima je bilo ratova. Radimo po međunarodnim standardima i nadam se da ćemo nakon godinu dana situaciju Bujanovca imati na mapi i da ćemo krenuti u čišćenje protivpešadijskih mina“, priča Glamočlija.

Centar kojim rukovodi osnovan je 2002. godine, razvija se, a za posao koji obavlja, kaže da je potrebno mnogo resursa, deminera, uključenost više organizacija i ministarstva i, naravno, novca zbog čega se trude da dovedu što više donatora.

„Srbija je u poslednjih deset godina odvojila skoro 2,5 miliona evra za čišćenje Bujanovca. Donatori su to videli i ta suma je uz njihovu pomoć uvećana. Kada donatori vide da se neka zemlja trudi da sama reši svoj problem, onda dođu da pomognu“, navodi naš sagovornik.