Godišnjica NATO agresije obeležena i u Beču 

Više stotina Srba i Austrijanaca obeležilo je večeras u centru Beča godišnjicu početka NATO agresije na SR Jugoslaviju, 24. marta 1999. godine.

U svim crkvama u Austriji služen je pomen stradalima, a u Beču, vladika austrijsko-švajcarski Andrej odlučio je da se pomen služi sat vremena ranije kako bi sveštenici i vernici mogli da se upute na Štefanplac, centralnom bečkom trgu, skup u znak sećanja na sve koji su 1999. godine, nedužni izgubili svoje živote. 

Pomen je počeo sirenom za uzbunu i minutom ćutanja, uz paljenje sveća.

Svake godine, 24. marta, Srbi u Austriji na Štefansplacu održavaju pomen žrtvama NATO agresije, sa ciljem da do što više ljudi dopre istina o ovom zločinu koji je ostao nekažnjen.

Inače Srbi u Beču su tokom NATO bombardovanja 78 dana protestovali na ulicama glavnog grada Austrije, ukazujući na nepravdu i zločin koji se događao pre 24 godine.

Ni kiša u glavnom gradu Austrije nije odvratila Srbe da odaju poštu žrtvama bombardovanja, i da pokažu da zločin ne zaboravljaju.

Austrijski publicista Hanes Hofbauer istakao je da se 24. marta 1999. završio period mira u Evropi i da se još tada, a ne prošle godine, vratio rat na tlo našeg kontinenta.

Naglasio je da su tada velike sile počele da vode svoju intervencionističku politiku, a rat je tada postao deo njihove politike, dok je Srbija bila prva žrtva.

Podvukao je da rat nije rešenje, već problem, i da se zato vojna intervencija se ne može pravdati rešavanjem problema.

Danas, dodaje, zapad podstiče rat u Ukrajini isporukama oružja, sankcijama, kao i borbom protiv jedne kulture, ruske, umesto da traži rešenje dijalogom.

Potpredsednik SPKD "Prosvjeta" u Austriji Srđan Mijalković rekao je da je sećanje najvažnije za čuvanje indentiteta.

"Važno je sećanje na žrtve, a važno je i naše jedinstvo koje smo prikazali danas ovde", dodao je on.

Austrijski aktivista Gerhard Mak rekao je da je agresija na SRJ bio ratni zločin, koji je otvorio vrata imperijalizmu.

Obeležavanje početka bombardovanja SRJ, u kojem je ubijeno 2.500 civila, među kojima 89 dece i 1.031 pripadnik vojske i policije, organizovao je Austrijsko-srpski pokret solidarnosti.

Član tog pokreta Vilhelm Langtaler naglasio je da je agresijom na SRJ otvorena "Pandorina kutija", što se potvrđuje i danas, kada se vodi rat u Ukrajini.

On je rekao da NATO pokušava da se nametne, a ako u tome ne uspe i ako mu se neko odupre, onda koristi i silu, kao u slučaju Srbije.

"Saveznikča sila se pretvorila u osionu silu", rekao je Langtaler.

Advokat iz Srbije, Srđan Aleksić, koji je podneo tužbe protiv NATO zbog bombi sa osiromašenim uranijumom, isakao je da bacanje takvih bombi mora biti kažnjeno.

"Znali su za produženo dejstvo i da će to pogoditi civile. Danas u Srbiji zbog tih bombi oboli oko 30.000 građana godišnje. Ko je bacio te bombe i počinio ekocid mora da odgovara i da sve to počisti", poručio je on.

Predsednik Austrijsko-srpskog pokreta solidarnosti Lazar Bilanović ukazao je na brojne civilne žrtve NATO agresije, i podvukao da se nikada ne sme zaboraviti NATO zločin.

Pesme o Kosovu pevali su članovi Srpskog kulturnog centra "Stevan Mokranjac", Kulturno sportskog društva "Bambi" i najstarijeg našeg kluba u Austriji "Jedinstvo".

Već 24 godine, Austrijsko-srpski pokret solidarnosti pomenom diže glas za očuvanje međunarodnog prava i poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244.

Sledeće godine, kada će biti obeleženo 25 godina od početka bombardovanja, u pokretu planiraju više aktivnosti i manifestacija kojima će još glasnije podsetiti na stradanja srpskih civila tokom nepravedne i protivpravne agresije na jednu suverenu zemlju.