Gudžić: Srbi na Kosovu sa ponosom obeležavaju Dan primirja, saveznici ne insistiraju na sećanju

Srbija je iz Prvog svetskog rata izašla sa oreolom pobednika, te se danas sa ponosom na svoje pretke seća Dana primirja 11. novembra 1918. godine, kaže istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić. Ukazuje, međutim, da to nije slučaj, kada je reč o ostalim učesnicima u Velikom ratu, konkretno Francuskoj i Nemačkoj.

Gudžić ukazuje da su Nemačka i Francuska, koje su u Prvom svetskom ratu bile na suprotnim stranama, tokom 20. veka postale saveznici što je dovelo do drugačijeg pogleda na istoriju i kulturu sećanja.

Nakon što su ambasadori Nemačke i Francuske na Kosovu objavili fotografiju zajedničkog obeležavanja Dana primirja na vojnom delu pravoslavnog groblja u Prištini, javnosti je "upalo u oko" da se spomenik srpskim vojnicima palim u Prvom svetskom ratu više ne nalazi na mestu na kojem je ranije stajao.

"Proces koji je trajao tokom 20. veka doveo je do toga da su Nemačka i Francuska postali prijatelji, saveznici. Danas Francuzi ne insistiraju puno na sećanju na Prvi svetski rat i ako pak i obeležavaju taj datum, to gledaju da urade zajedno sa predstavnicima Nemačke koja je danas saveznik Francuske u Evropi i EU. Tako smo prošle godine imali obeležavanje tog datuma na groblju u Prištini gde su prisustvovali fracuski i nemački ambasador na Kosovu. Tom prilikom je uklonjena tabla koja podseća na Prvi svetski rat i od toga izbija jedan skandal u medijima. Ta tabla je vraćena, tako da danas Francuzi i glavni saveznici Srbije u Prvom svetskom ratu ne insistiraju na tom sećanju“, rekao je Gudžić za Kosovo onlajn.

Gudžić naglašava da kraj Prvog svetskog rata, odnosno 11. novembar 1918. kada je u Kompijenskoj šumi u vagonu potpisano primirje između francuskog i nemačkog generala, predstavlja kraj jednog velikog stradanja. 

Prvi svetski rat je, podseća, bio najveći rat koje čovečanstvo pogodilo, pa je zbog toga i nazvan Veliki rat.

"Srbija je iz velikog rata izašla sa oreolom pobednika, ali sa ogromnim žrtvama. U tom trenutku izgledalo je da je Srbija konačno rešila srpsko pitanje na Balkanu i da je rešila nacionalno pitanje koje je započeto 1804. godine i srpskom revolucijom, ustankom Karađorđa. To pitanje je izgledalo kao da je rešeno“, ističe istoričar.

Međutim, krajem 20. veka, raspadom Jugoslavije, ponovo se otvorilo "srpsko pitanje". 

Gudžić je naglasio i da je u Srbiji tokom Prvog svetskog rata stradalo više od 50 odsto muškog stanovništva i da se zemlja od te demografske katastrofe - nikada nije oporavila.

Napominje i da je srpsko stanovništvo sa Kosova bilo aktivni učesnik u Prvom svetskom ratu. 

Kako kaže, nema porodice u srpskim sredinama čiji preci nisu stradali u Prvom svetskom ratu,  zbog čega se danas ponosom i pijetetom neguje sećanje na Veliki rat. 

"Samo Dobrotin je u Prvom svetskom ratu dao 34 žrtve, 34 stanovnika Dobrotina je stradalo u velikom ratu. Tako da na Kosovu Srbi obeležavaju Dan primirja i neguju sećanje na Veliki rat“, zaključio je Gudžić.