Gudžić: Sretenjskim ustavom političke elite želele da Srbiju stave u red modernih evropskih naroda

Istoričar Aleksandar Gudžić kazao je za Kosovo onlajn da je Sretenje jedan od ključnih datuma u modernoj istoriji Srbije i srpskog naroda, a da je ustav koji je donet 1835. godine u to vreme bio jedan od najnaprednijih.

„Sretenjski ustav je svakako jedan važan datum u modernoj istoriji srpskog naroda. Donošenjem Sretenjskog ustava tadašnje političke elite Kneževine Srbije, odnosno srpske države, želele su da Srbiju i srpski narod stave u red modernih, civilizovanih evropskih naroda“, istakao je Gudžić.

Prema njegovim rečima, radi se o izuzetno naprednom aktu za svoje vreme.

„To je bio napredan ustav, za ono vreme jedan od najnaprednijih. Naravno, protiv tog ustava su ustale velike sile, pre svega Austro-Ugarska, Carska Rusija i Osmansko carstvo, jer nisu želeli, kako se tada u diplomatskim krugovima govorilo, da imaju ‘francuski zabran u balkanskoj šumi’“, naveo je Gudžić.

On je podsetio da je međunarodno protivljenje iskorišćeno za ukidanje ustava.

„Protivljenje velikih sila iskoristio je knez Miloš Obrenović da ukine ustav. Ipak, donošenje Sretenjskog ustava je svakako važan datum u formiranju moderne srpske države“, rekao je Gudžić.

Govoreći o ustavima koji su bili prekretnica u odnosu prema Kosovo, Gudžić je izdvojio ustavne promene u drugoj polovini 20. veka.

„Svakako Ustav iz 1963. i Ustav iz 1974. godine su oblikovali Kosovo i proizveli problem i mi posledice tih ustava osećamo i danas“, rekao je on.

Gudžić je podsetio i na ranije ustavne akte kojima je uspostavljena autonomija.

„Naravno, treba pomenuti i taj prvi posleratni ustav, kada je uobličena autonomija Kosovsko-metohijske oblasti. Dakle, svaki sledeći ustav je samo povećavao stepen autonomije kosovskih Albanaca i to je na kraju proizašlo u otvoreni separatizam i želju za secesijom“, ocenio je Gudžić.

Ukazuje da su te ustavne promene imale dugoročne posledice.

„To je, negde, rezultiralo i ratovima za jugoslovensko nasleđe devedesetih godina, a potom i 2008. godine, kada je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova“, zaključio je Gudžić.