UNDP: Oko 35 odsto mladih ima mogućnost ili razmišlja da napusti Kosovo

Oko 35 odsto mladih na Kosovu, od kako je ukinut vizni režim za putovanje u zemlje EU, razmišlja ili ima velike šanse da se iseli u inostranstvo, dok je 92,1 odsto građana uvereno da će liberalizacija viznog režima verovatno dovesti do povećanja stranih direktnih investicija, rezultati su analize „Javni puls“, koju je danas predstavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Analiza istražuje uticaj liberalizacije viznog režima na ekonomiju i demografske karakteristike osoba koje su od tada napustile Kosovo, uključujući njihov pol, etničku pripadnost, starost, obrazovanje, zanimanje, nivo prihoda i mesto prebivališta, kao i njihove planove i očekivanja.

Većina građana, 95,3 odsto, pravilno povezuje liberalizaciju viznog režima Šengen zone sa mogućnošću putovanja bez vize, dok mali procenat greškom smatra da to omogućava pravo na rad u EU.

Svest o ograničenjima liberalizacije viznog režima, posebno činjenica da ona omogućava kratke boravke, ali ne i zaposlenje, značajno varira prema etničkoj pripadnosti.

„Kosovski Albanci pokazuju viši nivo potpune svesti, 75,5 odsto, u poređenju sa kosovskim Srbima, 25,0 odsto, dok ostale zajednice na Kosovu zauzimaju međupozicije“. navodi se u analizi UNDP.

Najčešće očekivani efekat liberalizacije viznog režima je povećanje mogućnosti za rad i poslovanje, što je istaklo 54,3 odsto ispitanika kao ključnu korist.

„Značajan deo ispitanika, 47,3 odsto, takođe očekuje poboljšanu kulturnu razmenu i turizam kao glavne benefite liberalizacije viznog režima. Pored toga, 33,8 odsto ispitanika očekuje unapređenje obrazovne razmene, što ukazuje na široko prepoznavanje potencijala za veću kulturnu i obrazovnu interakciju.
Većina ispitanika izražava optimizam u vezi s pozitivnim uticajem liberalizacije viznog režima na ekonomiju. Konkretno, 72,7 odsto očekuje pozitivan efekat, od čega 26,4 odsto smatra da će taj uticaj biti vrlo pozitivan. Ovaj optimizam je naročito izražen u urbanim područjima, gde 76,9 odsto ispitanika deli ovo mišljenje“, navodi se u saopštenju.

Velika većina, 92,1 odsto, uverena je će liberalizacija viznog režima verovatno dovesti do povećanja stranih direktnih investicija.

Više od polovine ispitanika zadovoljno je svojim trenutnim profesionalnim mogućnostima.

Građani, takođe, ističu potencijalne koristi za turistički sektor, pri čemu 35 odsto smatra da će liberalizacija viznog režima značajno uticati na turizam, dok dodatnih 40, odsto očekuje umereni uticaj.

Analiza pokazuje da među mlađim građanima (od 18 do 24 godine), 35,6 odsto njih, razmišlja ili ima velike šanse da se iseli u inostranstvo.

Nasuprot tome, taj procenat naglo opada među starijim grupama.

Sektori zdravstva i obrazovanja pretrpeli su posledice emigracije mladih profesionalaca i medicinskih sestara, koji sve više traže prilike u inostranstvu zbog boljih plata i radnih uslova.

Analiza "Javni puls" prikazuje percepcije 1.306 učesnika iz sedam regiona, odražavajući polnu i etničku raznolikost.

Pored toga, uključuje nalaze iz šest fokus grupa sa predstavnicima lokalnih i centralnih institucija, uključujući preduzeća, kako bi se procenila mogućnost odliva mozgova, strategije za ublažavanje i uticaj emigracije radne snage na ključne sektore kao što su zdravstvo, obrazovanje, energetika i informaciono-komunikacione tehnologije.

Zdravstveni sektor na Kosovu se, upozoravaju iz UNDP-a, suočava sa nedostatkom kvalifikovanih radnika, posebno u sekundarnoj i tercijarnoj nezi.

To je dovelo do dugih redova, odlaganja usluga i oslanjanja na starije profesionalce koji su blizu penzionisanja.

Sektor energetike je pogođen emigracijom radne snage, posebno tehničkog osoblja i podizvođača, sa naglaskom na industriju solarne energije.

"Loši radni uslovi, nezaposlenost, niske plate i ograničene mogućnosti za profesionalni razvoj glavni su faktori koji podstiču emigraciju u svim sektorima. Veće plate, mogućnosti za karijerni razvoj i poboljšani radni uslovi u inostranstvu predstavljaju značajne faktore privlačenja“, navodi se.

Liberalizacija viznog režima omogućila je veću profesionalnu mobilnost, ali je doprinela i odlivu talenata.

Predstavnici institucija Kosova zabrinuti su da bi nastavak odliva mozgova mogao da naruši privlačnost za strane investitore zbog smanjenja stabilnosti i kvaliteta usluga, ukazuju iz UNDP-a.

Projekat "Javni puls", pokrenut 2002. godine, finansiran je i podržan od strane američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) na Kosovu.

Analiza je objavljena tokom okruglog stola sa zamenikom stalnog predstavnika UNDP-a Dudlijem Tarltonom, direktorom kancelarije za ekonomski rast USAID-a Aleksom Albertinom, stručnjakom za migracije Mrikom Kotorijem, izvršnom direktorkom organizacije GERMIN Sihanom Bejtulahu, kao i predstavnicima akademske zajednice, organizacija civilnog društva i UNDP-a.