KDI: Reforma pravosuđa na Kosovu - više proceduralnog napretka nego konkretnih rezultata

Kosovo je u procesu reforme pravosuđa, u periodu od januara do juna ove godine, zabeležilo više proceduralnog napretka nego konkretnih rezultata, budući da do 30. juna nijedan nacrt zakona iz paketa pravosudnih reformi nije usvojen, ocena je Kosovskog demokratskog instituta.

Tokom predstavljanja nalaza monitoringa, Vulnet Bugačku je rekao da je Nacrt zakona o Birou za proveru i konfiskaciju neopravdano stečene imovine prošao samo prvo čitanje, dok proces provere nosilaca pravosudnih funkcija nije doneo konkretne rezultate.

„U reformi pravosuđa u ovom periodu zabeleženo je više proceduralnog napretka nego konkretnih rezultata. Do 30. juna nijedan nacrt zakona iz paketa pravosudnih reformi, odnosno nacrti zakona koji proističu iz inicijativa i obaveza u okviru paketa pravosudnih reformi, nije usvojen. Kada je reč o Nacrtu zakona o Birou za proveru i konfiskaciju neopravdano stečene imovine, izveštaj ukazuje na nedostatke u transparentnosti procesa. Iako su održane javne konsultacije, Ministarstvo nije obrazložilo preporuke, komentare, primedbe i sugestije iznete tokom tih procesa, odnosno zašto su odbijeni ili iz kojih razloga nisu prihvaćene preporuke civilnog društva i relevantnih institucija“, rekao je Bugačku, prenosi Kljan Kosova.

On je istakao i značaj sprovođenja preporuka Venecijanske komisije, koje, prema njegovim rečima, imaju za cilj jačanje integriteta i nezavisnosti pravosuđa, sprečavanje politizacije izbora članova pravosudnih institucija i izbegavanje blokada u njihovom funkcionisanju.

Dodao je da izveštaj nije utvrdio jasne dokaze da su nacrti zakona izrađeni pod političkim uticajem, ali je ukazao na strukturne rizike zbog kojih su potrebne snažnije garancije protiv političkog mešanja.

Fljorent Spahija je govorio o promenama u sastavu Tužilačkog saveta Kosova (TSK) i poteškoćama tokom sprovođenja reforme i finansijskim troškovima koje ona donosi.

On je ukazao da Tužilački savet Kosova, koji je pre godinu dana imao 30 članova, sada ima svega sedam.

Takođe, rekao je da je smanjenje broja predstavnika i način na koji Skupština bira pojedine članove izazvao zabrinutost zbog mogućeg političkog uticaja.

„Činjenica da ih bira Skupština stvorila je utisak da bi moglo doći do određenog političkog uticaja. Ipak, novi zakon predvideo je mehanizme koji mogu da spreče politički uticaj u takvim slučajevima“, rekao je Spahija.

On je ukazao i na početne poteškoće u radu TSK-a, uključujući neodržavanje sednica zbog nedostatka kvoruma i osporavanje pred sudom izbora tužilaca za članove Saveta.

„To znači da problemi koji su nastali ili proistekli iz reforme pravosuđa nisu uvek bili jednostavni za rešavanje, jer nismo imali plan kako da ih tretiramo niti šta treba da uradimo dva dana nakon početka primene reforme pravosuđa“, rekao je Spahija.

Otvorio je i pitanje finansijskih troškova reforme, navodeći da je, prema analizi Instituta, samo za osnivanje Biroa za proveru i konfiskaciju neopravdano stečene imovine potrebno najmanje 1,2 miliona evra, ne računajući ostale troškove.