Stručnjaci: Na Kosovu u 2024. godini izostala reforma pravosuđa i rezultati u borbi protiv korupcije

Stručnjaci u oblasti pravosuđa upozoravaju da tokom protekle godine i pored zakonskih incijativa nije došlo do reforme pravosuđa, ali i da su izostali i konkretni rezultati u borbi protiv korupcije, piše Koha.

Istraživač na Kosovskom institutu za pravosuđe Gezim Šalja kaže da Vlada nije uspela da sprovede obećane reforme u pravosudnom sistemu.

„To je sistem koji, uprkos potrebama, Vlada nije uspela da reformiše, propustivši da preduzme ključne reforme potrebne pravosudnom sistemu, ne usvoji nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije i ne donese napredak u ovoj oblasti“, naveo je Šalja.

On je ocenio da i pored problema postoji napredak u radu Sudskog saveta, ali da to ne važi i kada je reč o radu Tužilačkog saveta Kosova.

„Nastavlja sa korporativističkim mentalitetom kako je saopštila Venecijanska komisija. Nastavljaju se brojni problemi u tužilačkom sistemu Kosova i možemo reći da je izgrađena kultura nekažnjivosti unutar tužilačkog sistema“, rekao je Šalja.

Kao problematičnu vidi i činjenicu da je Kosovo već dve godine bez glavnog državnog tužioca, ali i nacionalne strategije protiv korupcije.

„Što se tiče borbe protiv korupcije, nažalost u vreme kada Vlada završava svoj mandat, još uvek nije usvojila nacionalnu strategiju protiv korupcije... Što se tiče strategije za vladavinu prava 2024. godine, ova strategija nije sprovedena zbog nemara vlade i neusvajanja akcionog plana... Ovo je svakako veoma problematično, problematično je naravno odsustvo šefa državnog tužioca, ali treba napomenuti da proces za izbor glavnog državnog tužioca treba da bude fer, transparentan i meritoran proces“, kaže Šalja.

Istraživač Pokreta FOL Viona Bunjaku smatra da 2024. godine nisu zabeleženi rezultati u reformi pravosudnog sistema.

„Ni 2024. godine nismo videli rezultate u ovom aspektu. Imali smo više promašaja u reformi pravosudnog sistema. Kada govorim o promašajima, mislim na propuste u odobravanju paketa koje su građani pozdravili“, navela je Bunjaku.

Ona je dodala da u radu Sudskog i Tužilačkog saveta nije bilo napretka, a da se to posebno odnosi na primenu zakona u praksi kada je reč o funkcionerima.

„Često vidimo da su optužnice veoma slabe i da pravosuđe izriče kazne koje nisu primerene, posebno za krivična dela protiv korupcije. Oni mogu da budu kažnjeni od jedne do tri godine i takvu presudu još nismo videli ni za jednog javnog funkcionera. Dakle, vidimo samo novčane kazne koje ne doprinose borbi protiv korupcije”, naglasila je Bunjaku.

Ocenila je da su se Tužilački savet Kosova i predsednica Vjosa Osmani poigrali mestom glavnog državnog tužioca, koji je od 2022. godine u stanju „vršioca dužnosti“.

Bivši predsednik Apelacionog suda Hasan Šalja kaže da su kritike predstavnika vlasti na rad pravosudnih institucija narušile njihov imidž.

„Ovo je za žaljenje jer su premijer i guverneri, ministri previše zauzeti pravosudnim sistemom. Čak i veoma teško za građanina i imidž pravosudnog sistema. Jer kada premijer, poslanik vrlo često kažu da je to pokvaren sistem, mislim da je pravosudni sistem mnogo bolji od izvršnog ili zakonodavnog sistema“, naglasio je on.

Bunjaku kaže da su kritike izvršne vlasti na račun pravosudnih institucija bile očekivane.

„Ovakve intervencije su bile očekivane. Od početka mandata ove vlasti imamo sukobe između tužioca, suda i vlasti, što nije ni malo elegantno u javnosti. Naročito nije prihvatljivo mešanje izvršne vlasti u poslove pravosuđa i tužilaštva jer su sva tri nezavisna ovlašćenja. Tužilački savet i predsednik su, naime, izigrali obe ove institucije“, smatra Bunjaku.

I ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju priznaje da stanje u pravosudnom sistemu nije dobro i kaže da građani i dalje nemaju poverenja u pravosudne institucije.

„Mislim da je najveći problem u visokom nivou pravosudnih sistema, koji ne žele da menjaju situaciju jer gube moć i uticaj u sistemu. Dakle, ti isti nisu hteli reformu u pravosuđu i stalno su joj se protivili. Mislim da je ovakav pristup bio pogrešan. Nikada se nismo mešali u pravosudni sistem, odnosno u predmete koje su imali tužioci i sudije. To nismo radili jer verujem da imamo dovoljno loših primera koje vlast ne treba da sledi“, navela je Hadžiju.

Ona je kritike vlasti na račun pravosudnih institucija nazvala izražavanje zabrinutosti.

„Komentari koje smo dali na odluke, bilo tužilaštva, bilo suda, opisani su kao mešanje u pravdu, uglavnom vezano za organizovani kriminal, korupciju, nasilje u porodici, ratne zločine... Smatram da to nije mešanje u pravdu, mi samo izražavamo zabrinutost”, rekla je ona.

Izveštaj Euleksa o praćenju pravosudnog sistema tokom 2024. godine pokazao je da tretman slučajeva visokog profila nije zabeležio napredak, a neki od njih su u opasnosti od zastarelosti.

Na osnovu ovog izveštaja, produktivnost sednica ostaje izazov za pravosudne institucije, dok se pritvor i dalje prekomerno koristi.

Ministarstvo pravde je predložilo nacrte zakona kojima se sprovodi reforma pravosuđa. Što se tiče procesa provere, izvršna vlast je započela pripremu zakonske osnove u oktobru 2021. godine, gde je odobren koncept dokumenta o proveri.

Zatim je za ovaj koncept-dokument zatraženo mišljenje Venecijanske komisije koja je prvobitno preporučila proveru visokih nivoa u pravosuđu i tužilaštvu.

Nakon što je 40 poslanika izradilo ustavne amandmane, predsednik Skupštine Gljauk Konjufca je u martu 2023. godine uputio amandmane na ocenu Ustavnom sudu.