KOmpilacija nedelje 23

Kompilacija foto
Izvor: Kosovo Online

U ovoj nedelji bilo je slika koje su urezale ožiljak u srcu, ali i onih koje su se urezale u pamćenju i tu treba da ostanu. Od uzroka do posledice, od tuge, do radosti i pesme. U tim pravcima kretala se još jedna nedelja na Kosovu.

Godine prolaze, voda teče Bistricom, a pravi kamen ispod koga se kriju odgovori nikada nije pronađen.

Dragana Srbljak, jedna od dece ranjene u Goraždevcu i dalje, svakodnevno, proživljava iste traume. Podseća na obećanja data avgusta 2003. godine.

„Tadašnji šef Euleksa je rekao da će prevrnuti svaki kamen kako bi pronašao krivce. Ipak, 2010. je obustavljena istraga“, kaže Dragana.

Nema kamena, nema ni zločina, logika je koja nikoga nije utešila. I pre toga, međutim, zaustavljena su očekivanja da će pravda ikada naći put do Goraždevca. Zato posebno priznanje zaslužuju oni koji nisu tražili ni put iz tog mesta.

„Samo to što smo opredeljeni da ostanemo ovde ima svoju cenu“, podseća vladika Teodosije obraćajući se meštanima među kojima je mnogo svedoka zločina na Bistrici.

Baš cena je ono što utiče na odluke. Kad bi znali kolika je, znali bi i šta će s mostom.

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini smatra da se o posledicama, barem onim ekonomskim, ne razmišlja dovoljno.

„Most, to je simbolika“, kaže Šahini. „Ipak, ta odluka može da ima ozbiljne posledice, što bi za Kosovo bilo katastrofa“.

Kad ne bi bilo problema ne bi bilo ni posledica. Tako su pre raspleta slučaja Ramadani, verovatno razmišljali u Skoplju. A kad nešto jako želiš, pokazalo se, možda se i dogodi.

„To je svakako bio vruć krompir za Skoplje.“, kaže Aleksa Grubešić iz Centra za društvenu stabilnost, odgovarajući na pitanje kome je Ramadani bekstvom napravio uslugu.

Dodaje: „Oni su trpeli pritiske sa obe strane, i iz Beograda da izruče Ramadanija. I iz Prištine da ga ne izruče“.

Da nema pritisaka i da su brojevi manji,  lakše bi se sabrali. Nije zvanično objašnjenje, ali jeste sumnja kod mnogih koji mesecima čekaju rezultate popisa u Crnoj Gori.

“Da smo napravili popis u Indiji i Pakistanu dosad bismo se ručno izbrojali, a evo u Crnoj Gori nikako da se izbrojimo“, kaže predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević. Izgleda mu, kako kaže, da neko ima zadatak da smanji brojeve.

Za svet možda naopaka logika. U regionu, međutim, potpuno razumljiva. Tu svakodnevicu žene s Kosova pismom, ali i usmeno pojasnile su Kforu.

“Međunarodna zajednica insistira na normalizaciji odnosa, a nama je svaki dan nenormalan“, kaže Milena Stijović, jedna od žena koje su svoj zahtev predale simbolično, na mostu na Ibru.

I meštanima severno od Ibra sigurno će biti lakše sa novim propisima, veruje Priština. Objašnjavaju, kad ne bude bilo srpskih dozvola, neće biti ni kazni.

“Ako su dokumenti iz ilegalnih struktura, mi ćemo da ih tretiramo kao da oni ne postoji. To znači da ti ljudi, što se nas i zakona tiče, nemaju vozačku dozvolu“, rekao je za Kosovo onlajn Veton Eljšani, zamenik komandira Kosovske policije za region Sever uoči isteka roka za zamenu vozačkih dozvola.

Šta bi bilo da nije bilo igra je koja bi mogla da obriše bar pola istorije. Neke slike bismo voleli da zaboravimo, ali neke druge, poput ovonedeljnoh svečanog dočeka olimpijaca ne bi trebalo brisati, već uramiti.