Kosovo nespremno za tretman povratnika iz ratnih područja na Bliskom istoku

Građani Kosova koji su se vratili iz ratnih zona na Bliskom Istoku nisu dobili odgovarajući tretman reintegracije u društvo, piše Reporteri.

Nadležne institucije nisu se dovoljno bavile muškarcima, ženama i decom, jer nisu bile dovoljno pripremljene za njihov povratak i deradikalizaciju, smatraju stručnjaci za socijalno osiguranje i socijalnu politiku, ističući pritom decu.

Deca koja su se vratila iz tih mesta su iz Prištine, Suve Reke, Lipljana, Uroševca, Mitrovice, Kline i Gnjilana.

Izvršni direktor Centra za upravljanje konfliktima "Partners Kosova“ Šukrije Gaši naglašava da od 2016. godine rade na sprečavanju nasilnog ekstremizma i reintegraciji u obrazovanju i društvu.

Prema njenim rečima, nisu bili dostupni svi profesionalni kapaciteti za pravilnu reintegraciju tih osoba.

"Ono što smo kao organizacija naišli tokom terenske procene je da između nastavnika, socijalnih radnika, psihologa i centralnog i opštinskog nivoa nedostaju odgovarajuće informacije. Naravno, kao i svugde u svetu, stanovništvo je pogođeno ovim fenomenom  i zahteva izgradnju. Jedna kategorija za koju se sećam da je ostala marginalizovana su žene koje se vraćaju iz ratnih zona. Sećam se da ovim ženama treba dati prostora, stvoriti im mogućnosti da budu u kontaktu sa relevantnim faktorima. I da se razbije zid razdvajanja između ovih žena i faktora koji rade na tom polju“, rekla je Gaši za Kosova Pres.

Deca najugroženija

Prema njenim rečima, vrlo osetljive kategorije su deca koja se suočavaju sa jezičkim poteškoćama.

Iz Instituta za razvoj socijalne politike Vebi Mujku, navodi da su po povratku zadržani samo 72 sata u Vranidolu.

To pokazuje, prema njegovim rečima, da institucije nisu bile pravilno pripremljene za povratak.

"Deca su i dalje traumatizovana, traume se gotovo stalno ponavljaju. Jer su bili deo užasnih događaja koje su tamo videli, a socijalne službe uopšte na Kosovu nisu spremne da ih leče i pruže psihološke usluge socijalnim službama kojima je potrebna.

U međuvremenu, Kosovo je donelo Zakon o dečijoj zaštiti, kojim se definišu „deca u riziku“, i neke druge okolnosti koje direktno utiču na tu decu. Ono što je veoma važno, i sada nakon godinu i po dana od usvajanja zakona u skupštini, predviđeno je osnivanje saveta, odbora, timova koji bi trebalo da rade sa tom decom. Otvaranje kuće za dnevni boravak, do sada nije uspelo.  Sve to je u velikoj meri ometalo reintegraciju i rehabilitaciju dece“, rekao je Mujku.

U nedostatku tih usluga, Mujku ističe da deca mogu biti nasilna, jer su odrasla u ratnim zonama.

Stručnjak za bezbednost Kadri Kastrati kaže da je njihov povratak sa ratnih ognjišta dobra inicijativa, ali da se nije dovoljno radilo na rehabilitaciji te dece.

"Mi nemamo informacije ni kao građani ni kao stručnjaci iz oblasti bezbednosti i zaštite koliko su radili ili koji su program imali za ovu decu, posebno govorim o deci jer odrastaju. Oni su rođeni u kulturi druge zemlje i mi bismo za ovu decu trebali učiniti mnogo više, jer će ona odrasti na Kosovu i mogu biti potencijalna pretnja bezbednosti na Kosovu.

Prema njegovim rečima, Vlada Kosova bi trebalo više da se bavi tim ljudima.

"To može biti potencijalna opasnost jer su bili u ratu, inspirisani tamošnjom kulturom. Taj rat za nas nije bio pravedan rat, postojale su različite organizacije ili grupe. Neki ih nazivaju terorističkim grupama, neki vehabijskim grupama i drugim imenima. Za nas je to potencijalna opasnost za društvo, jer ne znamo koju misiju imaju. Svedoci smo da je radikalizam u porastu," dodao je Kastrati.

Iako je međunarodni stručnjak Moše Landsman pre nekoliko dana u objavljivanju izveštaja naglasio da je proces razgovora i dolaska na sesije sa stručnjacima za mentalno zdravlje bio težak, jer su mnogi od njih u lošem ekonomskom stanju.

"Deset odsto, njih 7 ili 8 odgajaju bake i deke ili druga rodbina, a to je zato što su oba roditelja umrla ili iz nekog razloga nemaju priliku da brinu o deci. Čini se da ova deca imaju manje problema od one koja su odrasla u izvornim porodicama“, rekao je Landsman.

Naglasio je potrebu za pomoći u učenju sve ove dece koja u tom pogledu zaostaju.

Vraćeno 74 dece

Prema njegovim rečima, preko 70 dece vraćeno je sa ratnih ognjišta.

"Velika većina njih ima posttraumatski stresni poremećaj, kojim bi trebalo da se bave profesionalci. Postavlja se pitanje verske indoktrinacije, intervjuisali smo dva stručnjaka za verska pitanja, obojica su imami, iako mislim da se jedan od njih ne bavi tom profesijom. U početku, po povratku, su imali veze sa porodicama, ali su ih porodice kasnije odbile i sada imaju manje veza sa njima. Učitelji kažu da se deca sporo integrišu“, rekao je Landsman.

Navodeći primer, slika premijera i predsednika koje se nalaze u svim učionicama, Landsman je rekao "da su se neka deca tome usprotivila jer veruju da islam zabranjuje fotografiranje. Muževi svih žena trenutno su u zatvoru, a one odbijaju da stupe u kontakt sa muškarcima čak i ako je to potrebno“.

Međunarodni stručnjak je zatražio od institucija uslovno puštanje uhapšenih muškaraca koji ne predstavljaju problem, jer bi prema njegovom mišljenju treba da rade i ekonomski se osnaže.

Između ostalog, zatražio je psihosocijalne tretmane za svu decu, jer su suočena sa posttraumatskim poremećajima.

Međutim, u pisanom odgovoru iz Ministarstva prosvete i nauke Aferdita Jaha negirala je da postoje deca koja nisu integrisana u obrazovni proces.

Prema njenim rečima, sva deca vraćena iz Sirije integrisana su u škole.

"Sva deca vraćena iz Sirije integrisana su u škole i predškolske ustanove. Deca starija od starosne dobi predviđene Zakonom o preduniverzitetskom obrazovanju uključena su u intenzivno učenje. Na osnovu podataka Ministarstva unutrašnjih poslova, iz rata se vratilo 74 dece, od kojih je 36 dece mlađe od tri godine, dok je 29 dece (5 u predškolskim i 24 u školama) danas započelo nastavu, a očekuje se da će još debetoro dece uskoro biti integrisano u vrtiće.

Nastavnici su obučeni, ali treba da rade na treningu. Obučeni su i psiholozi. U školama u kojima nema psihologa, u kontaktu sa opštinom se nadomešta nedostatak“, kaže Jaha.

Potrebno je da se zajednicama i institucijama koje pružaju socijalne usluge obezbede psiholozi i osoblje kako bi se radilo sa ovom decom.

U aprilu prošle godine, 110 građana Kosova se vratilo ratnih žarišta na Bliskom Istoku.

Među njima je bilo 74 dece, neka od njih koja su se vratila iz Sirije su ostala bez roditeljskog staranja.