Manastiri na Kosovu slave letnji Aranđelovdan

Svetim liturgijama, u hramovima Srpske pravoslavne crkve obeležava se danas praznik Svetog Arhangela Gavrila, prenosi RTS.

Smatra se da je svečarenje letnjeg Aranđelovdana ustanovljeno u devetom veku na Svetoj Gori. Praznujući svetog arhangela Gavrila, Crkva slavi njegova javljanja i čudesa zabeležena u Starom i Novom zavetu.

Arhangel Gavrilo je bio blagovesnik začeća, rođenja i vaskresenja Hristovog Devi Mariji. Blagovesniku su posvećeni mnogi hramovi. Slava je i zadužbine cara Dušana Svetih Arhangela, nadomak Prizrena.

"Pozadi se nalazi grobno mesto cara Dušana Silnog. Dušan koji je sagradio ovaj manastir, a njegov otac je bio Sveti Stefan Dečanski, svedočanstva nam govere da je pod na kome stojimo bio skuplji nego celi Dečani. To je sagradio car Dušan", kaže Mihajlo Jovanović, učenik Bogoslovije "Svetih Кirila i Metodija" u Prizrenu.

Da nije srušena, kaže, možemo samo da zamislimo koliko bi to velelepna zadužbina bila i koliko bi naroda dolazilo da se pomoli u ovom hramu.

U Кosovskom Pomoravlju, gde živi blizu 30.000 Srba, zadužbina iz vremena kneza Lazara Manastir Draganac praznuje Blagovesnika. Ta svetinja je stožer opstanka Srba u novobrdskom kraju.

"Taj narod od koga sam mnogo naučio i još učim, jer su to potomci ljiudi koji su u nemogućim okolnostima opstali na onome što je svetinja - sveta zemlja. Biblijska tradicija govori da se baština ne prodaje. To je ono što si od oca nasledio. To su ljudi koji sa malo reči svedoče osnov i srž naše vere", kaže Ilarion, arhimadrit, iguman manastira Draganca.

Praznične molitve u hramovima su nada u povratak raseljenih na viševekovna porodična imanja, ali i vera u trajanje pravoslavaca u Metohiji i na Кosovu, gde Srbi u enklavama opstaju uprkos mnogim nedaćama.