Milanović: Očekujemo da Vlada Srbije što pre interveniše kako bi se zaštitila ćirilica na Kosovu

Savet za srpski jezik preporučio je Vladi Srbije da se kod Unmika i drugih međunarodnih institucija interveniše kako bi se na prostoru Kosova zaštitila ćirilica, a predsednik ovog tela, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Milanović kaže da je konkretan povod za ovu sugestiju bio to što su svi putokazi i sva imena mesta kako na severnom, tako i u južnom delu Kosova, i svi ispisi kosovskih institucija koji su na srpskom jeziku ispisani - latinicom.

„To je u direktnoj suprotnosti čak i sa onim što piše u zakonima takozvane države Kosovo. Činjenica je da je i tamo zakonski propisana upotreba srpskog jezika i ćirlice, kao jednog standarizacijskog paketa, ali mimo toga što u zakonu piše, sve što je ispisano srpskim jezikom, zapravo je ispisano latinicom. U to smo se uverili svi koji smo u prethodnom periodu boravili na prostoru Kosova i Metohije, a to je dobar deo članova Saveta za srpski jezik. Sve što se nalazi od administrativnog prelaza pa do, recimo, severnog dela Kosovske Mitrovice izmenjeno je sa ćiriličkih tabli na latinične, što je nedopustivo“, kaže Milanović za Kosovo onlajn.

On dodaje da se na Kosovu ne ugrožava samo službeno pismo Republike Srbije i matično pismo građana Srbije i Srba na Kosovu, već da se istovremeno ugrožava i srpski jezik.

„Ako ni na koji drugi način, ono kroz izmenu imenovanja srpskih mesta i srpskih antroponima i toponima i svega onoga što je zapravo trag srpske kulture a transponuje se u albanskom jeziku u skladu s onim što nije autentičan oblik“, navodi Milanović. 

Savet za srpski jezik, kaže predsednik ovog tela, očekuje da će Vlada prihvatiti njihovu preporuku i da će što pre intervenisati u cilju zaštite srpskog jezika i ćirilice na prostoru Kosova i Metohije.

„Verujemo da bi javni akt naše države, dakle upućivanje konkretnog službenog dopisa Unmiku i svim drugim međunarodnim institucijama, zapravo probudio jednu vrstu alarma u Savetu Evrope, budući da smo svesni da je 'država Kosovo' aplicirala kod Saveta Evrope za sve moguće beneficije, pa i za članstvo u SE. A, kako Savet Evrope očekuje da se sva manjinska, pa samim tim i jezička prava manjina poštuju, naša ideja je da reaguje ne samo Unmik, što obično ostane mrtvo slovo na papiru, no da bi neka vrsta pritiska koju bi izvršio Savet Evrope i druge instance u Evropi mogle da utiču da ono što zakoni takozvane države Kosovo propisuju, bude sprovedeno i u praksi“, kaže naš sagovornik. 

Kroz razgovore sa Srbima koji žive na prostoru i severno i južno od Ibra, dodaje, došlo se do zaključka da su svi oni na uklanjanje ćirilice reagovali jako burno, nevezano za stepen njihovog obrazovanja, njihovo političko opredeljenje ili bilo šta drugo.

„Oni to doživljavaju kao vrstu identitetskog pritiska, da se na određeni način odrode. Samim tim potpuno je jasno da očekujemo da se ugrožavanje prava srpske nacionalne manjine u našoj pokrajini na neki način adekvatno reši“, poručuje Milanović.