Miler: Evropski ekonomski prostor donosi velike koristi narodima Zapadnog Balkana

Zastave EU
Izvor: RTK2

Novi Plan rasta za Zapadni Balkan se temelji na četiri stuba, čiji je cilj jačanje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, pod uslovom da se zapadnobalkanske države slože sa pravilima jedinstvenog tržišta, i istovremeno otvore relevatne sektore i domene za svoje susede, u skladu sa Jedinstvenim regionalnim tržištem. U suštini, to će stvoriti priliku da narodi Zapadnog Balkana pre pridruživanja osete koristi članstva u EU, kaže za Demostat Majkl Miler, šef Odeljenja za Crnu Goru i Srbiju u Generalnom direktoratu za susedstvo i pregovore o proširenju EU.

"Evropska komisija se nada da će naši partneri sa Zapadnog Balkana iskoristiti ovaj zamajac kako bi produbili svoje reformske napore", poručuje Miler.

Odgovarajući na pitanje kakve bi koristi imale Srbija i druge države Zapadnog Balkana od pridruživanja Evropskom ekonomskom prostoru (EEA), Miler kaže da kao što je naglašeno u saopštenju EU od 8. novembra 2023, u kojem je Evropska komisija predložila “Plan rasta za Zapadni Balkan”, integracija u zajedničko tržište Evropske unije, bila je glavni pokretač ekonomskog rasta za sve države koje su se pridružile EU u proteklim decenijama.

Miler ukazuje da je “ekonomska konvergencija suštinski element u približavanju partnera sa Zapadnog Balkana Evropskoj uniji”.

Navodi da su reforme o kojima se raspravlja u tom kontekstu takođe ključne da se unapredi poverenje investitora, uključujući izgradnju nezavisnog i efikasnog pravosuđa, obezbeđivanje pouzdanih javnih nabavki i jačanje borbe protiv korupcije.

Ideja o integraciji Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, u Evropski ekonomski prostor, ponovo je postala aktuelna pre nekoliko meseci, u kontekstu predloga o reformisanju Evropske unije, uključujući reforme procesa proširenja.

Demostat podseća da je krajem septembra 2023. grupa stručnjaka iz Francuske i Nemačke obelodanila predlog opsežnih reformi Evropske unije, usled sve većeg pritiska da nove države članice budu primljene do kraja ove decenije. 

Studiju pod nazivom “Plovidba na otvorenom moru - reformisanje i proširenje EU za 21. vek”  osmislilo je 12 eksperata iz dve najveće države Unije, u cilju izmene pravila kako bi se EU pripremila za prijem “još tri ili više zemalja”.

Autori, stoga, predlažu, model Unije u četiri koncentrična kruga  - prvi, “unutrašnji krug” (države koje žele tešnju integraciju u određenim oblastima); drugi krug, jednostavno nazvan “EU” (postojeća Unija); treći krug - “pridružene članice”, i četvrti krug - “evropska politička zajednica” (labava zajednica evropskih lidera koji bi se sastajali dvaput godišnje da razgovaraju).

Predlog “diferencijacije”, odnosno podele na četiri kruga podrazumeva da “pridružene članice” poštuju principe Unije i budu deo jedinstvenog tržiišta, ali da ne uživaju sva prava kao zemlje iz prvog i drugog kruga.

Diplomate iz EU nezvanično za Demostat navode da takav predlog grupe stručnjaka iz dveju najuticajnijih članica Unije nije i konačan, odnosno da se nastavljaju debate o mogućim modelima za proširenje EU, kako bi ona bila spremna za prijem novih članica. Kao mogući tajming za prijem novih članica navodi se 2030. godina.

Evropska komisija je u novembru javnosti predstavila Plan rasta za Zapadni Balkan, a kako je pojasnio zvanični Brisel, Plan će se sprovoditi putem novog finansijskog instrumenta, u vrednosti od šest milijardi evra.

Naglašeno je da će “EU određene delove svog jedinstvenog tržišta otvoriti za partnere sa Zapadnog Balkana pre pristupanja, što će građanima doneti opipljive koristi.

Partneri sa Zapadnog Balkana će morati da sprovedu temeljne reforme, da se usklade sa pravilima EU i da ispune svoje obaveze u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta.

Fokus će biti na sedam inicijalnih prioritetnih područja - slobodno kretanje roba, slobodno kretanje usluga i radnika, pristup jedinstvenom području plaćanja u evrima, olakšavanje putnog transporta, integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta, jedinstveno digitalno tržište i ntegracija u industrijske lance snabdevanja.

Navedeni ciljevi Evropske unije u skladu su sa načelima Evropskog ekonomskog prostora (EEA). Evropski ekonomski prostor uspostavljen je 1. januara 1994, sporazumom između Evropske slobodne trgovinske asocijacije (EFTA) i Evropske unije.

EEA je stvoren kako bi se omogućilo zemljama EFTA da učestvuju u jedinstvenom slobodnom tržištu, a da ne moraju da postanu članice EU.

Osnovni princip EEA jeste slobodna razmena dobara, usluga, kapitala i sloboda kretanja ljudi. 

Institucije Evropskog ekonomskog prostora se sastoje iz država članica, kao i Evropske komisije, koja zastupa EU, bave se usklađivanjem zakonodavstva sa zakonima Unije u zemljama koje nisu članice. Savet članica EEA se sastaje dvaput godišnje, kako bi dobile izveštaj o odnosu između zemalja članica.