Muhadri: Ne očekujem da slučajevi prelazaka iz islama u katoličanstvo mogu da budu uticajan trend

Istoričar Bedri Muhadri iz Istorijskog instituta u Prištini kaže za Kosovo onlajn da ne očekuje da primeri pojedinačnih prelazaka iz islama u katoličanstvo na Kosovu mogu da predstavljaju trend koji bi imao snažan uticaj i da svaki takav slučaj treba posmatrati kao pojedinačan.

Za Dečanski pokret, koji je prošle nedelje obeležio godinu postojanja, Muhadri navodi da proklamuje ideju prelaska sa islamske vere na hrišćansku, posebno na katoličku, ali smatra da on ne može da poprimi velike razmere, kao i da ne predstavlja rizik od podrivanja "izuzetno izražene verske tolerancije među Albancima".

"Smatram da je pravo na versko uverenje individualno pravo, to je individualna volja. Kosovo je sekularna država, što znači da prihvata verske aktivnosti koje su slobodne u svojim delovanjima i organizovane nezavisno od državnih institucija", navodi Muhadri.

Gledano istorijski, on kaže da je u opštim okvirima poznato da je albansko (arbanaško) stanovništvo na celokupnom svom geografskom prostoru, usled istorijskih okolnosti od antike do srednjeg veka, u periodu pre osmanske vlasti (od 1. do 16. veka), bilo u potpunosti hrišćanske veroispovesti, katoličke i pravoslavne. 

"Autohtono albansko stanovništvo na celokupnoj svojoj teritoriji, uključujući i Kosovo, koje se pre osmanskog perioda zvalo Dardanija, imalo je svoju versku tradiciju i svoje verske objekte. Dolaskom osmanske vlasti od 1450. do 1900. godine, albansko stanovništvo je prešlo sa hrišćanske vere, katoličke i pravoslavne, na islamsku veru - muslimansku sunitske škole i bektašijsku, takođe sunitsku. I na osnovu istorijskih činjenica vidi se da se neki albanski građani islamske veroispovesti preobraćaju ili prelaze iz islamske vere u hrišćansku veru. Retki su slučajevi da neko katoličke veroispovesti prelazi u islamsku veru", ističe Muhadri.

On takođe navodi da je kod Albanaca njihov "životni kod nacionalna pripadnost, koja potiče od krvi, jezika i plemena, a ne od islama ili hrišćanstva". 

"Engleska istoričarka je u prvoj četvrtini 19. veka obilazila albanska sela u Albaniji i na Kosovu i zapisala: 'Kada pitate bilo kog Albanca šta su oni, oni odgovaraju da su Albanci, dok drugi narodi kao što su Srbi, Bugari, kažu da su pravoslavci, a zatim kažu svoju etničku pripadnost'. Albanski preporoditelji od 1850. do 1918. godine u svojim spisima za podizanje nacionalne svesti o slobodi i nezavisnosti govorili su da je albanstvo njihova vera, a zatim mogu da propovedaju verske obrede kao što su muslimanski i hrišćanski ili čak bektaški. Čuvena je albanska renesansna pesma Vaso Paše: 'ne gledajte u crkvu i džamiju, jer je vera Albanaca albanstvo'", dodaje Muhadri.

Ovaj istoričar zaključuje da na Kosovu religije slobodno funkcionišu i da njihova raznolikost predstavlja bogato nasleđe.