Na Kosovu ove godine manji prinos pšenice i lošijeg kvaliteta

Kosovo ove godine neće moći da podmiri svoje potrebe za pšenicom od sezone žetve, a rod je lošeg kvaliteta, piše Radio Slobodna Evropa.

Poljoprivrednik Korab Sejdiu iz opštine Podujevo požeo je preko 150 hektara pšenice, ali ove godine je količina pšenice koju je obezbedio bila manja.

"Ove godine smo uspeli da obezbedimo do 3.000 kilograma pšenice za jedan obrađeni hektar, upola manje u odnosu na prošlu godinu", rekao je Sejdiu.

Zbog manje požnjevene pšenice, Sejdiu kaže da "ove godine nema hleba i da je kvalitet loš".

Za nastalu situaciju poljoprivrednik krivi klimatske uslove koji su ove godine bili nepovoljni za poljoprivrednike.

"Bilo je dosta kiše, magle, jutarnjeg mraza", kaže on, objašnjavajući da je to dovelo do toga da pšenica nije rodila koliko bi trebalo.

Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ove godine je berba počela 15. jula, kako obično počinje početkom ovog meseca.

Prema rečima ministra poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Fatona Pecija, ove godine pšenicom je zasađeno oko 67.000 hektara zemlje.

Poljoprivrednik Valon Vehapi iz opštine Lipljan, kaže da je manji prinos pšenice ove godine uzrokovan i nepravilnim rukovanjem tom poljoprivrednom kulturom.

On je već požeo preko 100 hektara pšenice.

I Vehapi, kao i Sejdiu, ove godine je dobio manje pšenice nego što je očekivao, jer je ciljao na 7.000 kilograma po hektaru, a dobio je do 5.000 kilograma.

"Klimatski uslovi nisu bili idealni za poljoprivredu, ni za pšenicu ni za kukuruz. To je zato što su meseci maj i jun bili hladni i vlažni. Zbog velike vlažnosti pojavile su se mnoge bolesti koje su štetile biljci pšenice. Kako sam obrađivao zemlju i tretirao biljku radeći 12 sati dnevno, očekivao sam i do 7.000 kilograma po hektaru, ali sam izašao sa nešto više od 5.000 kilograma“, kaže Vehapi za RSE.

Iz Saveza poljoprivrednika Kosova kažu da su niske temperature tokom proleća smanjile očekivanja za veliku proizvodnju pšenice.

Čelnik ovog saveza Tahir Tahiri kaže da će prosečna proizvodnja po hektaru ove godine biti manja u odnosu na prethodne godine.

On, međutim, ne navodi koliki će procenat svojih potreba za pšenicom Kosovo moći da obezbedi 2023. godine.

"Bojim se da će to biti najslabija i najteža godina što se tiče domaće proizvodnje. Ne sećam se da su mart, april, maj i jun bili ovoliko vlažni za 40 godina. Najgora je produžena vlaga koja je stvarala uslove za pojavu raznih bolesti", kaže Tahiri.