Pojeftinili brašno i pšenica, ali ne i hleb

Hleb
Izvor: Reporteri

Iako je cena pšenice i brašna na Kosovu pala, pekari još uvek ne snižavaju cenu hleba, pravdajući se većom cenom struje i već povećanim platama radnika, piše Koha.

Pšenica i brašno na Kosovu su pojeftinili za oko 25 odsto, ali građani i dalje plaćaju visoku cenu hleba koja u nekim gradovima na Kosovu dostiže 60 evrocenti.

Predsednik Udruženja mlinara Kosova Muhamet Farizi rekao je da bi pekari trebalo da snize cene hleba, kad već brašno nabavljaju po nižoj ceni.

"Cena brašna zavisi i od cene pšenice, a cena hleba bi trebalo da zavisi od cene brašna, jer su međusobno povezane. Cena brašna je pala za 25 odsto pa bi i hleb trebalo da pojeftini barem za 15 odsto. Oni koji pored hleba proizvode i peciva imaju uslove da smanje cene hleba, dok oni koji ne proizvode peciva već se baziraju samo na hlebu, njima je teško”, rekao je Farizi.

Farizi dodaje da se globalna situacija u proizvodnji pšenice stabilizovala i da je to uticalo da cena padne.

“Na poskupljenje cene brašna u protekle tri godine uticala je pandemija, koja je potekla iz Kine a znamo da je zemlja koja proizvodi mnogo pšenice. Osim toga, zemlje koje najviše izvoze pšenicu su Rusija, Amerika i Ukrajina gde je zbog rata bilo velikih prepreka za izvoz što je takođe bio faktor za poskupljenje. Sada nakon male stabilizacije i nakon obaveza još nekoliko zemalja na svetskom nivou, proizvodnja pšenice je počela da raste što je dovelo i do pada cene pšenice“, kaže između ostalog Farizi.

Vlasnik pekare u Prištini Armend Ćoćaj kaže da su i pored sniženja cene pšenice i brašna dažbine velike i da zbog toga nikako ne mogu da smanje cenu hleba.

“Radnika nema, uvek je manjak, struja je skupa, a obaveze su velike. Traže sniženje cena, ali nikako to ne možemo da uradimo jer su plate radnicima već povećane. Apsolutno se ne isplati snižavati cenu, jer nemamo račun, profit je skoro minimalan“, kaže Ćoćaj.

Tokom prošle godine i do aprila ove godine, Kosovo je uvezlo pšenicu i brašno u vrednosti od preko 55 miliona evra, dok je vrednost izvoza ovih proizvoda bila ispod dva miliona evra.