Održano predavanje „Ćirilica – moje pismo“ u Leposaviću: Očuvanje zavisi od svakodnevne upotrebe

U galeriji Centra za kulturu „Sava Dečanac“ u Leposaviću održano je edukativno predavanje „Ćirilica – moje pismo“, koje je realizovala profesor srpskog jezika i književnosti u Srednjoj školi „Nikola Tesla“, Martina Milunović i učenici škole koji su učestvovali u projektu posvećenom očuvanju srpskog jezika, slovenske pismenosti i ćiriličnog pisma.

Cilj predavanja bio je da se učenicima približi značaj ćirilice kao jednog od osnovnih stubova kulturnog, istorijskog i nacionalnog identiteta srpskog naroda, ali i svih slovenskih naroda.

Kroz istorijski i kulturološki prikaz, profesorka Milunović govorila je o počecima slovenske pismenosti, religijskim prilikama među Slovenima pre primanja hrišćanstva, kao i o širenju hrišćanstva i njegovom uticaju na razvoj pisma.

„Sadržaj predavanja odnosio se na početke slovenske pismenosti, na pitanje da li su Sloveni imali mnogobožačku religiju, kako je došlo do nastanka pismenosti i širenja hrišćanstva, kao i na ulogu svetih misionara Ćirila i Metodija. Govorili smo i o prvim pismima – glagoljici i ćirilici, o ulozi latinice u našem jeziku, kao i o najznačajnijim staroslovenskim spomenicima poput Miroslavljevog jevanđelja i Dušanovog zakonika“, istakla je Milunović.

Ona je podsetila da je savremena srpska Azbuka nastala reformom Vuka Stefanovića Karadžića, naglasivši da je reč o pismu koje i danas predstavlja jedan od najvažnijih simbola nacionalnog identiteta.

„Vuk Karadžić nije stvorio novo pismo, već je reformisao ćirilicu i prilagodio je narodu. To pismo danas čuvamo kao svoj lični i nacionalni identitet, gde god da se nalazimo“, kazala je Milunović.

Govoreći o poruci predavanja, profesorka je naglasila da očuvanje ćirilice zavisi isključivo od njene svakodnevne upotrebe.

„Ako mi ne koristimo i ne negujemo svoje pismo, sigurno ga neće sačuvati niko drugi. Čuvanjem ćirilice čuvamo svoj nacionalni identitet. Ako je ime jednog naroda jezik, onda je njegovo prezime pismo. Bila bih srećna ako je makar deo ove dece danas izašao sa porukom da umesto latinice koristi ćirilicu, pa makar to bilo i instaliranjem ćirilične tastature. Značaj samog pisma svake nacionalne književnosti predstavlja i postojanje jednog naroda “, poručila je Milunović.

Milunović je istakla i da među mladima prepoznaje interesovanje i želju za negovanjem jezika i pisma.

„Kao profesor koji već osamnaest godina radi u prosveti, najveća nagrada mi je povratna informacija učenika. Nema ničeg lepšeg nego kada vidite da su usvojili ono što im predstavljate i da imaju volju da sačuvaju ono što je nacionalno od zaborava“, rekla je Milunović.

Profesorka je uputila i apel nadležnim institucijama da se više ulaže u slične projekte, posebno na ovim prostorima.

„Ovo je mesto na kojem se jezik i pismo moraju posebno negovati. Ako mi ovde ne sačuvamo svoj jezik, svoje pismo i svoje svetinje, niko drugi to neće učiniti umesto nas“, naglasila je Milunović.

Svoje utiske sa predavanja izneo je i učenik Gimnazije Ognjen Đorović, koji je poručio da odgovornost za očuvanje ćirilice leži na svakom pojedincu.

„Predavanje je bilo posvećeno očuvanju ćirilice i poruka je jasna – niko osim nas samih neće čuvati naše pismo. Ćirilica mora da bude u svakodnevnoj upotrebi i ne smemo je zameniti latinicom. Kao budući student književnosti, u potpunosti se slažem sa svime što je profesorka rekla“, istakao je Đorović.

On je dodao da je posebno važno sačuvati ćirilicu u savremenom, digitalnom svetu.

„Ćirilica je pismo naših predaka, ali i pismo koje mora da opstane u digitalnom dobu. Smatram da je njena upotreba na računarima i u savremenim tehnologijama ključna za njeno očuvanje“, kazao je Đorović.

Jedna od učenica Nađa Nešović istakla je da joj je drago što su učenici imali priliku da prisustvuju ovakvom predavanju i podrže svoju profesorku.

„Ćirilica je naše nacionalno bogatstvo i ona nas oblikuje i izdvaja. Na nama je da je čuvamo i negujemo, zajedno sa pravilima jezika u pisanju i govoru. Ovo predavanje je bio važan podsetnik na veličinu istorije našeg pisma, a profesorka Martina je to predstavila na veoma lep i inspirativan način, ponosna sam što smo bili deo ovog projekta i podržali je u tome“, rekla je Nešović.