Ombudsman: Potrebni snažniji mehanizmi u borbi protiv diskriminacije

Ombudsman Naim Ćelaj izjavio je da se zakon o zaštiti od diskriminacije ne primenjuje u praksi, zbog nepostojanja jasnih zakonskih mehanizama za prijavu kršenja tog zakona, piše Ekonomija onlajn.

Ćelaj ističe da svake godine stigne 80-100 pritužbi na diskriminaciju, uglavnom u vezi sa zapošljavanjem i socijalnim uslugama.

„Institucija ombudsmana dobija značajan broj pritužbi zbog diskriminacije. Uglavnom dominiraju pritužbe u vezi sa radnim mestom i napredovanjem i procesom zapošljavanja, a zatim ima imovinskih pitanja i drugih pitanja vezanih za primanje socijalnih i zdravstvenih davanja. U poslednje vreme imali smo veliki priliv pritužbi uglavnom zbog nejednakog tretmana i primene programa podrške koje je Vlada sprovela. Iako postoji jak pravni okvir za zaštitu ravnopravnosti, njena primena ostaje problem. Međutim, ono što je važno jeste da imamo veoma jak pravni okvir u zaštiti principa jednakosti i nediskriminacije, ali se, nažalost, kao i drugi zakoni, ovaj zakon ne primenjuje“, rekao je Ćelaj.

Saopštio je da je prema istraživanju o zapošljavanju žena u javnom sektoru viđeno povećanje procenta žena u ovom sektoru, ali i nedostatak njihove zastupljenosti na pozicijama odlučivanja.

„Nema izveštavanja o primeni zakona o zaštiti od diskriminacije, nažalost, u nedostatku jasnih zakonskih mehanizama koji obavezuju organe vlasti za prijavljivanje. Međutim, mi smo sproveli istraživanje u vezi sa zapošljavanjem žena u javnom sektoru jer u privatnom sektoru nismo u mogućnosti da napravimo takvu procenu i analizu. Pokazalo se da postoji povećanje u procentima, to je jednostavno iznad naših očekivanja, ali to nije ujednačeno na svim pozicijama. Iako je broj žena u javnom sektoru povećan, broj žena koje su deo procesa odlučivanja je uvek manji od muškaraca i to je diskriminacija koja je primetna“, rekao je Ćelaj.

Dodao je da zasad ne postoji način da se proceni diskriminacija u privatnom sektoru i pozvao na jačanje mehanizama prijavljivanja i podizanje svesti građana.

„Možda postoje i drugi sektori, ali je nemoguće da znamo o svakom pojedinačnom slučaju kada nema prijavljivanja. Stoga je cilj povećanje i jačanje mehanizama prijavljivanja i podizanje svesti građana da prijave svaki slučaj diskriminacije. S druge strane, odgovornost je i obaveza nadležnih organa da procene stanje u vezi sa jednakošću pred zakonom i poštovanjem principa nediskriminacije u svakom slučaju kada utvrđuju politike i nacrte politike koje će se sprovoditi u cilju opšteg interesa“, naglasio je Ćelaj.