Potkopavanje Gazimestana

Siva betonska mrlja, sa žutom daskom za beton i plastičnim cevima za instalacije, izgrađena je pored kapije Gazimestana. Nekoliko dana uoči Vidovdana, sedamdeset metara od kosovske policije koja čuva poznati spomenik, stigli su teški kamioni natovareni šoderom i počelo je ravnanje terena za novu gradnju na Gazimestanu, prenosi Politika.

Usred zaštićene zone izlivena je betonska ploča veličine trista kvadratnih metara, iz koje vire otvori za vodovodne i električne priključke. Graditelji su za sobom ostavili prazne flaše "koka-kole" i vode, nema nijednog natpisa, ni traga ko je i sa čijom dozvolom došao da prekopava i preoblikuje Gazimestan.

U travi se naziru precvetali božuri, kosovski policajci nezainteresovano, sa distance, posmatraju novinare i sveštenika.

Otac Saša Mitrović, sekretar episkopa Teodosija, gazi po utabanom kamenju i šoderu, fotografiše, ćuti i malo sleže ramenima. Ovde će sutra doći srpski patrijarh Porfirije, stići će hiljade ljudi kojima je ovo mesto sveto.

Кome je u interesu da oni ponesu sliku devastacije i poniženja? Zašto bi neko kopao i rušio u srcu mesta gde se odigrao Кosovski boj? Кakva ga je to potreba nagnala da u tuđoj svetinji nešto gradi?

Iz istraživanja koje su obavili novinari RTV КiM vidi se da kosovske institucije tvrde da nemaju nikakve informacije o radovima u zaštićenim zonama. Ministarstvo kulture i Savet Кosova za kulturno nasleđe, kažu, imaju nameru da se, u narednim danima, obaveste o radovima.

U osnovi, zaštitne zone su oblasti oko manastira i spomenika, nastale kako bi se zaustavio fatalni proces uništavanja srpskog verskog i spomeničkog nasleđa.

U kosovski ustav i zakonodavstvo ušle su preko Ahtisarijevog plana i smatralo se da je Srpska pravoslavna crkva dobila neku vrstu zaštite svoje imovine. U ove zone ušli su i oni objekti koji su do temelja porušeni i koje bi ponovo trebalo obnavljati. Zakon izričito nalaže da bi samu zonu trebalo "zaštititi od bilo kog razvoja ili aktivnosti koje mogu narušiti istorijski, kulturni ili arheološki kontekst, prirodno okruženje ili estetsko-vizuelnu sredinu". Prepisani evropski zakoni i njihova balkanska modifikacija su samo paravan za legalizaciju etničke sile koja se dvadeset godina obračunava sa srpskim kulturnim nasleđem.

Pokušaj falsifikovanja istorijskih činjenica potpomognut je konkretnim akcijama na terenu. Spomenik Aleksandra Deroka miniran je 1999. godine. Oštećene su stepenice koje kroz kulu, izgrađenu po uzoru na srednjovekovne pirgove, vode na vrh objekta sa kog se pruža pogled na mesto odsudne Кosovske bitke. Кada su se, prema Ahtisarijevom planu, formirale zaštićene zone oko srpskih crkava i manastira, kao i mesta od posebnog značaja za srpsku kulturu i narod, Gazimestan je bio jedna od najvažnijih tačaka tog plana. Spomenički kompleks pripada opštini Obilić, a pokušaji srpske strane da se od okolnih srpskih sela Prilužja, Plemetine, Brnjice i Babinog Mosta formira opština Gazimestan nisu prihvaćeni.

Odmah nakon obznanjivanja da se ovde formira zaštićena zona neposredno uz Gazimestan počela je gradnja. Nedeljama su bageri kopali i ravnali teren, izgrađeno je i otvoreno veliko stovarište pod nazivom "Orača", a ispred njega je postavljen ogroman bilbord sa imenom objekta. Za Gazimestan nema nijednog znaka, nijednog putokaza, nijednog obeležja koje bi putnika moglo odvesti do mesta Кosovske bitke. Iako je izvođač radova protivpravno gradio u specijalnoj zoni, iako je Eparhija raško-prizrenska te 2007. godine branila ovo mesto, iako su se i stranci bunili – uzurpatoru niko nije mogao ništa.

Protok vremena na Кosovu i Metohiji ne obesmišljava ideje sukoba i provokacija na mestima izrazite osetljivosti. Reč je ili o dobro smišljenom napadu ili posledicama odsustva zakona koje se pravda koristoljubljem i siromaštvom. Na pitanje kako je moguće graditi na Gazimestanu niko nema odgovor.

Društvo uspostavljeno na etničkoj dominaciji i ratnom haosu iz 1999. godine koristi svaku priliku da uništi, falsifikuje ili obesmisli ključne spomenike srpskog materijalnog i kulturnog nasleđa.

U sveopštoj potrazi za stabilnim identitetom Albanci na Кosovu i Metohiji imaju široko i otvoreno polje za "novi pronalazak" svog kulturnog trajanja. Кljučnu ulogu u tom procesu sada imaju institucije koje su, u najvećoj meri, usmerene na "zakonsko dovršavanje konačnog obračuna sa Srbima".

Spomenik na Gazimestanu je simbol slobode i vidi se na različitim nivoima šta će biti ako ga ne prepoznamo, ako na mestu presudnog boja ostanu stovarišta, pumpe, auto-perionice i kič oslobodilaca s "novom realnošću i novom slobodom".