Priča Srba iz Novaka: Rađaju im žito i grožđe, ali dece je sve manje

Novake, ulaz u selo
Izvor: Kosovo Online

Od 70 porodica koliko ih se 2003. organizovano vratilo u Novake, selo između Prizrena i Suve Reke u ravnici sa zapadne strane starog magistralnog puta, danas opstaje petnaestak Srba srednjih godina. Obrađuju zemlju, obnavljaju voćnjake i vinograde, ali u priče o povratku i boljem životu davno su prestali da veruju.

Tmurno i maglovito januarsko jutro kao u inat skrivalo je od naših radoznalih pogleda nesvakidašnji krajolik Prizrenskog okruga. Koliko god da smo se trudili, nikako nismo mogli da upamtimo put kojim nas je domaćin Spasoje Andrijević od isključenja sa auto-puta vodio do svog sela Novake.

Sve vreme smo se trudili da nam beli džip, kakav su nekada vozili pripadnici UN administracije na Kosovu, a potom ih na kraju misije ostavili lokalnim vlastima na upotrebu, ne izmakne iz vidokruga. 

Posle desetominutne vožnje stigosmo u Novake. Krovovi seoskih kuća nazirali su se kroz maglu koja je polako počela da se diže. Dim se vijorio tek iz po kojeg odžaka.

„Nema nas mnogo, tu do petnaestak duša, ne više“, priča Spasoje Andrijević i onda nas ljubazno zamoli da pređemo u njegov džip jer tamo gde će nas voditi automobilom nećemo moći.

Vožnju nastavljamo seoskim putem dok nam domaćin uredno pokazuje avetinjski prazne i napuštene kuće čiji su vlasnici negde u centralnoj Srbiji. Ima i onih koji su ovde svakog leta, a zimu zimuju daleko od svog sela. Na jednoj od kuća prozori širom otvoreni.

"Ova je obijena“, priča Andrijević i nastavlja dok vešto mota volan i usmerava vozilo u utabane kolotrage puta. "Vlasnici nisu tu, a to je raj za lopove, nas nekolicina ne možemo od nepomenika da sačuvamo ni svoje, a kamoli ovoliko selo“.

Asfaltni put zamenismo poljskim, izlazimo iz sela i stižemo do vinograda.

"Pogledajte ovu lepotu, sve mladi čokoti, biće ovde opet vina i grožđa“, priča Andrijević, dok rukom razgrće zemlju oko mladih čokota.

Zahvaljujući pomoći i podsticajnim sredstvima za razvoj poljoprivrede Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Vlade  Srbije, na površini od 80 ari trojica domaćina je zasadilo vinograd.

U selu još nekoliko porodica uz okućnicu na 5 do 10 ari uzgaja lozu.

Živeti nedaleko od Prizrena i Suve Reke, s jedne, i Orahovca i Velike Hoče, s druge strane, a nemati svoje vino ovde se smatra grehom. Priroda i Bog su se potrudili da im za to obezbede sve uslove, rodnu zemlju, dovoljno sunčanih dana, blagu klimu i tople vetrove koji dolinom Drima dolaze sa Mediterana.  

"Ovo je takozvana sitna poljoprivreda i samo za naše potrebe“, priča Andrijević, dok uzima telefon i poziva nekog.

„Slušaj!", govori u slušalicu, "skuvaj malo od one tvoje dobre šljive imaćemo goste, valja da ih ugrejemo!“ 

Usput saznajemo da je s druge strane veze bio Branko Gligorijević, predstavnik sela. 

Dok se uskim poljskim putem vozimo ka njegovoj kući Spasoje Andrijević nam ponosno pokazuje polje pod pšenicom, koja je svojom jarko zelenom bojom prkosila januarskom sivilu. 

"Dobro je rodila, a sejao sam je noću, sve ovo nas nekolicina zajedno radimo, oremo, sejemo, žanjemo“, priča Novčanin srednjih godina.

Stižemo i do kuće Branka Gligorijevića, bankarskog službenika u penziji, koji sada živi od poljoprivrede.

Srbi iz Novaka su ove godine pšenicu zasejali na više od 20 hektara dok je oko tri do četiri hektara zemlje pod ječmom.

"Od našeg povratka ovde 2003. izdržavamo se od ličnog rada. Bavimo se poljoprivredom, vinogradarstvom i voćarstvom. Negde blizu pet hektara nam je pod voćem“, priča Gligorijević. 

Dok nam u šoljama za čaj sipa vruću rakiju naglašava da su meštani jako zahvalni Vladi Srbije koja im pomaže od trenutka kad su se vratili, a pomaže im, kaže, i lokalna kancelarija za zajednice u Prizrenu.

Sve bi ovde bilo još bolje, a Srbi iz Novaka bi se osećali sigurno na svome, da nije učestalih napada na imovinu.

"Od 2003. mi smo imali probleme koji nas prate i danas. Uzurpacija nekretnina, našeg zemljišta i naših njiva, poljska šteta... Da ne pričamo o pljačkama kojih je bilo faktički svakodnevno, evo do današnjeg dana. Šta da vam kažem, od ukupno 70 kuća koliko je sagrađeno, 60 je opljačkano. Ostalo je nekoliko tih domaćinstava gde smo mi tu stalno i koje stalno branimo i štitimo“, priča Gligorijević. 

"U lopova vere nema", kaže poslovica. Odnosi sve čega se dotakne, od vina koje su domaćini sakrili i od sebe samih ne bi li ga sačuvali za dobre dane i drage goste, krompira, luka, pasulja, poljoprivredne mehanizacije i na kraju hlebnog žita.

Tako su nedavno Spasoju Andrijeviću ukrali dve tone pšenice i ječma. Lopovi odnose, a od policije slaba vajda.

„Slušaj, policija kao policija, njima je dobro, dobro su mehanizovani, naoružani, dobro obučeni, dođu, pogledaju i 'videćemo, videćemo' i nikad nikoga nisu uvatili. Čak i ako su nekoga pronašli, onda je na potezu sudstvo, oni ih odmah oslobađaju“, svedoči Gligorijević. 

On kaže da je do pre nekoliko godina gajio nadu da selo može da opstane.

"Mnogo ih je tada otišlo, verovali ili ne, od 400 hektara zemljišta koliko je bilo u ataru Novaka, gotovo pola je prodato. Bud zašto se zemlja prodaje samo da bi ljudi obezbedili sebi neki krov nad glavom u Srbiji. To mi je najviše žao, što ode zemlja“, priča predstavnik sela.

"Povratka nema ljudi. Evo mi smo tu od 2003. Bilo nas je stotinu i jače, rekao sam 70 porodica, ostalo je još nas sedam - osam porodica po jedan, dva, tri, nije to povratak. Nema, nema života bez ljudstva, bez dece, da se ori njihova pesma i graja po školi. Evo sami smo ko što vidite“, priča Gligorijević. 

Iako im je obijena i ambulanta koja se nalazi u okviru seoske škole i iz nje odneto sve što se moglo odneti, medicinske ekipe iz Orahovca i Štrpca redovno obilaze meštane ovog sela. Preglede obave po kućama, ako kome treba odrede i podele terapiju. I tako već godinama.

"Još smo mi jaki i zdravi, ali dokle ćemo ovako samo Bog zna. Svoje se ne ostavlja, a tuđe ne greje,“ kažu nam Srbi iz Novaka i pozivaju da ih opet posetimo, jer im u selo osim srpskih lekara i onih koji im kradu imovinu niko ne zalazi.

„Jedni nam pomažu, a drugi odmažu, kako je u državi, tako ti je i kod građana“, rekoše u šali na rastanku.