Rafuna: Nije najbolji period za privatni sektor, uprkos subvencijama

Ljuljzim Rafuna.jpg
Izvor: Klan Kosova

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljezim Rafuna izjavio je da trenutno nije najbolji period za privatni sektor, uprkos činjenici da je ministar finansija Hekuran Murati rekao da je većina preduzeća povećala svoje profite, prenosi Ljajmi.

Ministar finansija Hekuran Murati pozvao je privredne subjekte da povećanu dobit podele sa radnicima. Rekao je da se svako preduzeće koje je povećalo plate radnicima od septembra pa nadalje, može da dobije podšku vlade ukoliko se prijavi na EDI platformu do 20. decembra.

Odgovarajući Muratiju u vezi sa povećanjem plata za radnike u privatnom sektoru, Rafuna kaže da postoji povećanje plata, ali da se mera subvencionisanja povećanja plata od 50 odsto za prva tri meseca ne sprovodi.

"Što se tiče profita, preduzeća su imala profit onoliko koliko je bilo potrošnje i potražnje za prometom. Međutim, ne radi se o dobiti koja je nastala kao rezultat kapitalnih ulaganja države. U privatnom sektoru dolazi do povećanja plata, nekad manje, nekad više u zavisnosti od mogućnosti. Međutim, postavlja se pitanje da li dovoljno. Prostora uvek ima, ali u okviru mogućnosti i zahteva privatni sektor je krenuo sa povećanjem plata", kaže Rafuna.

Rafuna je zatražio od vlade da radnicima pomogne ne postavljajući im uslove.

“Od početka sam bio protiv uslovljavanja, ako hoćete da pomognete privatnim preduzećima i radniku, pomozite im bezuslovno, nemojte to uslovljavati povećanjem plate. Čak i ako Vlada subvencioniše platu tri meseca, a ako biznis nema mogućnosti, firma ne podiže platu. Mora se uzeti u obzir činjenica tekućih troškova", rekao je Rafuna.

Rafuna je naglasio da nema podataka da se do sada bilo koja firma prijavila za subvencionisanje plata radnicima.

“Nemam informacija, nijedno preduzeće nije razgovaralo o ovom pitanju, ali ni radnici koje sam sreo nisu pokazali zabrinutost zašto ne primaju 50 posto subvencije. Svi radnici koje sam upoznao su zadovoljni, imali su povećanja plata. Međutim, razume se da dobroj plati nema kraja, ali u okviru mogućnosti koju je biznis imao, krenulo se i u povećanje plata. Oko 300 hiljada zaposlenih koji su u privatnom sektoru pokazuje da su zadovoljni radom i platom koju primaju”, kaže on.

Rafuna se osvrnuo i na nacrt budžeta za 2023. godinu zatraživši da u narednoj godini bude veća realizacija kapitalnih projekata.

“U delu kapitalnih rashoda je povećanje budžeta, u prvoj tabeli budžeta planirano je 100 miliona evra više nego što je bilo ove godine, što ide do 800 miliona evra planiranih za kapitalne projekte. Međutim, postavlja se pitanje da li će ti projekti biti utrošeni i realizovani ili će se desiti isto što se desilo i ove, 2022. godine, tako da je moj zahtev Ministarstvu finansija da se pronađe mehanizam da ministarstva u pozitivnom smislu vrše pritisak za implementaciju kapitalnih projekata što je moguće efikasnije i brže kako bi imali ekonomski razvoj”, rekao je on.

Nacrt zakona o budžetu za 2023. je preko 3,2 milijarde i prošao je skupštinski odbor za budžet.