Regionalna Sigurna kuća na severu Kosova počinje sa radom

Lokalne samouprave na severu Kosova: Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić i nadležne institucije su odgovorno pristupile rešavanju problema nasilja u porodici, uspostavljanjem sistemskog mehanizma za žrtve nasilja.

Postizanjem sporazuma o međuopštinskoj saradnji u vezi pružanja zajedničkih socijalnih usluga i podrškom Ministarstva za administraciju lokalne samouprave izgradjen je Centar za zaštitu žrtava nasilja - regionalna Sigurna kuća.

Osim što će žrtvama nasilja pružiti, ličnu, materijalnu i socijalnu zaštitu Sigurna kuća će imati i preventivnu funkciju u suzbijanju i sprečavanju partnerskog i porodičnog nasilja, koje beleži porast u društvu, jačanjem zakonodavnog okvira i podizanjem svesti javnosti i građana.

Adrijana Hodžić, ministarka administracije i lokalne samouprave je u razgovoru za Kosovo Online kazala da je opština Zubin Potok za ovu namenu dodelila 15 ari zemlje i nedovršenu trospratnu kuću, a Unmik administracija obezbedila 110.000 dolara za završavanje postojećeg objekta i sve neophodne radove.

“Ono što je dobra vest za gradjane i javnost jeste da su sve četiri opštine kroz skupštinske organe usvojile odluku o realizaciji jednog ovakvog projekta, sledeći korak jeste potpisivanje memoranduma o saradnji gde će sve četiri opštine imati konkretna zaduženja za funkcionisanje ove sigurne kuće. Nadam se da ćemo konačno imati jednu takvu instituciju koja će se baviti ozbiljno i pokušati da nadje trajno rešenje za sve žrtve nasilja. Jako je važno da se nasilnicima na ovaj način pošalje jasna poruka da se teror neće tolerisati, da će se institucije zadužene za brigu za sve žrtve nasilja ozbiljno pozabaviti ovim pitanjem i naravno svi zajedno ćemo se truditi da iznadjemo neko trajno rešenje,” rekla je u razgovoru za Kosovo Online ministarka Hodžić. 

Hodžićeva je istakla da je samo prva faza u realizaciji regionalne Sigurne kuće završena i da će njeno ministarstvo nastaviti koordinaciju u realizaciji sledeće faze ovog projekta, a to je ekonomska održivost sigurne kuće, kao i to da za ovu fazu postoje donatori koji su spremni da podrže ovaj projekat.

„Regionalna Sigurna kuća će biti dobar primer i ubedjena sam da će u narednom periodu ovaj primer slediti i ostale opštine na jugu Kosova“, zaključila je Hodžićeva.

Odbornik Srpske liste (SL) u Skupštini Severne Mitrovice Danijela Vujičić je u razgovoru za Kosovo Online rekla da su ključni problemi u rešavanju partnerskog i porodičnog nasilja neostvarivanje multidisciplinarne saradnje i razmene povratnih informacija izmedju nadležnih organa.

“Jedan od gorućih problema u sistemskoj borbi protiv partnerskog i porodičnog nasilja jeste nepovezanost postupajućih organa, nakon prijave nasilja. Postavlja se pitanje zašto je odgovor sistema na nasilje nad ženama bio svih ovih godina neadekvatan, zašto se greške u sistemu konstantno ponavljaju i sve su po istom ključu i obrascu i kako to, da nam teorija uvek ide bolje od prakse? U tom kontekstu lokalna samouprava i skupština  severne Mitrovice na čelu sa gradonačelnikom Goranom Rakićem na čelu su pokazali veliki stepen odgovornosti prema ovom problemu“, rekla je Vujičićeva koja se u okviru ženske poslaničke grupe u SO severne Mitrovice dugi niz godina bavi rešavanjem ovog problema.

Rukovodilac službe u timu za nasilje u Centra za socijalni rad Jelena Milovanović je u razgovoru za Kosovo Online rekla da će regionalna Sigurna kuća u svim segmentima rada na pružanju pomoći žrtvama partnerskog i porodičnog nasilja olakšati rad.

Ona je naglasila da je najslabija karika u lancu bila to što su žrtve do sada utočište mogle dobiti u sigurnim kućama koje se nalaze u južnoj Mitrovici, Prištini i Gnjilanu, zbog osećaja straha, nesigurnosti i jezičke barijere u većini slučajeva odustajale su od mera zaštite koje im zakonom pripadaju i bivale ponovo izložene nasilju.

„Rešavanje ovog problema je kompleksno i naši timovi su osposobljeni da pruže pomoć svim žrtvama nasilja bilo da se radi o fizičkom, psihičkom, seksualnom, ekonomskom ili bilo kom drugom nasilju i stoje na raspolaganju u svakom trenutku“, rekla je Milovanovićeva i naglasila da pružanje psiho-socijalne pomoći uključuje lice koje je počinilo nasilje, sa posebnim akcentom na maloletna lica i decu.

Vesna Rajković je iskusni istražni policajac u Policijskoj stanici Mitrovica – sever, koja se bavi slučajevima porodičnog nasilja 16 godina.

Prema njenim rečima prošle godine je u Policijskoj stanici – sever Kosovska Mitrovica prijavljeno 25 slučajeva od kojih je 18 okarakterisano kao krivično delo i procesuirano pred sudom, dok je do sada prijavljeno 20 slučajeva od kojih je 14 procesuirano, a žalioci su svih uzrasta i godina bez obzira na pol.

“Prošlih godina je profil žrtava bio uglavnom žene sa maloletnom decom, a sada imamo slučajeve gde su žrtve muškarci i deca, do najdrstičnijih primera", rekla je Rajkovićeva.

Rajkovićeva je istakla da će rad regionalne Sigurne kuće biti od velikog značaja za rad policije, jer je „prvi korak u pomoći žrtvi nasilja izmeštanje na bezbedno mesto, vraćanje  žrtve  u to isto okruženje je bio jedan od najčešćih razloga ponavljanja nasilja“. Prisećajući se svojih početničkih iskustava, ispričala je da se dešavalo da žrtve nasiilja iz bezbednih razloga prespavaju u nekoj od policijskih kancelarija ili u pritvoru.

„Bez imalo stida i straha, ja pozivam sve ljude da prijave i najmanji signal koji ukazuje na nasilje, da ne čekaju da postanu žrtve nasilja, da ne trpe nasilje sa uverenjem da će sami rešiti problem ili da im niko ne može pomoći. Treba da imaju poverenja u institucije, koje im garantaju osnovno pravo, a to je pravo na život i rad, treba da znaju da im je to pravo zakonom zagarantovano – rekla je Rajkovićeva.

Ona se osvrnula na novi Zakon, koji u domenu partnerskog i porodičnog nasilja pruža mere zaštite koje su sistemski uredjene od trenutka prijavljivanja nasilja do potpunog vraćanja žrtve nasilja normalnom životu.