Slobodna Evropa: Na Kosovu se mladi Srbi i Albanci sporazumevaju na engleskom

Mladi na Kosovu
Izvor: RSE

O tome da li je mogu zajednički život Srba i Albanaca na Kosovu, ima li kontakta između srpskih i albanskih porodica ili su potpuno prekinuta predratna porodična druženja i kako se sporazumevaju starije, a kako mlađe generacije, govorili su direktor Fonda za humanitarno pravo Bekim Bljakaj i istraživač Centra za pomirenje i toleranciju iz Gračanice Stefan Filipović, prenosi RSE.

„Nažalost, politika i političari itekako utiču na svakodnevne odnose između običnih građana - Albanaca i Srba. Odnosi između ove dve zajednicu su u prošlosti doživeli bolje dane, a sada su izuzetno složeni zbog toga što politika nije otvorila put do pomirenja i normalizacije narušenih odnosa“, rekao je Bljakaj.

Filipović smatra da odnose ne pogoršavaju samo političari već i mediji.

„Slika koja se stvara u medijima i na društvenim mrežama jer mnogo gora od stvarnog stanja. U stvarnom životu međusobni odnosi običnih ljudi u prodavnici ili na drugom mestima, gde se susreću, imaju svoju prirodnu logiku koja ih tera da komuniciraju, dok ih politika tera da žive jedni pored drugih“, rekao je Filipović.

Bljakaj kaže da ima  kontakata između srpskih i albanskih porodica.

„Ima ih i između onih koji su najviše bili pogođeni konfliktom, a to su porodica žrtava. Oni se često susreću, pronašli su zajednički jezik jer su na istoj strani. Međutim, oni koji su rođeni posle rata nisu imali prilike da se druže, oni ne znaju jezik druge nacije i to povećava etničku distancu na Kosovu“, naveo je on.

Filipović smatra da na Kosovu, nažalost, postoje dva paralelna društva i život teče u dva paralelna toka.

„Ti tokovi se prepliću jedino na individualnom nivou u svakodnevnom životu. Tužno je da se mladi ljudi - Srbi i Albanci - međusobno sporazumevaju na engleskom jeziku. Oni u osnovnim i srednjim školama i na univerzitetima ne uče jezik svog komšije. Među njima se ipak rađaju prijateljstva. Oni sede u kafićima, piju kafu i razgovaraju na engleskom. Ali to je nedovoljno da bi se premostila ogromna etnička distanca koja postoji na Kosovu.

Iako se organizacije civilnog društva trude da organizuju susrete Srba i Albanaca, to nije dalo neke rezultate, nije nam donelo normalnost. Kada me neki prijatelj ili rođak ovde u Gračanici pozove da izađemo u neki restoran, on mi nikada neće reći - hajdemo u Prištinu, tamo ima jedan dobar restoran. Ne kažem da je zbog toga krivo društvo u Prištini, već takva je naša percepcija ovde u Gračanici, Štrpcu, Šilovu, Goraždevcu. Između nas i Albanaca odavno je uspostavljena granica. Naša generacija se rodila s tom međom. I sada je izazov kako preći tu među“, rekao je Filipović.

Za razliku od mlađih, prema Bljakajevim  rečima starije generacije uglavnom pričaju na jednom jeziku - bilo srpskom ili albanskom.

„Ja verujem da većina Albanaca, koji imaju preko 50 godina, govori srpski. Isto tako i stariji Srbi govore albanski. Nažalost, i kod Srba i kod Albanca postoji neka vrsta bojazni da ih ne vide kako se druže sa nekim iz druge zajednice. Prosto, takva je atmosfera. Postoji neka vrsta autocenzure.

Inače, kod starijih generacija jezik nije prepreka, one će komunicirati kao što su komunicirale i ranije. A što se tiče mlađih generacija, jedna nevladina organizacija iz Severne Mitrovice predlaže da u školama Albanci uče srpski, a Srbi albanski. Moja organizacija - Fond za humanitarno pravo - to snažno podržava“, naveo je on.

Filipović to podržava, i kaže da su njegovi roditelji u školi učili albanski jezik, i da je on diskriminisan time što u školi nije mogao da nauči taj jezik.

„Učio sam engleski, ruski, latinski, ali ne znam zašto nisam učio jezik naroda sa kojim živim. U našim školama deca uče po programu Ministarstva obrazovanja u Beogradu. To je sasvim u redu i to je u duhu Ahtisarijevog plana. Ne vidim nijedan razlog zašto nam Beograd ne bi uveo učenje albanskog jezika.

Uostalom, ko bi mogao da napravi bolji kurikulum albanskog jezika od najstarije katedre za albanologiju u Evropi, a ona je na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta. Ja tu ideju javno zastupam. Svojim sunarodnicama kažem - zašto bi to bio problem? Uostalom, mladi ljudi nas stalno zovu i pitaju gde bi mogli besplatno da pohađaju kurs albanskog jezika“, rekao je Filipović.

Kada su u pitanju mešoviti brakovi između Srba i Albanaca, Bljakaj kaže da nakon rata na  Kosovu nije bilo brakova između te dve nacije, ili bar on nije čuo za nijedan takav slučaj.

To potvrđuje i Filipović, dodajući da se ne može očekivati da dođe do braka ako ne postoji nikakva interakcija između dva  naroda.