Stojanović: Vratio sam se iz Norveške bez oklevanja, Kosovo i Metohija su moji koreni

Dok si u inostranstvu nedostaju ti domovina, prijatelji, kolege, pacijenti…sve vreme si nostalgičan i osećaš neku prazninu, prenosi svoje iskustvo doktor Dalibor Stojanović koji je nakon rada u Norveškoj odlučio da se vrati i ponovo potraži posao u Domu zdravlja Gračanica.

Kako naglašava u razgovoru za Kosovo onlajn, i pored ljubaznih ljudi, uređenog norveškog zdravstvenog sistema i dobre plate, prevagnula je želja za povratkom, jer ga je, kaže, srce stalno vuklo na Kosovo. 

Stojanović je sa svojom sestrom, koja je takođe lekar, otišao da radi u Norvešku. To, napominje, nije bila laka odluka.

Uložili su mnogo truda, naučili jezik, nostrifikovali diplome, međutim, osećaj pripadnosti i želja da budu tamo gde su njihovi koreni, kaže doktor, bili su neodoljivi.

„Da, srce je vuklo ka Kosovu. Mogu vam reći da to nije bila laka odluka otići, a još teža je bila oduka vratiti se nazad pored svog truda uloženog u taj projekat odlaska u Norvešku. Međutim, kada na kraju razmislite i sagledate sve činjenice i šta vam pruža život u inostranstvu, onda shvatite da nije bitna ni karijera, nije bitan ni novac, već je najbitnije da budete u svojoj zemlji, sa svojim narodom, porodicom, prijateljima, kolegama i pacijentima“, rekao je Stojanović.

Kada je rekao da se iz Norveške vraća na Kosovo, reakcije njegove porodice i prijatelja su, ističe, bile pomešane.

Porodica ga je podržala jer su znali koliko mu je ta odluka važna, ali su istovremeno bili zabrinuti zbog izazova koji ga ovde čekaju. 

Prijatelji su takođe pokazali razumevanje, mada je bilo i onih koji su smatrali da je povratak veliki rizik. 

„Prvo su svi bili u šoku znajući koliko dugo smo sestra i ja radili na toj ideji odlaska u Norvešku. Mi smo se pripremali na taj korak čitavih pet godina, učili norveški jezik, ali ne samo jezik, već nam je puno vremena oduzelo učenje norveške kulture, kako se to tamo živi. Odlazak je zahtevao i određene finansije kada je u pitanju nostrifikacija diplome kako bismo mogli da radimo kao lekari u Norveškoj. Oni su bili u šoku, znali su koliko smo bili uporni u tome što radimo, bili smo ambiciozni. Međutim, na kraju su nas svi podržali, najviše roditelji, oni su bili presrećni, možda su malo u početku bili zabrinuti s obzirom na to da smo ostali bez svojih radnih mesta u Srbiji“, pojašnjava Stojanović.

Dodatni „vetar u leđa“ mu je, kaže, bila činjenica to što se situacija u Srbiji, kada je reč o zapošljavanju lekara u zdravstvu dosta promenila, te je sada prosto nezamislivo, kao što je ranije bio slučaj, da ne može da se nađe posao.

Međutim, dodaje da nije puno oklevao kada je odlučio da ponovo potraži posao u Gračanici i pored kompleksne situacije na Kosovu.

Jedina briga bila je, naglašava, da ne zauzme radno mesto nekome ko možda čeka na posao.

„Ja nisam puno oklevao da ponovo potražim posao u Gračanici iako su me mnogi odgovarali da to nije možda pametna ideja s obzirom na trenutnu situaciju na Kosovu. Najpre sam razgovarao sa svojim kolegama i direktorkom Doma zdravlja u Gračanici i pitao da li postoji mogućnost da se ja tamo vratim. Ono što nisam želeo jeste da to radno mesto zauzmem nekom drugom ko možda čeka na posao. Nakon toga se uključila kancelarija koja je osnovana pri Ministarstvu zdravlja i prosto oni su nas podržali u celom tom projektu povratka nazad“, navodi Stojanović.

Prema njegovim rečima odluka da se vrati u Dom zdravlja u Gračanicu bila je duboko lična i vođena osećajem pripadnosti i odgovornosti prema svojoj zajednici. 

Gračanicu je srce srpske kulture na Kosovu, ali i mesto opstanka i nade, ocenjuje doktor izražavajući uverenje da svojim povratkom može da doprinese njenom razvoju.

„Gračanica ima svoju istoriju. Gračanica i KiM su moji koreni. U Norveškoj se nekako uvek, bez obzira koliko ste dugo tamo osećate kao stranac. Ja ne mogu ništa loše da kažem o Norveškoj, to je jedna lepa zemlja, sa finim ljudima, koji vas podržavaju u svemu. Međutim, ipak vas vuče ta nostalgija nazad ka svojoj domovini i prosto je nezamislivo koliko je to jako u vama. Ja sam prvi otišao u Norvešku, to je bilo krajem maja ove godine, a sestra je došla nešto kasnije u septembru. Stalno smo održavali te kontakte i ona vidi da ja nisam zadovoljan i pita me ’pa šta je problem’ i ja kažem ’pa ne znam, teško je’. Prolazimo kroz to kako je na poslu, pa kako su kolege, pa super su svi, plata je isto dobra, ali opet nešto vam fali, a to što vam fali je ta praznina, nostalgija, domovina, prijatelji, kolege, pacijenti i sve“, pojašnjava Stojanović.

Doktor se početkom godine naredne godine vraća na svoje radno mesto u Domu zdravlja u Gračanici gde je proveo 14 godina kao specijalista opšte medicine. 

Kako kaže, nema više ambicija da živi i radi u inostranstvu.

„Nadam se daljem usavršavanju iz svoje oblasti. Tako da to je to, nemam više nikakvih ambicija što se tiče odlaska u inostranstvo. Može to da bude samo u formi usavršavanja, sticanja novih znanja i veština koje kasnije mogu da primenim u svojoj zemlji i u svom zdravstvenom sistemu“, zaključio je on.