Uskoro digitalizovana verzija istorije i kulturnog blaga manastira Dečani

Zbirka sa više od 270 turskih dokumenata, 65 fermana Sulejmana, popis manastirske imovine, istorijat manastira iz 16. veka i mnogo druge vredne stvari uskoro će biti prikazane u digitalnom izdanju pišu Novosti i navode da je projekat u kom su obuhvaćeni arhitektura i slikarstvo već završen.

Inače digitalizacija je poverena Matematičkom institutu i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. 

Digitalizacijom baštine Visokih Dečana potvrđuje se da je to pravoslavno kulturno nasleđe, podignuto u vreme procvata srpske srednjovekovne države i da se ne može preimenovati.

 Albanci tvrde da je taj manastir njihov, da je to hram pravoslavnih Albanaca, koji je obnovljen na temeljima ilirskog hrama-Dardan, a manastir sagradio fra Vita Kuči na zemlji Haka Kučija iz Dečana, ali je, međutim, Vito bio Srbin iz Kotora.

„Imamo velike probleme, jer Albanci tvrde da je ovo albanska crkva. Baš se hvataju za Dečane, a ovde je najviše sačuvanih dokumenata. Imamo osnivačke povelje od početka do danas i sve su sačuvane“, rekao je otac Petar, kustos manastira Visoki Dečani

„Profesor Nebojša Šuletić nam je iz arhiva u Istanbulu doneo popis stanovništva Skadarskog Sandžaka iz 1489. kome je pripadala Metohija, a u kome se vidi struktura stanovništva. Srbi su bili većina i u Rugovi, Juniku i mnogim drugim mestima gde ih danas nema“ naglašava otac Petar

U intervjuu otac Petar govori o mnogim posetiocima manastira, putopiscima, arhitektama , vojnicima i mnogim drugim ljudima koji su se upisali u knjizi gostiju koja će takođe biti digitalizovana.

„U digitalnoj verziji manastira Visoki Dečani naći će se i Osnivačka povelja iz 14. veka, u kojoj piše šta je sve kralj darivao manastiru“, kaže otac Petar i dodaje da je tu i „popis stanovništva Metohije. 13 000 imena domaćinstava koja su davala porez manastiru, među njima 90 odsto su slovenska imena, ne hrišćanska, već slovenska tako da ne može da se tumači da su to Albanci. Samo tri kantuna su bila nastanjena sa Arbanasima, dva na severu Albanije i jedan u Crnoj Gori“.

„Sada se digitalizuju knjige iz 17, 18. i 19. veka i dokumenta iz međuratnog perioda, prevode radimo na engleskom jeziku i tako strancima koji se na razne načine bave Kosovom i Metohijom nudimo istorijske izvore ne samo o manastiru već uopšte o položaju srpskog naroda“ dodaje otac Petar.

„Imamo knjigu gostiju iz 1924. godine. U nju su se upisali kraljica Marija i kralj Aleksandar Karađorđević, a poslednji gost 1944. bio je nemački general koji je kasnije streljan za ratne zločine u Beogradu" govori otac Petar, „na istoj stranici posle njega upisali su se i oficiri OZNE i partizanski komesari.

„Zapis uklesan u kamenu sa južne strane svedoči o tome ko je gradio manastir, kada ga je gradio i za koga, kao i kome je crkva posvećena. Sačuvana je i povelja manastira, pa druga i treća, zatim Dušanova i Miličina iz 1397“, zaključio je otac Petar.