Uslovi za radne dozvole u Nemačkoj sve manji - sve veći broj građana Kosova koristi pogodnosti

U poslednih nekoliko godina Nemačka je znatno olakšala proces dobijanja radne dozvole za građane zemalja Zapadnog Balkana, a za to vreme hiljade građana iskoristilo je tu pogodnost i napustilo Kosovo, piše Radio Slobdna Evropa.

Kako navode samo prošle godine broj radnih viza koje je izdala nemačka ambasada na Kosovu porastao je za 110 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Korisnik radne vize u Nemačkoj Ramiz Hodža, rođen kod Lipljana istakao je da već šest godina živi u Hajlbronu u Nemačkoj. Za njega, kako kaže, proces dobijanja vize nije bio tako težak.

"Da bih dobio vizu, čekao sam tri meseca na celu proceduru, jer je tada bilo manje zahteva", kaže Hodža za Radio Slobodnu Evropu.

Oko njega, kaže, ima još mnogo Albanaca, koji su se odrekli pasoša da bi dobili nemački.

U periodu januar-jun ove godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova prijavilo je oko 1.500 takvih slučajeva.

Prosečna plata na Kosovu je 520 evra, dok je u Nemačkoj, prema zvaničnim podacima objavljenim u aprilu prošle godine, 4.105 evra.

Ljirim Krasnići iz organizacije Germin, koja se bavi uglavnom pitanjima dijaspore, smatra da je Nemačka postala privlačna zemlja za građane Kosova, pored boljih uslova života i većih plata, iz još jednog razloga.

"Razlog zašto ljudi idu u Nemačku, a ne u Francusku i druge razvijene zemlje Evropske unije je taj što je Nemačka veoma olakšala emigraciju iz zemalja Zapadnog Balkana", kaže Krasnići za Radio Slobodna Evropa.

On ističe da su olakšice koje su dobijene kroz "Uredbu za Zapadni Balkan" došle zbog potrebe Nemačke za radnom snagom i zbog starenja nemačkog stanovništva.

"Proceduralni i birokratski aspekt je u velikoj meri olakšala nemačka država, kako bi privukla što više mladih ljudi, posebno profesionalaca, da se integrišu tamo i rade u Nemačkoj", dodaje Krasnići.

U avgustu ove godine, nemački kabinet je odobrio planove da se imigrantima olakša put do državljanstva i omogući više ljudi da imaju dvojno državljanstvo.

Prema predloženim novim pravilima, koje još treba da odobri parlament, dobijanje državljanstva u Nemačkoj bi bilo moguće nakon pet godina, umesto sadašnjih osam godina.

Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, većina imigranata sa Kosova poslednjih godina je bila legalna i otišla je radi spajanja porodice, pronalaska posla ili dugotrajnog studiranja.

Ukupno, oko 15 odsto viza koje je nemačka ambasada na Kosovu izdala 2022. godine bile su radne vize, a bilo je i turističkih viza izdatih za putovanja u zemlje Šengena.

Od 1. januara 2024. godine, građani Kosova moći će da putuju bez viza u zemlje šengenskog prostora radi turističkih poseta i ličnih porodičnih potreba, međutim, ova dozvola ne znači radnu dozvolu.

Od januara 2021, građani Kosova su, zajedno sa svojim susedima na Zapadnom Balkanu, dobili „privilegovan pristup nemačkom tržištu rada“, navodi se na sajtu nemačke ambasade, i to nakon što je u Nemačkoj na snagu stupila „Uredba za Zapadni Balkan” preko koje građani zemalja ovog regiona mogu da apliciraju za radnu vizu, bez obzira na stručnu spremu.

U početku je uslove za radnu vizu dobijao onaj ko je uspeo da se prvi registruje, da bi se kasnije promenio način određivanja uslova, žrebom u Saveznom ministarstvu spoljnih poslova Nemačke u Berlinu.