Šta o Kosovu kaže veštačka inteligencija kad je pitate na srpskom, a šta kad je pitanje na albanskom jeziku?

Kada se veštačkoj inteligenciji i društvenim mrežama postavi pitanje o Kosovu, dobijaju se odgovor sa potpuno različitim sadržajem, u zavisnosti od jezika na kojem se postavlja.

Na pitanje postavljeno na srpskom, veštačka inteligencija Grok društvene mreže X odgovara da je „Kosovo Srbija“, na albanskom - „Kosovo je nezavisna država od 2008. godine“, dok na engleskom „Postoji neslaganje oko statusa Kosova“.

„To je zato što se veštačka ineligencija prilagođava kulturnim i kontekstualnim znacima koji su ugrađeni u svaki jezik, što može uticati na to kako tumači i reaguje na osetljive teme poput statusa Kosova“, naveli su na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE).

Objašnjavaju da vide „perspektivu Srbije, koja Kosovo vidi kao autonomnu pokrajinu unutar svojih granica“, na albanskom predstavlja „suverenitet Kosova“ kao gledište Kosova, dok na engleskom jeziku ima za cilj da „pruži neutralnu i činjeničnu sliku, balansirajući obe strane“.

RSE je kontaktirao pres službu kompanije koja je razvila platformu veštačke ineligencije, ali nije dobio odgovor. Programeri drugih sličnih platformi, kao što je ChatGPT – koju je napravila kompanija OpenAI – takođe nisu dali odgovor.

Grok, ChatGPT i drugi slični modeli ne mogu garantovati da su odgovori koje daju na postavljena pitanja tačni.

Karolina Eva Stančak, istraživač u Centru za veštačku inteligenciju kaže da problem iza ovoga leži u načinu na koji su ovi modeli izgrađeni.

„Njihova osnova i suština je uglavnom velika količina teksta koju vide. Možete zamisliti da na nekoliko jezika možete da pronađete različite tekstove, različita mišljenja, različite perspektive o istoj temi“, kaže ona.

Dakle, ako kada tražite Kosovo na srpskom, većina materijala objavljenog na internetu kaže „Kosovo je Srbija“, onda te objave prikuplja model veštačke inteligencije, koji na osnovu njih formuliše odgovor.

Dodaje da programeri ovih modela mogu da se bore protiv dezinformacija postavljanjem nekih kontrola koje govore modelima kako da se ponašaju. „Ako prikupljate podatke za obuku jezičkih modela, podatke treba proveriti na dezinformacije“, kaže ona.