Vukadinović: Velika Albanija je projekat svih neprijatelja Srbije

Igor Vukadinović
Izvor: Večernje novosti

Knjiga "Autonomija Kosova i Metohije u Srbiji 1945-1969" naučni je istorijski triler koji pokazuje da je Srbija od 1944. godine bila razoružana u borbi za Kosovo, kazao je autor knjige Igor Vukadinović iz Balkanološkog instituta, prenose Večernje novosti.

Kako je navedeno u knjizi, svemoćni pokrovitelj širenja separatističkih i velikoalbanskih ideja bio je Josip Broz, u savezništvu sa slovenačkim i hrvatskim komunističkim rukovodstvom.

Vukadinović je kazao da knjiga zasnovana na dokumentima iz arhive Beograda, Tirane i Prištine pokazuje da nije teorija zavere tvrdnja da su se istom politikom podrške "jedinoj albanskoj religiji -velikoalbanstvu" u borbi protiv Srbije koristili Austrougarska, fašistička Italija, Kominterna, zapadnonemački BND, američka CIA i na kraju - NATO.

"Jedan od vođa balista na KiM, Adem Seljimi, rekao je da Albanci nisu protiv drugih ideologija i da su u stanju da sarađuju sa svakim jer je njihova jedina ideologija borba za nacionalno ujedinjenje Albanaca. Te reči u velikoj meri odslikavaju albansku političku scenu tokom 20. veka", kazao je Vukadinović.

On je ukazao da je uspeh Brozovog velikoalbanskog projekta bio zagarantovan zahvaljujući bespogovornom podaništvu većine srpskih komunističkih lidera. Hladne informacije suočavaju čitaoca sa najvećim srpskim slabostima: neznanjem, zatvaranjem očiju pred stvarnošću i samoporicanjem.

"Josip Broz je 1942. na čelo Glavnog štaba Narodnooslobodilačke vojske za Kosovo i Metohiju postavio Fadilja Hodžu, koji je iz Skadra na KiM došao u aprilu 1941. kao službenik prosvetnog aparata fašističke Kraljevine Albanije. Njeno ministarstvo prosvete započelo je 1941. projekat širenja velikoalbanskog obrazovanja na KiM, uputivši više od 200 učitelja da vaspitavaju omladinu u tom duhu. Posle 1944. isti učitelji su zadržani u nastavi, a na zahtev Fadilja Hodže poslati su novi kontingenti nastavnika iz Albanije. Prosvetni sistem u socijalističkoj KiM se zasnivao na službenicima fašističkog sistema, a Fadilj Hodža je pod bezrezervnim Brozovim pokroviteljstvom i uz podršku Vladimira Bakarića i Edvarda Kardelja postao neprikosnoven na KiM, a zatim je uveden u vrh jugoslovenske komunističke hijerarhije", kazao je on.

U arhivima u Tirani on je otkrio poverljive izveštaje koje je albanski ministar spoljnih poslova Nesti Nase dostavljao Enveru Hodži.

"On izveštava da je stvoreno savezništvo između pokrajinskog rukovodstva KiM sa Fadiljom Hodžom na čelu i hrvatskog rukovodstva pod Vladimirom Bakarićem. Kao cilj Bakarića i Edvarda Kardelja navodi se dezintegracija Jugoslavije i uspostavljanje nezavisne Hrvatske i Slovenije. Vođeni tim ciljem oni su podsticali i pomagali sve zahteve Albanaca", naveo je Vukadinović.

Kako navodi, Fadilj Hodža je zahtevao i da se Albancima sa Kosova omoguće specijalne veze sa sunarodnicima iz Albanije. Početkom šezdesetih one su profunkcionisale pod maskom kulturne saradnje.

"Naučnici iz Prištine i Tirane organizovali su posete i razmene, održavani su naučni skupovi, faktički albanske nacionalne manifestacije, a 40 profesora sa univerziteta u Tirani angažovano je da predaje na Univerzitetu u Prištini. Albanski intelektualci su sebe doživljavali kao nacionalne radnike i vaspitavali omladinu da bude odana samo interesima Albanaca. Državni vrh u Tirani je od pokrajinskog partijskog vrha dobijao izuzetno poverljive informacije, pa je u jednom periodu bio bolje obavešten o situaciji na KiM nego vlasti Srbije", ukazao je on. 

Specijalne veze, na kojima je Fadilj Hodža insistirao, bile su samo nastavak politike širenja ideologije velikoalbanstva koju je započela Austrougarska u 19. veku. Beč je na svaki način želeo da spreči izlazak Srbije na Jadran, pa je projektovao stvaranje nove države Albanije i njene nacije. Da bi ujedinili plemena bez kulturnog nasleđa i spomenika, austrougarski naučnici su kodifikovali zajednički jezik i napisali istoriju Albancima, koje su uverili da su "najstariji narod na Balkanu", čime je opravdan genocid nad "došljacima" Srbima.

O tome svedoče reči Redžepa Mitrovice, jednog od najuticajnijih albanskih prvaka, koji je tokom 1943. i 1944. pod nemačkim pokroviteljstvom obavljao funkciju predsednika vlade Albanije: "Srbi su na Balkan došli silom, silom sa Balkana moraju otići, a kako nemaju kuda da odu, treba ih sve pobiti".

Prema njegovim rečima, posle Velikog rata, pokrovitelji velikoalbanske ideje postali su italijanski fašisti i Kominternini komunisti.

"I fašistička Italija i Kominterna videle su pretnju u postojanju velike balkanske države pod dominacijom Srba, zbog čega su podsticali i pomagali sve okolne nacionalizme. Zato su posle kraha fašizma i nacizma i uspostavljanja novog poretka albanski interesi bili zaštićeni, pošto je i Kominterna smatrala da deo Srbije treba da se pripoji Albaniji", naglasio je Vukadinović.

Ni "demokratski Zapad" nije bio gadljiv na zločince, pa je prihvatio Džafera Devu, vernog saradnika Abvera odgovornog za smrt velikog broja ljudi na prostoru Kosova, Ibarskog Kolašina i Raške oblasti, koji je preneo velikoalbanske ideje preko okeana.

"Deva je u jesen 1944. poručio Albancima da se pridruže partizanima, jer će Nemačka izgubiti rat, a zatim se povukao sa nemačkim trupama. Početkom pedesetih se preselio u SAD, gde se kao vođa albanske emigracije povezao sa CIA. O njegovom uticaju svedoči referat CIA iz 1953, u kome je navedeno da je albanska nacionalna manjina bila "proganjana i ubijana" u Kraljevini Jugoslaviji, a da je u periodu od 1941. do 1944. fašistička "Kraljevina Albanija" "obezbedila ravnopravnost". U arhivu u Tirani postoji izveštaj o sastanku u Rimu, na kome je Deva uspostavio saradnju sa pokrajinskim rukovodstvom KiM. U drugom izveštaju se navodi da zapadnonemačke obaveštajne službe pomažu albansku ekstremnu emigraciju jer je krajnji cilj Nemačke da se KiM otcepi od Srbije i Jugoslavije", naveo je on.

Nakon Brionskog plenuma 1966, na kome je obavljena politička egzekucija najmoćnijeg srpskog komuniste Aleksandra Rankovića, došlo je do eksplozije albanskog nacionalizma, koji je u velikoj meri bio podstican od jugoslovenskog partijskog vrha radi destabilizacije Srbije.

"Samo su se retki časni srpski funkcioneri zalagali za srpske, ili bar za jugoslovenske interese. Dobrica Ćosić je jedan od prvih i u obračunu sa Rankovićem na Brionskom plenumu on je video obračun sa Srbijom i njeno stavljanje pod prinudnu upravu. Sa istoričarom Jovanom Marjanovićem je 1968. na 14. sednici Centralnog komiteta Saveza Komunista Srbije kritikovao dezintegraciju države koju podstiču hrvatske i slovenačke komunističke vrhuške i otvorio temu politički motivisanog iseljavanja Srba sa KiM. Nakon njihovih govora, ostatak sednice protekao je u svojevrsnom linču Ćosića i Marjanovića, koji su predvodili Srbi i Crnogorci, komunisti sa KiM! Oni su upozorenje na iseljavanje Srba zbog albanskog terora proglasili lažju i velikosrpskom teorijom zavere! U arhivu Albanije sam pronašao poverljiv izveštaj za Envera Hodžu, napravljen svega četiri dana posle sednice, u kome ministar spoljnih poslova Albanije Nase obaveštava da je u toku masovno iseljavanje Srba sa KiM", kazao je Vukadinović.

Iako se SFRJ odavno raspala, njeni arhivi o Kosovu još nisu proučeni, jer otvaraju pitanje šta su tada radili vlastodršci u Srbiji i najuticajniji srpski komunisti u Jugoslaviji.

"Oni su se nakon kraha svetskog komunizma deklarativno podelili na različite političke frakcije, ali ih je i dalje spajala tendencija da se osnove poretka uspostavljenog u vreme KPJ ne ugrožavaju. U tome su u velikoj meri uspeli,održavajući tabu nad istraživanjem Brozove ere i kritičkim sagledavanjem prošlosti", kazao je Vukadinović.

Kako je dodao, nakon smene Aleksandra Rankovića, srpski komunisti su izgubili ne samo na nivou Jugoslavije već i na nivou Srbije i u pokrajinama koje su formalno bile u njenom sastavu.

"Epilog tih procesa su ustavne promene 1968. i 1969, kojima je autonomija KiM 1969. uspostavljena kao svojevrsna forma albanske državnosti u Jugoslaviji i to je ostala sve do kraja osamdesetih", kazao je on.

Kako prenose Vešernje novosti, za lične uvrede na račun Ćosića i Marjanovića, podgrevanje atmosfere linča i sejanje straha kod kolebljivih članova CK SKS na 14. sednici bili su zaduženi Simeon Zatezalo i Katarina Patrnogić Cica. Zatezalo je neprijateljski pitao: "Kojim argumentima i činjenicama raspolaže drug Ćosić o progonu Srba na Kosovu i Metohiji? Iz kojih izvora potiču informacije na osnovu kojih drug Ćosić izražava zabrinutost za sudbinu Srba i Crnogoraca na Kosmetu?"

Katarina Patrnogić je kao "lažne" označila tvrdnje Ćosića i Marjanovića da je u toku iseljavanje Srba sa Kosova, protivrečeći tako i nastupu Mahmuta Bakaljija, koji je konstatovao iseljavanje Srba i Crnogoraca kao činjenično stanje.