AInvest: Politička blokada na Kosovu pretnja regionalnim investicijama – strpljenje EU se smanjuje

Politička kriza na Kosovu od februara 2025. godine postala je ključna tačka nestabilnosti u regionu, bacajući senku na mogućnosti za investicije na Zapadnom Balkanu, ocenjuje Alnvest, platforma za finansijsku analizu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji.

Kako se navodi, sa svim neuspelim pokušajem izbora predsednika Skupštine i bez koalicionih izgleda, institucionalna blokada je zaustavila napredak ka EU, zamrzla ključna sredstva i pojačala tenzije sa Srbijom. Za investitore, ovo je signal visokog geopolitičkog rizika u regionu gde je politički kompromis teško dostižan.

Institucionalna blokada: Kočnica za reforme

Opozicione stranke kao što su DPK i ABK odbijaju da podrže Kurtijevu kandidatkinju Aljbuljenu Hadžiju za predsednicu Skupštine, optužujući je da je polarizujuća figura. Odbijanje formiranja prelazne vlade ostavilo je Kosovo u institucionalnom vakuumu, blokirajući reforme neophodne za približavanje EU i zamrzavajući šest milijardi evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

Strpljenje EU je sve tanje. Brisel uslovljava oslobađanje tih sredstava formiranjem funkcionalne vlade, dok su još na snazi sankcije iz 2023. godine zbog tenzija na severu Kosova. Te sankcije, uključujući prekid diplomatskih kontakata i razvojne pomoći, koštaju kosovsku ekonomiju oko tri miliona evra dnevno. Investitorima to znači kašnjenja u infrastrukturnim projektima, obustavljene privatizacije i neizvesne regulatorne reforme važne za poslovanje.

Rastu geopolitički rizici

Kriza je dodatno produbljena nerešenim statusom Kosova u očima Srbije i pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost. Kosovo odbija da pošalje predlog Zajednice srpskih opština (ZSO) Ustavnom sudu, što EU vidi kao prepreku. Srpski predsednik Aleksandar Vučić kritikuje Kurtijevu politiku u severnom delu, uključujući zabranu dinara i povećano prisustvo policije, mere koje mogu rasplamsati međuetničke tenzije, smanjiti prekograničnu trgovinu i destabilizovati energetske koridore, poput gasovoda Grčka–Balkan–Italija.

Američka pozicija je takođe nejasna, moguć povratak administracije Donalda Trampa mogao bi značiti smanjenu podršku za Nato misiju Kfor, ključnu za stabilnost. Kosovo pokušava da veže bezbednosne sporazume sa Velikom Britanijom i EU zemljama, što pokazuje njenu osetljivost na geopolitičke promene. Za investitore, ovo znači dodatne rizike u sektorima kao što su energija i transport, koji zavise od stabilnosti.

Ekonomski uticaji i investicioni izazovi

Kriza već ostavlja trag. Sa nezaposlenošću od 30 posto, izostanak institucionalnog odgovora sputava javne investicije i rast privatnog sektora. EBRD procenjuje da će rast BDP-a Kosova pasti ispod 2 posto u 2025, znatno ispod prethodnih predviđanja od 3.5 posto.