Džerdža: Odlazak mladih ubrzava starenje stanovništva, institucije moraju da stvore perspektivu na Kosovu

Sociolog Genc Džerdža izrazio je zabrinutost zbog odlaska mladih sa Kosova, ističući da migracije, osim socio-ekonomskih posledica, utiču i na demografsku strukturu stanovništva, prenosi Ekonomija onlajn.

Džerdža je rekao da rast troškova života, nedostatak radnih mesta i perspektive, kao i drugi društveni uslovi, podstiču mlade da bolji život potraže u evropskim zemljama.

Prema podacima koje je objavio Institut GAP, oko 44.000 građana Kosova dobilo je dozvole za boravak u zemljama EU tokom 2025. godine. Od tog broja, 73 odsto bilo je mlađe od 35 godina, dok je 65 odsto dozvola izdala Nemačka. U periodu od 2020. do 2025. godine, više od 250.000 građana Kosova dobilo je dozvole za boravak u zemljama Evropske unije.

Džerdža je rekao da među onima koji odlaze ima i obrazovanih kadrova, posebno iz sektora zdravstva i informacionih tehnologija, ocenjujući da je reč o obliku „odliva mozgova“.

„Da, mnogo je faktora. Pre svega, tu je socioekonomska situacija. Život na Kosovu iz dana u dan postaje sve teži, a troškovi života sve manje podnošljivi. Zatim, tu su perspektiva, obrazovanje i mnogi drugi faktori. Znamo da nam u velikom broju odlaze mladi, a u nekim slučajevima i obrazovani ljudi i stručni kadrovi, poput onih iz zdravstva i informacionih tehnologija. Ova dva sektora najviše su pogođena odlaskom mladih, jer oni ne mogu da pronađu posao i prilagode se uslovima u različitim evropskim zemljama. To je za žaljenje, jer na neki način imamo i odliv mozgova“, ističe on.

Džerdža navodi da se, kada odlazi veliki deo stanovništva, pojavljuju se demografski problemi, a postepeno može doći i do starenja stanovništva.

„Nekada je prosečna starost bila 29 godina, a sada je prešla 35. To su pokazatelji da bi stanovništvo moglo da stari i da ćemo imati sve manje ljudi koji nose teret socijalnih sistema. Oni rade kako bi starijima omogućili da ostvare beneficije koje im pripadaju kroz penzije i različite socijalne programe. To je za žaljenje“, rekao je on.

Džerdža je naveo da je situacija alarmantna i da nadležne institucije treba da stvore povoljnije uslove za mlade, posebno u oblasti obrazovanja, zapošljavanja i socijalne zaštite.

Prema rečima sociologa, za zaustavljanje odlaska mladih potrebni su bolji uslovi u obrazovanju i na tržištu rada.

„Ne sme biti različitih povlastica, bilo klanskih ili stranačkih. Mnogi mladi su razočarani jer smatraju da su nemoćni pred takvim nepotističkim strukturama i da ne mogu da dođu do dobrog radnog mesta. Svi ovi sektori moraju dobro da funkcionišu, uz vrednovanje rada i meritokratiju, kako bi se mladima obezbedili neophodni uslovi da pronađu svoje mesto i perspektivu na Kosovu, umesto da odlaze“, rekao je on.

Govoreći o političkoj i ekonomskoj situaciji na Kosovu, Džerdža je rekao da politički zastoj i problemi u funkcionisanju institucija utiču i na život građana.

„S obzirom na našu političku situaciju i zastoj koji traje skoro dve godine, društvo se danas suočava sa brojnim egzistencijalnim problemima. Kao primer možemo uzeti gorivo, čija cena dostiže i dva evra. To utiče na mnoge druge sektore — prevoz, lanac snabdevanja hranom, prodavnice i sve ostalo. Pored toga, imali smo inflaciju od 7,3 odsto, najveću u regionu tokom poslednjih nekoliko meseci. Tu su i brojni problemi u zdravstvu, poput nedostatka osnovnih lekova, naročito za maligna, odnosno kancerogena oboljenja, kao i mnoge druge situacije kojima bi se bavile različite službe u okviru funkcionalne vlade“, ocenio je on.