Đokutaj: Ulaganje u kreativne ekonomije zaustaviće odlazak mladih sa Zapadnog Balkana

Ekonomski stručnjak i analitičar u kompaniji „Altax“ iz Tirane Eduard Đokutaj ocenio je da će razvoj i ulaganja u kreativne ekonomije doprineti „oživljavanju potencijala“ regiona, ali i zaustaviti odlazak mladih talenata sa prostora Zapadnog Balkana.

„Kreativna ekonomija je inicijativa ne samo za razvoj ekonomije uz pomoć umetnosti, kulture i svih vrsta talenata, već i za zaustavljanje onoga što se danas dešava na Balkanu, odnosno zaustavljanje odlaska talentovanih mladih ljudi u razne razvijene zemlje“, izjavio je Đokutaj za Kosovo onlajn.

Predstavnici ministarstava kulture sa Zapadnog Balkana u Londonu su, u okviru Berlinskog procesa potpisali Zajedničku deklaraciju kojom se kreativna ekonomija regiona stavlja u centar njegove ekonomske i evropske budućnosti.

Đokutaj kaže da je ovaj proces zasnovan na već postojećem „Kreativna Evropa“.

Ipak, upozorava da je potrebno pratiti nove tehnologije kako bi ova inicijativa i uspela, a da se to posebno odnosi na Albaniju.

„Potrebna je sveobuhvatna strategija za sve što se tiče kreativne ekonomije. S druge strane, iako naš budžet nema baš velike mogućnosti, potreban je fond za stimulisanje prvih 'startap' kompanija i za stvaranje onoga što će služiti kao most saradnje za regionalne projekte koji se ne tiču samo kulture, već i duha saradnje, nečega što je potrebno Berlinskom procesu. Ovi mostovi saradnje će nam omogućiti da se približimo standardima evropskog tržišta“, uveren je Đokutaj.

Inicijativu iz Londona vidi i kao „oživljavanje potencijala“ regiona u oblasti kreativne industrije koji bi, uz odgovarajuće finansijske stimulanse mogao da proizvede i povećanje bruto domaćeg dohotka u državama Zapadnog Balkana.

„Fokusiranje na ovu kreativnu ekonomiju i dodeljivanje fonda za pomoć ovoj inicijativi pomaže onom delu ekonomije koji je Balkan prilično razvio, delu kulture i umetnosti, i čini ga vidljivijim za ostatak sveta.  Revitalizacija ovog dela ekonomije može povećati bruto domaći proizvod za  dva do tri procenta“, smatra ovaj stručnjak.

Dodaje da se na ovaj način jačaju i „mostovi saradnje“ u regionu.

„To je takođe jedan od ciljeva interakcije zajednica kroz kulturu i umetnost. Stvaranje tržišta koja imaju za cilj da dostignu nivo onih tržišta koja Evropa danas ima, a koja su naprednija“, uveren je Đokutaj.

Smatra da u tom kontekstu inicijativu Otvoreni Balkan treba posmatrati kao „aneks“ Berlinskog procesa.

„Otvoreni Balkan je uglavnom bio aneks Berlinskog Procesa, kao inicijativa koja je nastojala da još više personalizuje ovaj program. Nije postigao puni uspeh zbog neučešća skoro polovine balkanskih zemalja, i zbog nejasnoće o tome kako bi to pomoglo zemljama koje učestvuju u ovoj inicijativi“, smatra ovaj analitičar.

S druge strane, inicijativa za povezivanje kreativnih ekonomija u okviru Berlinskog procesa za cilj imaju da „ujedine što više resursa i potencijala“ u zemljama regiona.

„U našem slučaju, u albanskoj ekonomiji, postoji fragmentacija, obrazovanje teče odvojeno, zdravstvo odvojeno, sektori ekonomije odvojeno. Ova inicijativa pokušava da sintetiše ove pristupe na organizovaniji način, a ovaj pristup postaje efikasniji kada se podigne na nivo regionalne saradnje“, kaže Đokutaj.

Zbog toga je uveren da će kreativna ekonomija „aktivirati sve talentovane rezurse“ koji imaju inovativan pristup u radu.

„Ovo će biti poput inkubatora koji će pomoći novim kompanijama, 'startapovima', dajući im sredstva, pomažući im sa znanjem i informacijama i stvarajući partnerstva i mreže saradnje. Na ovaj način, pomažući ovim talentima da sarađuju, prirodno se stvara potencijal za ekonomsku ekspanziju i za stvaranje preduzeća koja u svojoj osnovi imaju umetnost i kulturu, odnosno talenat”, zaključuje Đokutaj.